Artroza je skup bolesti zglobova koje opisuju degenerativne promene. U ovom slučaju, zglobovi se oštećuju i stradaju usled gubitka zglobne hrskavice. Sa druge strane, artritis je hronično zapaljensko stanje, koje takođe za rezultat ima degeneraciju.
Artroza: vrsta promena
Ovaj vid degenerativnih promena najčešće se javlja kao blagi bol koji se postepeno i to u zglobovima šaka i stopala, poznatim kao mali zglobovi. Predisponirani su ljudi stariji od 45 godina, a samo retko se artroze sreću i kod mlađih osoba. Međutim, kod nekih ljudi do ovakvih degenerativnih promena dolazi i bez bola. Takođe ređe, pratilac može da bude otok na malim zglobovima. Kako se hrskavica oštećuje i gubi, tako se kosti menjaju (deformišu).
Vrste deformiteta koje su karakteristične na najmanjim (najsitnijim) zglobovima ruku, odnosno šaka jesu:
- Heberdenovi čvorovi (tvrdi čvorovi)
- Bouchardovi čvorovi ( između prvog i srednjeg članka prstiju šaka)
Kada dođe do ovog tipa degenerativnih promena, one ostaju trajne i nisu reverzibilne.
Zbog čega nastaje artroza i šta osećamo kao prateće simptome
Nauka još nije objasnila tačne razloga nastanka artroza. Pretpostavlja se da je u pitanju kombinacija različitih faktora među kojima se uz naslednu predispoziciju izdvaja nepravilno i pojačano opterećenje zglobova, što onda s vremenom rezultira oštećenjem.
Kod osoba sa bolom u sitnim zgobovima kao simptomom artroze, on se uglavnom intenzivira kada zglobove koristimo i opterećujemo, a umanjuje kada smo u stanju mirovanja. Kada iz perioda mirovanja ponovo želimo da pokrenemo ili koristimo zglobove, javlja se ukočenost uz smanjenje opsega pokreta i manju upotrebljivost. U zavisnosti od toga koliko je bolest odmakla, moguća je i pojava otoka.
Kojim metodama se postavlja dijagnoza
Za postavljanje dijagnoze artroze najčešće potreban je multidisciplinarni pristup i to fizijatra i reumatologa. Metode koje se koriste za dijagnostiku i potvrdu dijagnoze su:
- rentgen obe šake
- laboratorijskim analize.
Po potrebi, ako nije moguće iz ovih metoda sigurno ustanoviti bolest i njej stadijum, moguće je da će lekar još zatražiti:
- ultrazvuk zglobova šaka
- magnetnu rezonancu.
Uz same zglobove i njihovo stanje, potrebno je ustanoviti i stadijum oštećenja mekotkivnih struktura oko zglobova, a to su ligamenti, nervi i tetive.
Da li je moguće izlečiti artrozu malih zglobova
Nažalost, ne postoji način da se artroza izleči i zaustavi, kao i da se degeneracije izmene. Međutim, promenom određenih životnih navika i redovnom terapijom, kvalitet života može značajno da se poboljša i olakša, a funkcija zglobova pojača.
Kada je bolest u aktivnoj fazi, lekari propisuju lekove za umanjenje bola, oralnu, lokalnu (gelovi), kao i krioterapiju. Važno je reći da se u količini lekova za umanjenje bola ne sme preterivati i da se ne smeju kombinovati i pojačavati na svoju ruku. To radi isključivo lekar uz individualno sagledavanje kliničke slike pacijenta i stadijuma degenerativnih promena. I fizikalna terapija može da bude od pomoći, i to u različitim oblicima (elektro, magnetoterapija, ultrazvučna terapija, kineziterapija, laseroterapija…).
Artroza i artritis: koje su glavne razlike a šta su sličnosti
Prvenstvena razlika između artroze i artritisa, iako ljudi često mešaju ova dva pojma jeste u prirodi samog oboljenja. Naime, reumatoidni artritis je hronično zapaljensko oboljenje koje zahvata zglobove (primarno i one koje zahvata artroza), ali može da zahvati i još neke organe, kožu i nervni sistem. Takođe, za razliku od artroze koja podrazumeva oštećenje same hrskavice zgloba, artritični proces upale počinje u sinovijalnoj membrani, odgovornoj za hranjenje zglobne hrskavice ali i stvaranje i cirkulisanje zglobne tečnosti. Posledica je oštećenje zglobne hrskavice, kao i drugih struktura zgloba.
Od sličnih simptoma tu su pre svega bol, ukočenost, smanjenje funkcionalnosti i pokretljivosti zahvaćenih zglobova, kao i posledične degenerativne promene. Takođe, artritis mogu da prate i uobičajeni simptomi za upalne procese kakvi su povišena temperatura, malaksalost, gubitak kilograma, slabost i apatija. Bitna uloga u nastanku artritisa mogu biti i infekcije virusima ili bakterijama, što kod artroze nije slučaj.
