Zašto boli koleno, a niste se povredili? Najčešći uzroci koje zanemarujemo

Bol u kolenu koji nije posledica povrede najčešće je posledica artritisa, mišićnog disbalansa i preopterećenja. Javlja se i zbog prekomerne telesne težine, starenja ili lošeg držanja tela koje utiče na poravnanje zgloba. Bol može da počne postepeno, vremenom da se pogorša i utiče na svakodnevne aktivnosti poput dužeg sedenja, hodanja i penjanja uz stepenice.

Prvi korak 

Bol u kolenu je jedna od najčešćih zdravstvenih tegoba. Uglavnom pretpostavljamo da je bol u kolenu posledica pada ili sportske povrede. Stručnjaci kažu da ovo nije tačno i da se kod velikog broja pacijenata bol javlja bez prethodne povrede.

Razumevanje zašto nastaje bol u kolenu bez očigledne povrede prvi je korak ka pravilnoj dijagnozi, posebno ako se ima na umu da je nekada ova vrsta bola znak upozorenja na doživotne bolesti koje zahtevaju pravovremeno lečenje.

Bol bez jasne povrede

Bol u kolenu bez povrede odnosi se na bol, ukočenost ili otok u zglobu kolena koji se razvijaju bez jasne prethodne povrede. Pacijent nije nezgodno pao, nije došlo do sportske povrede, ali bol traje i stalno se vraća.

Lekari kažu da je ova vrsta bola u kolenu često posledica habanja zgloba, upale, mišićnog disbalansa ili osnovnih zdravstvenih stanja. Ako se zanemari, može postepeno da ograniči pokretljivost, dovede do određenog stepena invaliditeta i smanji kvalitet života.

Najčešći uzroci bola u kolenu koji nije posledica povrede

Više faktora može da izazove bol u kolenu čak i kada nema vidljive povrede. Neki uzroci se razvijaju postepeno, dok su drugi povezani sa načinom života ili promenama vezanim za starenje.

Artritis kolena

Artritis kolena je jedan od vodećih uzroka hroničnog bola u kolenu. Nastaje kada se hrskavica koja ublažava pokrete u zglobu kolena istroši. U pitanju je degenerativno ili zapaljensko oboljenje. Pored propadanja hrskavice i bola, na kolenu zahvaćenom promenama može da se primeti otok i/ili smanjena pokretljivost. Artritis kolena uglavnom je posledica starenja i gojaznosti.

Bol u kolenu je prisutan tokom hoda ili stajanja, a pacijenti se žale na jutarnju ukočenost kolena. Često je sve posledica degenerativne promene (osteoartritisa) koja je učestalija kod starijih osoba, ali i kod mlađih ljudi koji izlažu koleno dugotrajnom i ponavljajućem opterećenju.

Preopterećenje i ponavljajući pokreti

Ponavljane aktivnosti poput penjanja uz stepenice, čučanja, trčanja ili dugotrajnog stajanja mogu da opterete zglob kolena. Čak i svakodnevne navike, kao na primer sedenje sa prekrštenim nogama ili nepravilno držanje tela, mogu da doprinesu osećaju bola. Vremenom, opterećenje dovodi do upale tetiva i mekih tkiva oko kolena.

Slabi mišići

Slabi butini mišići, mišići kuka ili lista noge stvaraju dodatni pritisak na zglob kolena. Kada mišići ne pružaju adekvatnu podršku, dolazi do većeg opterećenja kolena i bola. Smanjena fleksibilnost takođe povećava rizik od bola u kolenu.

Upala mekih tkiva

Burzitis, to jest upala burze, male kesice ispunjene sinovijalnom tečnošću, smeštene između kostiju, tetiva i mišića, ili tendonitis (upala tetiva), mogu da budu uzrok bola oko kolena. Bol nastaje kada se kesice ispunjene tečnošću ili tetive upale usled ponavljanih pokreta ili pritiska. Tegobe se pogoršavaju tokom kretanja, a smanjuju u stanju mirovanja.

Povećana telesna težina

Prekomerna telesna težina je opterećenje za zglobove kolena. Čak i mali dobitak kilograma može značajno da poveća pritisak na kolena, dovede do bola i ranog propadanja zgloba.

Bolesti

Određene bolesti ispoljavaju se bolom u kolenu bez povrede, a to su:

• Reumatoidni artritis
• Giht
• Infekcije
• Problemi sa nervima

Sve ove bolesti zahtevaju pravovremenu dijagnozu i lečenje kako bi se sprečile komplikacije.

Koje simptome ne bi trebalo da ignorišemo?

Bol u kolenu može da se ispolji na različite načine. Potražite medicinsku pomoć ako primetite:

• Uporan bol duži od nekoliko nedelja
• Otok ili osećaj toplote oko kolena
• Teškoće pri savijanju ili ispravljanju kolena
• Osećaj škrgutanja ili preskakanja u zglobu
• Bol koji se pogoršava tokom aktivnosti ili u mirovanju

Rana procena pomaže u otkrivanju osnovnog uzroka i sprečavanju dugoročnih oštećenja.

Kako se postavlja dijagnoza bola u kolenu?

Precizna dijagnoza ključna je za dobro lečenje. Pored detaljne medicinske anamneze, lekar će obaviti i fizički pregled i ispitati pokretljivost i poravnanje kolena. Možda će biti potrebni i radiološki pregledi poput rendgena ili magnetne rezonance, kao i laboratorijske analize ako se sumnja na upalna stanja.

Mogućnosti lečenja bola u kolenu

Terapija bola u kolenu koji nije posledica povrede zavisi od uzroka i težine stanja. Većina pacijenata dobro reaguje na nehirurške metode lečenja.

Konzervativni tretmani su prilagođavanje aktivnosti i odmor, lekovi protiv bolova i upale. Korisna je i fizikalna terapija za jačanje mišića i poboljšanje fleksibilnosti pod nadzorom zdravstvenog radnika, kao i upotreba ortoza za koleno po potrebi.

Vežbe mogu da ojačaju potporne mišiće, poboljšaju stabilnost zgloba, smanje ukočenost i spreče ponovnu pojavu bola.

Kako može da se spreči bol u kolenu?

Lekari napominju da se u mnogim slučajevima bol u kolenu može sprečiti i kontrolisati jednostavnim merama. Preporuka je da održavamo zdravu telesnu težinu. Bitna je i redovna fizička aktivnost, to jest vežbe niskog intenziteta, uz prethodno zagrevanje.

Savet je da izbegavamo rad sa teretom, a važno je i pravilno držanje tela. Redovni lekarski pregledi takođe su korisni, posebno kod osoba sa porodičnom istorijom problema sa zglobovima.

Kada da se obratimo lekaru?

Ukoliko bol u kolenu utiče na svakodnevne aktivnosti, pokretljivost ili san, ne odlažite odlazak kod lekara. Pravovremeno lečenje pomoći će nam da bolje kontrolišemo bol, ojačaće zglobnu funkciju i sprečiti napredovanje mogućeg artritisa kolena. Uz dobru dijagnozu, lečenje i stručno vođene vežbe, većina osoba može da se vrati aktivnom i kvalitetnom životu.

(eKlinika)