Kada „bezazlene” bolesti nekada mogu postati opasne: Skriveni rizici koje često zanemarimo

Mnoge zdravstvene tegobe koje doživljavamo kao bezopasne u stvarnosti mogu da prerastu u ozbiljan problem ako se na vreme ne prepoznaju i ne leče pravilno. Često ih ignorišemo jer „prođu same od sebe“, jer nemamo vremena ili jer nam se čini da ne zaslužuju odlazak kod lekara. Međutim, medicinski podaci pokazuju da i najobičnije infekcije ili tegobe mogu neočekivano da se zakomplikuju.

Donosimo pregled najčešćih stanja koja deluju bezazleno, a mogu da postanu opasna ako potraju, pogrešno se leče ili se potpuno zanemare.

Preporučujemo

Prehlada koja prelazi u upalu pluća

Obična prehlada najčešće je virusna, prolazi spontano i nosi blage simptome. Ali kod oslabljenog imuniteta, kod malog deteta, starije osobe ili osobama sa hroničnim bolestima, može da pređe u bakterijsku superinfekciju.

Jedan od najčešćih ishoda takve komplikacije jeste upala pluća – stanje koje može biti opasno ako se ne leči na vreme. Kašalj koji traje duže od dve nedelje, otežano disanje, bol u grudima i povišena temperatura koja ne može da se obori, zahtevaju pregled lekara i snimanje pluća.

Nelečena urinoinfekcija koja dovodi do infekcije bubrega

Blaga urinarna infekcija često deluje kao problem koji se lako rešava „na svoju ruku“. Međutim, nelečena urinarna infekcija može da zahvati bubrege, što dovodi do pijelonefritisa.

Ovo stanje izaziva jake bolove u leđima, groznicu, mučninu i može dovesti do sepse. Zato je važno da se svaka uporna ili ponavljajuća urinarna infekcija dijagnostikuje i adekvatno leči antibioticima prema antibiogramu.

Bol u grlu koji preraste u apsces

Streptokokna upala grla ili krajnika, takozvana gnojava angina, ponekad deluje kao „običan bol u grlu“, ali može da se iskomplikuje. Ako se infekcija pogrešno leči, može da nastane peritonzilarni apsces – džep gnoja oko krajnika koji izaziva jak bol, otežano gutanje i govor, pa i otežano disanje.

Apsces zahteva hitnu medicinsku intervenciju, često i drenažu, kako bi se sprečile teže komplikacije.

Stomačne tegobe koje prikrivaju ozbiljniji problem

Proliv, povraćanje ili nadutost ponekad su posledica virusa ili nepravilne ishrane. Ali kada traju duže, mogu ukazivati na dehidrataciju, infekciju creva, upalu pankreasa ili problem sa žučnom kesom.

Posebnu pažnju zahtevaju simptomi koji prate bol sa desne strane stomaka, krv u stolici, visoka temperatura ili povraćanje koje ne prolazi.

„Bezazlena“ zubobolja ili karijes koji vode u opasnu infekciju

Neliječeni karijes može dovesti do širenja infekcije u koren zuba, a zatim i u okolna tkiva lica i vrata. Ovo stanje, poznato kao odontogena infekcija, može izazvati ozbiljne komplikacije, uključujući Ludwigovu anginu – zapaljenje prostora ispod donje vilice i jezika koja se brzo razvija, i može ugroziti život, a obično se javlja kod mlađih osoba i dece kao rezultat zubnih infekcija.

Zato je i najmanja zubobolja znak da nešto nije u redu i da stomatolog mora da proceni situaciju.

Kožna promena koja deluje sitno ali može postati opasna

Sitne posekotine, ogrebotine ili urasla dlaka ponekad mogu da prerastu u celulitis – bakterijsku infekciju kože koja zahteva antibiotike. Ako se ne leči, može da se proširi putem krvotoka i postane životno ugrožavajuća.

Crvenilo koje se širi, upala kože, bol i povišena temperatura su znakovi da je vreme za pregled.

Opšta slabost i umor koji prikrivaju anemiju ili tiroidne poremećaje

Umor često pripisujemo stresu, obavezama ili lošem snu. Ali kada traje mesecima, može da ukazuje na anemiju, poremećaj rada štitaste žlezde, hroničnu infekciju ili čak autoimunu bolest.

Hroničan umor nije stanje koje treba ignorisati, naročito ako ga prate vrtoglavica, kratak dah, lupanje srca ili opadanje kose.

Kašalj koji „ne prolazi“ može da ukaže na nešto ozbiljnije

Kašalj koji traje duže od tri nedelje treba ispitati. Uzrok može biti postvirusni kašalj, ali i astma, alergija, refluks ili infekcija koja se nije povukla. Ponekad je hroničan kašalj prvi znak HOBP-a (hronične opstruktivne bolesti pluća) kod pušača ili čak na rak pluća u ranoj fazi.

Rano otkrivanje znači i bolji ishod, zato je svaka duža respiratorna tegoba razlog za pregled.

Zašto se „bezazlene“ bolesti komplikuju?

Najčešći razlozi su:

• potcenjivanje simptoma
• uzimanje terapije na svoju ruku
• odlaganje odlaska lekaru
• oslabljen imunitet zbog stresa, neispavanosti, loše ishrane
• hronične bolesti koje pogoršavaju tok infekcija

Mnogi ozbiljni zdravstveni problemi počinju kao nešto što deluje sitno. Ponekad telo da upozorenja, ali ih mi ignorišemo jer „nemamo vremena“ ili „nije ništa strašno“.

Kada obavezno reagovati?

Lekaru se treba javiti ako:

• simptomi traju duže nego što je uobičajeno
• temperatura ne pada duže od tri dana
• tegobe se pogoršavaju
• javlja se jak bol, otežano disanje, vrtoglavica ili slabost
• postoji sumnja na širenje infekcije

Pravovremena reakcija može sprečiti komplikacije i čuvati zdravlje.

Mala tegoba danas, veliki problem sutra – ako je zanemarimo

Cilj ovog teksta nije da bilo koga zastraši, već da podseti: naše telo retko šalje signale bez razloga. Čak i najbezazleniji simptomi mogu biti prvi korak u lancu događaja koji vodi ka ozbiljnijoj bolesti.

Redovni pregledi, odgovorno lečenje i praćenje simptoma nisu bespotrebne stvari, već najjednostavniji način da se zaštitimo od težih i za lečenje komplikovanijih stanja.

(eKlinika.rs)