Osteopenija je medicinski termin za gubitak gustine kostiju. Ako se gubitak gustine kostiju pogorša, može dovesti do osteoporoze.
Šta je osteopenija
Osteopenija predstavlja smanjenu gustinu kostiju, ali ne u meri dovoljnoj da se dijagnostikuje osteoporoza. To praktično znači da vaše kosti sadrže manje minerala nego što je uobičajeno, što ih čini slabijima i povećava rizik od preloma.
Ako imate osteopeniju, vaša gustina kostiju je niža od prosečne, a može napredovati do osteoporoze. Većina žena trebalo bi da proverava gustinu kostiju nakon 50. godine, kao i u menopauzi i postmenopauzi, ali nekima će biti potrebna češća kontrola. I muškarci imaju problem sa smanjenom gustinom kostiju, ali neuporedivo ređe u odnosu na žene.
Osteopenija ili osteoporoza: Koja je razlika?
Osteopenija je rani znak osteoporoze. Praktično, to je upozorenje da postoji povećan rizik od osteoporoze i preloma.
Ako se ne leči, osteopenija može preći u osteoporozu, koja tiho ali upotno slabi kosti. Osobe sa osteoporozom su pod većim rizikom od preloma, čak i pri manjim padovima.
Oko jedne trećine odraslih starijih od 50 godina ima neki stepen gubitka gustine kostiju.
Koji su simptomi osteopenije?
Osteopenija obično ne izaziva primetne ili očigledne simptome. Zbog toga je ponekad nazivaju „tihom bolešću“, kao i osteoporozu. Najčešće se javlja kao prirodna posledica starenja. Kosti su živo tkivo koje se stalno obnavlja. Oko 25. godine života kosti dostižu najveću gustinu, a zatim počinju postepeno da se razgrađuju brže nego što se obnavljaju. Svemu pogoduje fluktuacija hormona.
Zašto se javlja osteopenija: Faktori rizika i mogući razlozi
Neki faktori rizika uključuju: starost preko 50 godina, pol (žene su četiri puta sklonije osteopeniji), menopauzu, pušenje i konzumaciju duvanskih proizvoda, prekomerno konzumiranje alkohola (više od dva pića dnevno).
Određena zdravstvena stanja mogu takođe uticati na gustinu kostiju. Neka od njih su:
- hipertireoza
- dijabetes
- hroničnu bolest bubrega
- neuhranjenost
- nedostatak kalcijuma ili vitamina D
- hormonske poremećaje (npr. Kušingov sindrom)
- anoreksiju i druge poremećaje ishrane
- autoimune bolesti koje utiču na kosti (poput reumatoidnog artritisa).
Određeni lekovi mogu povećati rizik od osteopenije, uključujući:
- diuretike
- kortikosteroide
- lekove za epilepsiju
- hormonsku terapiju za rak (dojke ili prostate)
- antikoagulanse
- inhibitore protonske pumpe (lekovi za želudačnu kiselinu).
Kako se dijagnostikuje osteopenija: Šta je DEXA test?
Osteopenija se dijagnostikuje merenjem gustine kostiju pomoću rendgenskog snimanja, koje pokazuje količinu kalcijuma i drugih minerala u kostima
Osteodenzitometrija ili denzitometrija, kako se ovaj test zove, je dijagnostička metoda koja meri gustinu kostiju i pruža informacije o riziku od osteoporoze i preloma. Test je još poznat pod imenom DEXA test (dvoenergetska apsorpciometrija rendgenskih zraka). Meri se gustina, odnosno mineralni sadržaj kostiju u određenim delovima skeleta, uz utvrđivanje procenta gubitka kostiju. Pored gustine kostiju, osteodenzitometrija može da proveri i telesne masti i mišićnu masu.
Žene obično treba da počnu sa redovnim testovima gustine kostiju nakon 50. godine, dok se kod muškaraca preporučuju posle 70. godine.
Ako imate osteopeniju, verovatno će vam lekar savetovati češće testiranje. Lečenje osteopenije ima za cilj usporavanje gubitka kostiju i sprečavanje preloma.
