Koksartroza je degenerativno oboljenje kuka izazvano trošenjem zglobne hrskavice kuka. Reč je o obliku osteoartroze, najčešće degenerativne promene zglobova. Nakon gonartroze koja zahvata koleno, koksartroza je jedan od najčešćih tipova artroze.
Koga najčešće pogađa koksartroza
Starosna dob je jedan od najznačajnijih i najučestalijig faktora rizika za koksartrozu. Oko 6 odsto svih žena i muškaraca starijih od 40 i više godina, oboleće od ove bolesti. Brojke kažu i da približno 16 pricenata svih žena i muškaraca od 85 i više godina dobije dijagnozu koksartroze.
Posle zgloba kolena, zglob kuka je drugi po veličini zglob u telu i ključna je karika pokreta noge ka kuku ili karlici. Sloj hrskavice u zglobu kuka već je podvrgnut opterećenjima od prvih koraka koje u životu učinimo. Stoga je sasvim normalno da je tokom života podvrgnut degenerativnom procesu. U kojoj meri će biti izražen zavisi od još nekih faktora kakvi su nasledna predispozicija, način života, kilogrami (gojaznost), opterećenje skeleta i kompletne muskulature.
Koksartroza i simptomi: Zašto mnogi kažu da se i ne zna kada bolest počinje
Postoje razlozi zašto koksartroza važi za bolest čiji početak zapravo nije moguće odrediti. Naime, u najvećem broju slučajeva ova bolest je asimptomatska (zato se tada naziva asimptomatska artroza). Prvi znaci mogu biti umor, popuštanje snage u nogama, kao i veoma diskretni bolovi koji se javljaju pri dužem opterećenju i hodu. Međutim, oni su tipični za veliki broj drugih stanja, pa se često zanemare kao mogući simptomi propadanja zglobne hrskavice.
Ovakvi bolovi u ranijim fazama nakon opterećenja vrlo brzo smiruju. Ponekad se javljaju ujutru, pri prvim pokretima nakon ustajana iz kreveta, ako duže stojimo, ali i u hodu i pri fizičkim aktivnostima. Bol je veoma često lokalizovan u preponi, sedalnoj (glutealnoj) regiji, ali može da se prenosi i šiti ili dućž natkolenice. Interesantno je da može da bude lokalizovan i u kolenu.
Uznapredovala koksartroza i procena faze bolesti
Međutim, kod nekih pacijenata jasni simptomi se javljaju kada je artroza već znatno uznapredovala. Ovo je slučaj kod starijih osoba, ili je posledica velikih, kontinuiranih oštećenja. Uobičajeni simptomi su i ograničeno kretanje, pre svega u položaju savijanja, hramanje pri dužem kretanju, opipljivo ili praćeno zvukom pucketanje u samom zglobu kuka.
U zavisnosti od stepena istrošenosti hrskavice, razlikujemo više faza koksartroze. Određuj ih lekar na osnovu RTG snimka, CT skenera ili MR (magnetne rezonance).
Kako se postavlja dijagnoza koksartroze
Detaljna anamneza podrazumeva pregled, koji podrazumeva procenu hoda, merenje nagiba (iskrivljenosti) karlice i proveru razlike dužine nogu. Palpacija (fizički pregled performansi) i provera funkcionalnosti zgloba kuka vrši se od strane lekara testom pokretljivosti i opsega pokreta. Ukoliko je bol intenzivan ili je konstatovano ograničeno kretanje, najverovatnije je reč o koksartrozi.
Rendgen, kompjuterizovana tomografija (CT) i eventualno magnetna rezonanca (MRI) mogu potvrditi dijagnozu i poslužiti kao glavni putokaz za zamenu, odnosno ugradnju endoproteze kuka.
Divno….ja sam kandidat za vestacki kuk.