Hijaluronske injekcije za kolena nisu čudotvorne: Ako preskočite ovaj korak, efekat izostaje

Injekcije hijaluronske kiseline su minimalno invazivna procedura kojom se "podmazuju" zglobovi, umiruje bol i poboljšava pokretljivost. I pored toga što su dobar način kontrole tegoba, moguće je da bolovi traju i posle primene hijaluronske kiseline. Injekcije hijaluronske kiseline su dobre, ali same po sebi nisu svemoguće. Negativni rezultati su posledica jednostavne činjenice da nije dobro pripremljen teren za delovanje hijaluronske kiseline, koja nije u stanju da ispolji pun efekat na oštećenom i nepripremljenom zglobu.

Podmazuje zglobove i tetive

Hijaluronska kiselina je prirodni lubrikant koji se ubrizgava direktno u bolan zglob, uglavnom koleno, rame ili kuk. Pacijenti koji misle da će im samo injekcije omogućiti bolji kvalitet života na kraju se često razočaraju. Najbolji rezultati postižu se kada primenu hijaluronske kiseline prate fizikalna terapija i zdrav način života. Ukoliko ne nastojimo da jačamo mišiće i korigujemo telesnu težinu, od hijaluronske kiseline biće samo delimične pomoći, upozoravaju lekari.

-  Hijaluronska kiselina je vrsta biološkog materijala koji se već nalazi u sastavu sinovijalne, odnosno zglobne tečnosti svakog zgloba ili u ovojnicama tetiva svih mišića. Ona služi, narodski rečeno, za podmazivanje zglobova i tetiva. Pomaže organizmu da se izbori ili sa bolom ili sa upalom. Hijaluronska kiselina sama po sebi ne samo da čini gradivni deo sinovijalne tečnosti, nego deluje i protivupalno, jer sprečava delovanje citokina, odnosno specifičnih elemenata zapaljenja u zglobovima - kaže za portal eKlinika fizijatar dr Dragan Milović.

I za sportiste i starije osobe

Dr Milović objašnjava da se iz navedenog može zaključiti da se hijaluronska kiselina primenjuje za lečenje otoka i bola u zglobu ako je zglob oštećen, ali isto tako i kod upala.

-  Tamo gde je došlo do zapaljenja sinovijalne opne i stvaranja sinovijalne tečnosti koja nema dovoljno hijaluronske kiseline, moramo je nekako nadoknaditi. To znači da se injekcije hijaluronske kiseline koriste i kod povreda i kod artroza ili takozvanih oštećenja zglobnih površina, ali i kod artritisa ili upalnih procesa. Vrlo je širok dijapazon primene, od sportista, posle povrede, do najstarijih osoba, gde je zglob već oštećen delovanjem bioloških procesa i gde je potrebno praktično "dopingovati" samu zglobnu pukotinu i zglobnu površinu da bi se, koliko je to moguće, zacelile povrede površinskih slojeva hrskavice koje se dešavaju tokom starenja – precizira dr Milović.

Injekcije su jedan vid suplementacije

U razgovoru za portal eKlinika dr Milović navodi da se bolovi u zglobovima kontrolišu antireumaticima, lekovima kao što su diklofenak, aceklofenak ili naproksen, ili čak i paracetamolom, koji se koristi kao antiinflamatorni lek.

- Kada je u pitanju primena injekcija hijaluronske kiseline, više se radi o suplementaciji, odnosno nadoknadi nečega što na toj lokaciji (kolenu, kuku) treba da postoji u dovoljnim količinama, ali ga iz različitih razloga nema. Suplementacija često u praksi počinje konzervativnim načinom lečenja, tabletama, kapsulama i praškovima koji sadrže glukozamin i hondroitin-sulfat, odnosno sve te gradivne materije, takozvane hondroprotektore. Ukoliko želimo nešto invazivnije i jače, putem injekcije, ulaskom direktno u zglobnu pukotinu, ubrizgava se hijaluron, odnosno hijaluronska kiselina. To je kao podmazivanje zgloba, poput gela ili ulja koje faktički pomaže da se smanji trenje i poveća otpornost zglobne hrskavice na mehaničku traumu ili zapaljenje – naglašava dr Milović.

Zglob je često otečen kod starijih osoba

Injekcije hijaluronske kiseline štite od bola i omogućavaju bolju pokretljivost, obično do šest meseci, posle čega je za održavanje stanja potrebna nova primena. Dr Milović objašnjava da sada postoje i noviji preparati hijaluronske kiseline čije delovanje traje do 12 meseci.

- Svi preparati koji se primenjuju već duže vreme, oko dvadesetak godina, obično se daju u tri doze, na sedam ili četrnaest dana. Faktički se dopunjava hijaluronska kiselina u zglobu i omogućava protektivno, antiinflamatorno dejstvo. Naravno, što je pacijent mlađi, efekat je bolji. Hijaluronska kiselina pomaže i starijim osobama, ali ne u istoj meri kao mlađim pacijentima. Međutim, sve više starijih osoba prima hijaluronsku kiselinu, jer je zglob često otečen i bolan, zglobna hrskavica istanjena, što se potvrđuje rendgenskim snimkom, a ne samo magnetnom rezonancom. Tada se hijaluronska kiselina invazivnim putem ubrizgava - kaže dr Milović.

Koliko je bolna primena injekcija hijaluronske kiseline?

Injekcije hijaluronske kiseline ubrizgavaju se direktno u zglob (intraartikularno), pod kontrolom ultrazvuka. Sve traje od 10 do 20 minuta. Iako je procedura prilično sigurna, dr Milović navodi da postoji mala verovatnoća infekcije ili komplikacija.

-  Neželjene reakcije su minimalne. Kada sve radi stručno lice koje dobro poznaje ultrazvuk, procedura je precizna i mogućnost komplikacija je smanjena. Sama primena boli kao i svaka druga injekcija. Bol traje samo tokom prodora igle u zglobnu pukotinu, sekund ili dva. Ako se sve tehnički dobro izvede, bol je prisutan samo pri ulasku igle - ističe dr Milović.

Posle primene injekcije u prvih pola dana, eventualno jedan dan, savetuje se mirovanje, kako bi se, na primer, koleno prilagodilo novoj količini tečnosti.

-  Nekada se dešava da je koleno otečeno, pa se prvo izvlači višak tečnosti, a potom ubrizgava hijaluronska kiselina. Nikako ne bi trebalo na postojeću količinu tečnosti dodavati novu, jer bi tada sve bilo bolno i neprijatno. Zbog toga se prvo radi punkcija, izvuče se višak tečnosti, pa se tek potom ubrizga hijaluronska kiselina. Na ovaj način obično nema bolova. Pacijent već sledećeg dana može da krene sa fizikalnom terapijom - kaže dr Milović.

Sve počinje promenom navika

Sagovornik portala eKlinika ističe da retko kada samo jedna procedura, u ovom slučaju hijaluronska kiselina, može dovesti do boljitka. Terapija se kombinuje sa lekovima, fizikalnom terapijom i vežbama.

- Multidisciplinarni pristup je uvek mnogo bolji i svrsishodniji. Iskustvo je pokazalo da se pacijentu jedino tako može pomoći. Jednokratna rešenja obično su kratkotrajna - naglašava dr Milović.

Dr Milović kaže da, kada dođe do bola u kuku, kolenu ili ramenu, pre svega savetuje promene u načinu života i higijensko-dijetetskom režimu.

- Prvo je potrebno da se promene neke navike. Ako je pacijent gojazan, potrebno je da koriguje telesnu težinu. Sama telesna težina, posebno nošenje tereta, izaziva velike traume na površini zglobova i oštećuje zglobnu hrskavicu. Smanjenje telesne težine i izbegavanje tereta već predstavlja značajan doprinos poboljšanju stanja. Drugo, vežbanje i jačanje mišića su dodatna blagodat, jer jaki mišići učvršćuju zglob i smanjuju njegovo opterećenje. Ako su mišići slabi, opterećenje zgloba je veće. Korekcijom telesne težine, izbegavanjem nošenja tereta i adekvatnim vežbanjem pacijent može već mnogo da uradi za sebe – naglašava doktor.

Nikad ne savetujem hijaluronsku kiselinu kao prvu terapiju

Za bolju pokretljivost i smanjenje bola pacijentima se savetuje fizikalna terapija sa svim njenim modalitetima, a nekada i oralna primena hondroprotektora, odnosno lekova i dodataka ishrani namenjenih zaštiti hrskavice. Nakon konzervativnog lečenja pristupa se invazivnijim procedurama.

- Ubrizgavanje hijaluronske kiseline direktno u zglob je sledeća invazivna faza i značajno poboljšava stanje zgloba ako su prethodno primenjene sve navedene terapijske mere. Nikada ne savetujem odmah davanje hijaluronske kiseline. Uvek je potrebno prvo primeniti sve mere, pa tek potom injekcije, kako bi terapija imala pun smisao i efekat. Ako pacijent misli da će mu samo injekcija poboljšati stanje, biće razočaran. Vrlo retko dolazi do poboljšanja samo nakon primene hijaluronske kiseline. Neophodno je primeniti higijensko-dijetetski režim, vežbanje, eventualno hondroprotektore i fizikalnu terapiju, a hijaluronsku kiselinu koristiti kao dodatak, kao krunu terapije i rehabilitacije. Ako se teren ne pripremi, hijaluronska kiselina neće moći da ispuni svoj pun efekat na oštećenom i nepripremljenom zglobu, naročito ako su mišići slabi i telesna težina velika – naglašava dr Dragan Milović.

Šta je prva linija odbrane?

Doktor savetuje pacijentima koji pate od bola u kolenu vožnju sobnog bicikla kao dobru vežbu, jer nema kontakta stopala sa tvrdom podlogom. Potrebno je izbegavati pešačenje po tvrdoj podlozi.

- Prva linija odbrane su sobni bicikl, hod kroz vodu ili plivanje, kao i hod po mekim terenima, travi, šljunku, šljaci ili zemlji. Tek ako se mora, hodati po betonu i asfaltu. Ukoliko se odlučimo za intraartikularnu primenu hijaluronske kiseline, to mora da radi stručno lice koje će pacijentu dati uputstva za dalje ponašanje, zakazati kontrolu i reći kada je potrebna nova primena. Bitno je da pacijent prvo uradi sve što je do njega, a zatim da se prepusti lekaru i medicini da odrade svoj deo posla - zaključuje dr Milović.

(eKlinika)