I sa samo 30 procenata plućne funkcije mogu da hodam 40 minuta: Dokazana terapija za HOBP

Samo vežbanje neće izlečiti HOBP, ali jačanjem mišića i kardiovaskularne funkcije moguće je  olakšati disanje i svakodnevne aktivnosti

Fizička aktivnost, pod nadzorom stručnjaka, moćno je sredstvo za kontrolu hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP), praćene smanjenim i ograničenim protokom vazduha u disajnim putevima. Bolest ima progresivan tok – u početku se pacijenti žale na nedostatak vazduha pri naporu, a kasnije i pri obavljanju jednostavnih aktivnosti, kao što su oblačenje i kupanje. I pored toga što u ovakvim uslovima fizičko vežbanje može delovati kontraproduktivno ili čak zastrašujuće, redovna fizička aktivnost ovim pacijentima značajno poboljšava kvalitet života.

Fizička aktivnost se često izbegava

Preporučujemo

HOBP može nastati kao posledica dugotrajnog izlaganja duvanskom dimu, hemijskim zagađivačima, kao i mineralnoj, drvenoj ili metalnoj prašini koja iritira pluća. HOBP je često praćen osećajem straha od gušenja, zbog čega neki pacijenti u potpunosti izbegavaju fizičku aktivnost. Sve navedeno dodatno pogoršava stanje. Slaba pokretljivost može oslabiti plućnu funkciju i disajne mišiće, pogoršati disanje i opšte zdravstveno stanje.

– Odgovarajućim vežbanjem pacijenti postaju aktivniji, a smanjuju se i teški simptomi, poput nedostatka daha – kaže pulmolog prof. dr Kerolin Ročester sa Univerziteta Jejl.

Respiratorna rehabilitacija

Poseban program, nazvan respiratorna rehabilitacija, pomaže pacijentima. Mnogi se, kada ga jednom otpočnu, žale što nisu ranije pristupili programu, objašnjava dr Dejvid Manino.

Respiratorna rehabilitacija je usmerena na tehnike disanja i iskašljavanja, mobilizacione vežbe,  kako bi se uklonio sekret iz disajnih puteva. Istraživanja potvrđuju da je respiratorna rehabilitacija veoma delotvoran način da se poboljša izdržljivost i kvalitet života pacijenata.

Samo vežbanje neće izlečiti HOBP

Uz adekvatno fizičko vežbanje, pacijentima postaju lakše svakodnevne aktivnosti poput kupanja, oblačenja, hodanja, kupovine namirnica, igranja s unucima. Samo vežbanje neće izlečiti HOBP, ali jačanjem mišića i kardiovaskularne funkcije može značajno olakšati disanje i svakodnevne aktivnosti, naglašava dr Ročester.

– Posebno su korisne aerobne vežbe, jer omogućavaju ćelijama efikasniju upotrebu kiseonika – dodaje dr Keri Stjuart sa Univerziteta Džons Hopkins.

Sad mogu da se popnem i na brdo

Fili DiLorenco (66) dobila je dijagnozu ozbiljnog oblika HOBP 2013. godine. Odgovarajuća fizička aktivnost poboljšala je njenu izdržljivost – ranije je osećala veliki napor pri svakom koraku, a sada kaže da „može da se popne na brdo“.

Slično iskustvo ima i Džin Roms (80), čija pluća rade sa samo trećinom kapaciteta za njene godine. Zahvaljujući vežbanju, uspeva da obavlja svakodnevne obaveze.

Fizička aktivnost prilagođena ličnim potrebama

Važno je da pacijenti razgovaraju sa lekarom kako bi fizička aktivnost bila personalizovana. HOBP pogađa ljude različitog nivoa fizičke spremnosti, a često je praćena i dodatnim zdravstvenim problemima – poput srčanih bolesti, osteoporoze ili anemije – koje treba uzeti u obzir prilikom izrade plana vežbanja.

Pacijentima sa umerenim do teškim oblicima bolesti preporučuje se da pre započinjanja vežbanja prođu kroz program respiratorne rehabilitacije. Ipak, samo oko 5 odsto pacijenata prođe kroz ovaj program, najčešće zbog nedostatka informacija ili ograničenog pristupa.

Vežbe su jednostavne na početku

Na početku rehabilitacije procenjuje se nivo fizičke spremnosti – meri se, na primer, puls u mirovanju i razdaljina koju pacijent može da pređe za šest minuta. Iako vežbe na početku deluju jednostavno, sa svakim treningom postepeno se napreduje. Tim stručnjaka prati napredak i prilagođava program.

Grejs En Dorni-Kopel iz Merilenda dijagnostikovana je 2001. godine sa svega 26 odsto očuvane plućne funkcije. Prognoze lekara bile su da će živeti još 3 do 5 godina.

– Bila sam iscrpljena posle 15 minuta, ali nisam odustajala od programa. Na kraju sam mogla da hodam 40 minuta na traci pod nagibom – kaže Grejs.

Dr Manino savetuje pacijentima koji koriste kiseonik da sve dogovore sa svojim lekarom.

– Ako vam je kiseonička potpora potrebna i u mirovanju, sigurno ćete je morati koristiti i tokom vežbanja – dodaje.

Plan fizičke aktivnosti

Preporuka je da se kardio vežbe rade najmanje tri puta nedeljno, vežbe snage svaki drugi dan. Aerobni trening poput hodanja na traci jača izdržljivost, povremena vožnja stacionarnog bicikla angažuje i druge mišićne grupe.

Potreban je i trening snage kako bi pacijenti lakše obavljali svakodnevne poslove. Vežbe ravnoteže su takođe važne, jer bolest često uzrokuje probleme s koordinacijom. Vežbe koje pomažu uključuju stajanje na jednoj nozi, jogu na stolici i tai či.

Dostupni su i online časovi, ali se savetuje da se na početku konsultuje stručnjak, kako bi se izbegle povrede. Osim plućnih problema, moguće su povrede i zbog njih dalja neaktivnost i pogoršanje stanja. Zato je važno da se svaka sesija započne zagrevanjem.

Kada je potrebno zastati?

Stručnjaci naglašavaju da bi svi, a posebno pacijenti sa plućnim bolestima, trebalo da izbegavaju vežbanje na otvorenom tokom dana kada je vazduh zagađen. Fizička aktivnost treba da bude umerenog intenziteta – ni previše blaga, ni previše naporna.

– Ekstreman nedostatak daha, vrtoglavica, bol u grudima, palpitacije ili bolovi u mišićima i zglobovima znak su da je trening naporniji nego što bi trebalo da bude. Važno je da svaki pacijent prati svoje telo – poručuje dr Ročester.