Jutro nas „zaledi“, popodne nas „oznoji“: Kako telo podnosi nagle temperaturne skokove

Jutro od svega nekoliko stepeni, a već posle podne, skoro letnjih 25. Na suncu prijatno, u hladu hladno, vetar dodatno „seče“. Takvi dani nisu retkost u prelaznim sezonama, ali za naš organizam predstavljaju ozbiljan izazov.

I dok se mi dvoumimo šta da obučemo, telo pokušava da uradi mnogo složeniju stvar – da održi stabilnu unutrašnju temperaturu uprkos spoljnim oscilacijama.

Organizam stalno „traži ravnotežu“

Naše telo funkcioniše po principu ravnoteže, odnosno homeostaze. Idealna telesna temperatura je oko 37 stepeni i organizam će učiniti sve da je zadrži, bez obzira na to da li je napolju hladno ili toplo.

Kada ujutro izađemo na niskoj temperaturi, krvni sudovi se sužavaju kako bi se smanjio gubitak toplote. Mišići mogu da počnu da se blago grče kako bi proizveli dodatnu energiju.

Već nekoliko sati kasnije, kada temperatura naglo poraste, telo mora da „promeni strategiju“: krvni sudovi se šire, aktivira se znojenje i organizam pokušava da se rashladi.

Problem nastaje zato što te promene nisu uvek trenutne – telu je potrebno vreme da se prilagodi.

Zašto se osećamo iscrpljeno

Nagla promena temperature znači da telo više puta u toku dana prelazi iz jednog režima u drugi. To zahteva energiju.

Zbog toga mnogi ljudi ovih dana osećaju:

• umor i malaksalost
• blagu glavobolju
• pospanost ili pad koncentracije

Organizam praktično „radi više“ da bi održao stabilnost.

Srce i krvni sudovi pod dodatnim pritiskom

Promene temperature posebno utiču na kardiovaskularni sistem. U hladnijem delu dana krvni sudovi se sužavaju, a krvni pritisak može da poraste. Kada otopli, dolazi do širenja krvnih sudova i mogućeg pada pritiska.

Kod zdravih osoba telo to uglavnom reguliše bez većih problema. Međutim, kod ljudi sa srčanim tegobama ili nestabilnim pritiskom, ove oscilacije mogu izazvati vrtoglavicu, ubrzan rad srca i osećaj slabosti.

Toplo-hladno i disajni putevi

Disajni sistem takođe reaguje na nagle promene. Hladan vazduh može da iritira sluzokožu i izazove sužavanje disajnih puteva, dok topao vazduh dodatno isušuje sluzokožu.

Kod osetljivih osoba, posebno onih sa astmom ili alergijama, to može dovesti do kašlja, otežanog disanja i neprijatnog osećaja u grudima.

Da li nas ovakvo vreme čini podložnijim infekcijama

Iako prehladu izazivaju virusi, nagle temperaturne razlike mogu oslabiti lokalnu odbranu organizma, posebno u nosu i grlu. To znači da smo u ovakvim uslovima podložniji infekcijama, iako one nisu direktno posledica hladnoće ili toplote.

Kako da pomognemo telu da se lakše prilagodi

Iako ne možemo da utičemo na vreme, možemo da pomognemo organizmu da se izbori sa ovim oscilacijama.

Najvažnije je da se oblačimo slojevito, jer tako izbegavamo nagle temperaturne šokove. Takođe, važno je da ne izlazimo naglo iz toplog u hladno okruženje, već da damo telu nekoliko minuta da se prilagodi.

Dovoljan unos tečnosti je često potcenjen, a zapravo igra veliku ulogu u regulaciji telesne temperature i sprečavanju umora i glavobolje.

Važno je i da slušamo signale organizma. Vrtoglavica, slabost ili lupanje srca nisu bezazleni, već znak da telo pokušava da se prilagodi i da mu je potreban odmor.

Umereno kretanje može pomoći, ali treba izbegavati preterano naprezanje u periodima kada se organizam već dodatno opterećuje.

Ko treba da bude posebno oprezan

Najveći oprez potreban je kod hroničnih bolesnika, starijih osoba, dece i ljudi sa oslabljenim imunitetom. Kod njih se organizam sporije prilagođava, pa su i tegobe izraženije.

Telo se prilagođava, ali ima granice

Naš organizam je izuzetno prilagodljiv, ali nagle temperaturne promene predstavljaju stres za telo. Ako obratimo pažnju na signale koje nam šalje i prilagodimo svakodnevne navike, možemo značajno ublažiti njihov uticaj i lakše proći kroz ovakve dane.

(eKlinika.rs)