Magnetna rezonanca (MR) koristi radiotalase, dok kompjuterizovana tomografija (CT) koristi rendgenske zrake. Izbor između MR i CT zavisi od specifičnih simptoma, medicinskih indikacija i ciljeva dijagnostike. Lekari će na osnovu simptoma i potreba pacijenta doneti odluku o najprikladnijoj dijagnostičkoj metodi.
Šta je magnetno rezonantni imidžing?
Magnetno rezonantni imidžing (MRI) je radiološko-dijagnostička metoda koja se zasniva na primeni magnetnog polja, radiotalasa i metabolita iz organizma čoveka (najčešće vode iz organizma). Magnetno polje i radiofrekvencija odbijaju se od molekule masti i vode u organizmu, zatim se radiotalasi prenose do prijemnika na mašini i kao rezultat tome dobija se slika unutrašnjosti tela koja može da se koristi za dijagnostikovanje problema.
Kada se radi MR:
- Meko tkivo: MR je superiorna metoda za vizualizaciju mekog tkiva, uključujući ligamente, mišiće i organe.
- Neoplazme: Kada postoji sumnja na tumorska oboljenja ili abnormalna tkiva.
- Neurologija: Kada je potrebno proceniti moždane strukture ili kičmenu moždinu.
- Zglobovi: Za analizu zglobnih struktura, kao što su hrskavica i ligamenti.
- Infekcije: Da bi se ispitala prisutnost infekcija u mekim tkivima.
Neprijatnost koju magnetna rezonanca može izazvati kod pacijenata, proizlazi iz uskog tunela u kojem moraju ležati i ostati mirni tokom pregleda, kao i zbog buke koju aparat stvara.
Šta je kompjuterizovana tomografija?
Kompjuterska tomografija (CT) je dijagnostička metoda koja pruža mogućnost snimanja iz različitih uglova ili preseka X zraka i moderne tehnologije.
Kada se radi CT:
- Brza dijagnostika: CT skeniranje je brže i može se koristiti u hitnim slučajevima, poput povreda ili traume.
- Kosti i strukture skeleta: CT je efikasan za prikazivanje kostiju i detekciju preloma.
- Unutrašnji organi: Kada je potrebna opšta slika unutrašnjih organa, posebno kod krvarenja ili povreda.
- Pluća: Da bi se procenila stanja kao što su pneumonija, tumori ili plućne embolije.
Prilikom izvođenja snimanja pacijent treba da leži na stolu koji se “uvlači” kroz otvor aparata dok aparat vrši skeniranje uz pomoć X zraka.
Prednosti kompjuterizovane tomografije i magnetne rezonance
CT i MRI omogućavaju uvid u unutrašnje strukture tela. CT se obično više koristi jer se radi i o jeftinijoj metodi, dok MRI pruža superiornije detalje slika. CT skeniranje je brže i može zabeležiti slike tkiva, organa i strukture skeleta. S druge strane, MRI je posebno efikasan u snimanju slika koje pomažu lekarima da utvrde prisustvo abnormalnog tkiva u telu.
Rizici kompjuterizovane tomografije i magnetne rezonance
CT i MRI su relativno malog rizika, obe dijagnostičke metode nude važne informacije koje pomažu lekarima da pravilno dijagnostikuju određena stanja. Neki od mogućih rizika kod CT snimanja:
- Trudnice ne smeju da idu na CT snimanje (postoji rizik za nerođeno dete)
- Promenljiva doza jonizujućeg zračenja
- Kontrasno sredstvo koje se koristi tokom CT snimanja može izazvati alergijsku reakciju
Rizici kod MR
- Pacijenti koji imaju metale u organizmu ne smeju na snimanje (pacijenti bi trebalo da se konsultuju sa lekarom ako imaju metalne implante, pejsmejker ili protetiku)
- Osobe koje imaju klaustrofobiju
Izbor između CT i MR
Lekari donose odluku o potrebi za CT ili MR na osnovu simptoma. Ako je potrebna detaljnija slika mekog tkiva, ligamenata ili organa, lekar će odabrati magnetnu rezonancu. S druge strane, ako je potrebna opšta slika unutrašnjih organa, preloma ili traume, izbor će biti CT.
Važno je da pacijenti pitaju sve što iz zanima i razgovaraju sa svojim lekarom o svim nedoumicama. kako bi bili bolje informisani o pregledu koji ih očekuje.
