Epilepsija je bolest kore velikog mozga i kako takva ekskluzivitet sisara i čoveka. Nije uniformna bolest već, kako objašnjavaju lekari, entitet koji obuhvata desetine različitih oboljenja koji imaju zajedničku karakteristiku – spontanu pojavu epileptičnih napada. U određenim okolnostima svaki čovek može da dobije epileptični napad. I pored toga u nekim delovima Srbije epilepsija je još bolest koja se krije, bolest zbog koje ljudi ostaju bez posla, bolest zbog koje se ruše bračne zajednice.
Šta je „moždana oluja“, kako dolazi do epileptičnih napada?
Nema do kraja preciznih podataka, ali smatra se da u Srbiji skoro svaka 100. osoba pati od nekog oblika epilepsije. Reč je o neizlečivoj bolesti, osim u slučajevima, na primer rezistentne epilepsije, kada je moguća operacija. Uz adekvatnu terapiju osobe sa epilepsijom mogu da imaju dobar kvalitet života da imaju porodicu i decu. Stručnjaci naglašavaju da nisu sve epilepsije nasledne bolesti.
– Mozak čoveka čine grupe neurona koji su međusobno povezani u mreže, od kojih svaka ima svoju određenu funkciju. U stanju budne aktivnosti neuroni se nadražuju asinhrono i u odgovoru na stimuluse. Međutim, u trenucima kada dođe do „moždane oluje“ u kojoj se javlja hipersinhronija neurona (grupe neurona unutar mreža se aktiviraju istovremeno) dolazi do pojave koju nazivamo epileptičnim napadom. Ako se epileptični napadi spontano ponavljaju onda govorimo o epilepsiji kao bolesti. Postoje forme bolesti koje su nasledne prema Mendelovskim pravilima (sa roditelja na decu), ali za većinu epilepsija to ne možemo reći. To znači da je rizik za potomstvo, ukoliko jedan roditelj boluje od epilepsije, za nijansu (beznačajno veći) nego za decu bilo koga u opštoj populaciji – kaže za portal eKlinika specijalista neurologije dr Aleksa Pejović, Odeljenje za epilepsije i poremećaje spavanja, Klinika za neurologiju, Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.
Epileptični napad može dobiti u određenim uslovima svaki sisar
Mozak svakog čoveka u određenim uslovima može generisati epileptični napad. Dr Pejović nam objašnjava da se svi rađamo sa određenim konvulzivnim pragom, čije prekoračenje dovodi do pojave napada.
– Taj prag (možemo ga zamisliti kao lestvicu u atletskoj disciplini skoka u vis) nekada je postavljen visoko da se u realnim životnim okolnostima ne može „preskočiti“ ili se pak „preskoči“ posle neprospavane noći tokom koje je pojedinac popio na primer 7 piva i 6 energetskih pića. Sa druge strane, kod pacijenata koji boluju od epilepsije taj prag je nisko spušten, tako da do napada dolazi spontano ili nakon minornih stimulusa, na primer delimično neprespavane noći, koja kod zdravog pojedinca ne bi izazvala napad. Za postavljanje dijagnoze epilepsije, još jednom naglašavam, bitno je da napad nije bio provociran, već da se desio spontano. Provocirajući faktori su brojni, a neki od najčešćih jesu visoka temepratura/infekcija, upotreba prokonvulzivnih supstanci i lekova, nespavanje, alkohol, povreda glave… Ovakve pacijente često srećem u svakodnevnoj kliničkoj praksi, prevashodno kroz rad u neurološkoj ambulanti Urgentnog centra – naglašava dr Pejović.
Na naše pitanje da li je moguće da čovek samo jednom u životu dobije epileptični napad, doktor odgovara primerima studija sa kraja 80-ih godina prošlog veka. Prema tim studijama, postoji 35 odsto verovatnoće da se posle prvog spontanog epileptičnog napada, desi i drugi. To znači da će samo jedan od tri pacijenta koji doživi spontani epileptični napad na kraju razviti i epilepsiju, precizira dr Pejović.
Napad traje kratko
Stručnjaci naglašavaju da postoji više od 100 različitih oblika epilepsije. Nekada se smatralo da su i migrene jedan od oblika epilepsije. Dr Aleksa Pejović objašnjava da je ideja dovođenja u vezu migrene i epilepsije medicinski atavizam koji seže u dalju prošlost.
– Odavno je poznato da, iako u nekim graničnim slučajevima migrenske aure i glavobolje mogu ličiti na epileptične fenomene, one to nisu. Postoje retke situacije u kojima napad migrene može provocirati epileptični napad i tada govorimo o entitetu koji se naziva migralepsija (tu se svaka veza migrene i epilepsije u patofiziološkom smislu završava). Zajedničko skoro svim epileptičnim napadima je da se javljaju na paroksizmalan (iznenadan), stereotipan (istovetan, uniforman), repetitivan način, te da traju kratko, nakon čega se pacijent vraća urednom funkcionisanju – kaže doktor.
Česti su napadi kada je svest pacijenata očuvana
Ispoljavanje epileptičnog napada direktno zavisi od dela mozga zahvaćenog „električnom olujom“. U slučaju da je, na primer zahvaćen deo mozga za percepciju mirisa, pacijent može imati autentičan doživljaj različitih mirisa.
– Utisak utrnulosti, mravinjanja dela tela, zvuci, iskrivljene slike predmeta, doživljaj sreće, straha, stezanja u grlu, mučnine u stomaku, trzanje ekstremiteta, pokreti nalik vožnji bicikla, svi mogu predstavljati epileptične fenomene. Pomućenje svesti, premda klinički značajno, ne mora biti ekskluzivni deo napada, to jest vrlo su česti napadi u kojim je svest pacijenta očuvana u potpunosti ili samo delimično narušena – naglašava dr Pejović.
Kako se dijagnostikuje epilepsija?
Epilepsija se dijagnostikuje razgovorom. Anamneza je ključna u postavljanju dijagnoze ove bolesti, kaže dr Pejović.
– Postoje i dopunske dijagnostičke procedure (poput magnetne rezonancije ili elektroencefalografije) koje povećavaju tačnost postavljene dijagnoze, ali često nisu neophodne – kaže doktor.
Dr Pejović objašnjava za portal eKlinika i da kašnjenje pri postavljanju dijagnoze epilepsije najčešće nema dramatične posledice u meri u kojoj može imati dijagnostičko kašnjenje kada je reč o nekim drugim bolestima i stanjima.
– U ne baš tako kristalno jasnim situacijama, neophodno je pažljivo izvagati rizik od odlaganja započinjanja lečenja spram potencijalne stigme i ograničenja kojima bi pacijent bio izložen ukoliko se dijagnoza epilepsije postavi neosnovano – dodaje dr Pejović.
Psihička trauma nije priznati uzročnik epilepsije
Doktor objašnjava da je epilepsija neretko posledica teških trauma (povreda) glave tokom kojih dolazi do nagnječenja mozga i moždanog krvarenja.
– Nije retka situacija u praksi da početak epilepsije pacijenti dovode u vezu sa teškim životnim okolnostima i psihičkim traumama koje su doživeli. Psihička trauma, iako za čoveka nekada i bolnija od fizičke, nije priznati uzročnik epilepsije i epileptičnih napada. Verovatniji je scenario u kome pacijenti u takvim životnim okolnostima slabije spavaju, konzumiraju alkohol i druge supstance koje mogu provocirati epileptične napade, te stoga iste i doživljavaju – kaže dr Aleksa Pejović.
Sagovornik portala eKlinika naglašava i da je poznato da pojedini lekovi mogu provocirati epileptične napade, čak i kod ljudi koji ne boluju od epilepsije.
– Takve lekove imamo i među antibioticima (npr. fluorohinoloni koji su masovno korišćeni tokom pandemije COVID19), ali i među analgeticima, antidepresivima, antipsihoticima. Bitno je da lekari koji propisuju ove lekove imaju svest o ovom potencijalnom neželjenom dejstvu lekova i da izbegavaju njihovu primenu kod pacijenta koji boluju od epilepsije – naglašava dr Pejović.
Aleksa Pejović je rođen u Gornjem Milanovcu. Kao vukovac i đak generacije završio je osnovnu školu, a potom i gimnaziju u rodnom mestu. Kao drugoplasirani na prijemnoj listi upisao je Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu, a potom i diplomirao na istom fakultetu sa prosečnom ocenom 10,00. Bio je dugogodišnji stipendista Fonda za razvoj naučnog i umetničkog podmlatka Ministarstva prosvete i jedan od laureata Zadužbine Nikole Spasića. Od juna 2018. godine zaposlen je na Klinici za neurologiju, Kliničkog centra Srbije na Odeljenju za epilepsije i poremećaje spavanja. Autor je i koautor više naučnih radova publikovanih u indeksiranim međunarodnim časopisima. Član je Srpskog lekarskog društva, Društva neurologa Srbije, Udruženja elektrofiziologa Srbije, Srpske lige za borbu protiv epilepsije i Međunarodne lige za borbu protiv epilepsije.
