Stalna upotreba analgetika može da maskira kliničku sliku išijasa i produbi oštećenje nerva, kaže dr Filipović

Išijas je sve učestaliji zdravstveni problem i kod mladih radno aktivnih osoba. Bol, utrnulost, osećaj neprijatnog mravinjanja, mogu u bitnoj meri da utiču na kvalitet života. Sam išijas je termin koji označava oštećenje nerva ishiadicusa, uglavnom je posledica degenerativnih bolesti lumbalne kičme, ali može da nastane i usled povreda kičmenog stuba. Stručnjaci nas upozoravaju da išijasu doprinose i sedentarni način života, nedostatak fizičke aktivnosti. Često i sami pravimo greške koje mogu da dovedu do daljeg oštećenja nerava.

Zašto se išijas javlja i kod mladih osoba?

Tipični simptomi išijasa su bol i ukočenost lumbalne kičme, bol ili čest osećaj trnjenja, mravinjanja, pečenja noge, kažu lekari i dodaju da subjektivni osećaj bola kod išijasa može da bude izuzetno visok i da remeti obavljanje svakodnevnih aktivnosti. Iako se često misli da je išijas uglavnom zdravstveni problem starijih pacijenata, stručnjaci fizijatri često viđaju u ordinacijama i mlađe osobe sa išijasom.

- Poslednjih decenija išijas se sve češće javlja kod mlađe populacije, iako je ranije uglavnom pogađao starije osobe, prvenstveno zbog toga što su degenerativni procesi na koštano - zglobnom sistemu deo procesa starenja. Uzroci išijasa sada kod vrlo mladih pacijenata posledica su različitih deformiteta kičmenog stuba (kifoza, skolioza) koji nisu prepoznati na vreme, to jest, u fazi rasta i razvoja dece. Takođe, išijas kod mlađe populacije dovodi se u vezu sa dugim sedenjem, uz istovremeni nedostatak fizičke aktivnosti - kaže za portal eKlinika prim. dr sci. med. Karmela Filipović, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije iz Novog Sada.

Gde najčešće grešimo?

Dr Filipović napominje da pacijenti često ne prepoznaju na vreme išijas. Osećaju bolove, a za smanjenje tegoba samoinicijativno uzimaju lekove protiv bolova.

- Analgeticima i NSAIL (nesteroidni antiinflamatorni lekovi) trenutno se kupiraju tegobe, ali istovremeno se produbljuje proces oštećenja nerva ishiadicusa, što ima za posledicu mnogo teže i ozbiljnije lečenje ovih pacijenata. Često pacijenti previdе ovo stanje, smatraju da će sve brzo proći i da su tegobe posledica prekomernog naprezanja lumbalne kičme i stanja kao što su istegnuća mišića lumbalne kičme - napominje dr Filipović.

Kako da lečenje bude uspešno?

Dr Filipović precizira da je problem što lezije nerva ishiadicusa obično u početku počinju samo bolom lumbalne kičme, smetnje se tek nakon izvesnog vremena spuštaju i duž noge.

- Da bi lečenje bilo uspešno i kraćeg trajanja, neophodno je da se pacijent javi lekaru na vreme, to jest ukoliko bol lumbalne i glutealne regije ne prođe za par dana, ili ukoliko se tegobe često javljaju. Ukoliko se stanje produži, išijas može da preraste u hroničan problem i doživotno stanje, kada je lečenje znatno teže. Da li će se išijas u potpunosti izlečiti zavisi od više faktora, kao što su starost pacijenta, stepen oštećenja nerava, opšte stanje mišićno-skeletnog sistema i važan faktor, kao što je momenat javljanja lekaru - objašnjava dr Filipović.

Kako se leči išijas, da li operativni tretman znači da je lečenje završeno?

- U većini slučajeva lečenje išijasa je konzervativno. Ukoliko primena lekova uz kombinaciju fizikalnih procedura i kineziterapije ne da željene rezultate, onda se lečenje nastavlja operativnim putem. Da li će se pacijent operisati ili ne zavisi samo od procene neurohirurga, jer operativni tretman ne znači da je lečenje završeno. Takođe, ni svaki pacijent nije kandidat za operaciju lumbalne kičme - precizira dr Filipović.

Šta je posebno bitno

Najbolji efekti konzervativnog tretmana obuhvataju istovremenu primenu analgetika, NSAIL, miorelaksanasa uz kombinovanu primenu različitih fizikalnih procedura i kineziterapiju. Primena lekova treba da bude kontrolisana i dozirana od strane lekara, zbog bezbednosti i zaštite od neželjenih efekata, pre svega gastrointestinalnog trakta i kardiovaskularnog sistema, upozorava dr Filipović.

- Zato uzimanje ovih lekova na svoju ruku, to jest prema proceni samog pacijenta, može da bude štetno - naglašava dr Filipović.

Ključ svega je prevencija

Dr Filipović kaže da je prevencija ključna. Savetuje da izbegavamo predugo sedenje, preporuka je svakodnevna šetnja, povremeno plivanje u toku nedelje uz redovnu fizičku aktivnost.

- Prekomerna fizička aktivnost, takođe, trebalo bi da bude strogo dozirana, naročito ona koja uključuje vežbe sa većim teretom (tegovi), skakački sportovi i sportovi sa brzim i naglim pokretima i rotacijama tela (crossfit) -  upozorava nas dr Filipović.

Alternativna medicina i išijas

Dr Filipović napominje i mogućnosti alternativnog lečenja išijasa, kao što su masaža, kiropraktika, akupunktura - tradicionalna kineska medicina koja ima za cilj smanjenje bolova.

- Masaža se preporučuje, ali nikako u akutnoj fazi, to jest kod izrazitijih bolova, jer se tada može da pogorša trenutno stanje. Masaža je svrsishodna kod hroničnih stanja. Kiropraktika, to jest manipulacija kičme, može pomoći kod određenih vrsta išijasa, ali nije univerzalna metoda. Sa ovom metodom trenutno se može smanjiti bol, kao i spazam mišića i povećati pokretljivost. Iako su joj to prednosti, kiropraktika može da bude vrlo opasna ako se radi kod ozbiljnijih stanja, na primer jače diskus hernije praćene stenozom spinalnog kanala, kod osteoporoze, neuroloških ispada... Napominjem još jednom da je kod išijasa prevencija izuzetno važna, možemo sprečiti razvoj išijasa svakodnevnom fizičkom aktivnošću, održavanjem idealne telesne težine, jer svaki dodatni kilogram stvara veće opterećenje na kičmeni stub - zaključuje dr Filipović.

Dr Karmela Filipović je lekar specijalista fizijatar, završila je postdiplomske studije i doktorsku disertaciju odbranila na Medicinskom Fakultetu, Univerziteta u Novom Sadu (2015), sa temom "Glukozamin sulfat u lečenju osteoartroze kolena". Njena uza oblast je takode i ultrazvučna dijagnostika mišićnoskeletnog sistema. Edukacije iz ove oblasti stekla je u zemlji i inostranstvu (Velika Britanija, Nemačka, Italija). U okviru stručnog usavršavanja boravila u Kliničko-bolničkom centru Rebro i na Klinici za traumatologiju u Zagrebu.

(eKlinika)