Giht je kompleksan zdravstveni problem, metabolički poremećaj i jedan od oblika artritisa koji u bitnoj meri remeti kvalitet života pacijenata. Jak bol u zglobu nožnog palca koji budi iz sna, čest je „scenario“ akutnog napada gihta. Ukoliko se stanje ne kontroliše može da dođe do komplikacija u vidu oštećenja hrskavice i koštanih struktura zglobova. Način ishrane bitan je za kontrolu bolesti, posebno u fazi akutnog napada, ipak sama po sebi ishrana nije „lek“ za giht. Stručnjaci naglašavaju da ne treba raditi samo na smanjenju nivoa purina, već kompletnom terapijom lečiti i sve prateće bolesti.
Giht je uglavnom praćen hroničnim bolestima
Pacijenti koji boluju od gihta često pate od kardiovaskularnih bolesti, visokog krvnog pritiska, gojaznosti, povišenih vrednosti masnoća i šećera u krvi. Giht je praćen bolovima u zglobovima, najčešće skoncentrisanim u nožnom palcu, oticanje, crvenilo, osećaj toplote su simptomi ove bolesti. Giht je posledica taloženja kristala mononatrijum – urata usled povišenih vrednosti mokraćne kiseline u krvi. Kristali mononatrijum – urata skupljaju se uglavnom u zglobovima, ali i u tetivama, koži, potkožnim tkivima. Stručnjaci naglašavaju da su povišeni nivoi mokraćne kiseline neophodan, ali ne i jedini uzrok gihta, potrebno je „više okidača“ kako bi došlo do razvoja bolesti.
– Povišene vrednosti mokraćne kiseline se javljaju usled povećane proizvodnje ili nedovoljne eliminacije iz tela, što obično podrazumeva postojanje jednog ili više zdravstvenih problema. Pacijenti su obično ljudi koji već duži vremenski period imaju hronične bolesti i probleme koji će dodatno da doprinesu nastanku gihta – kaže za portal eKlinika Aleksa Rašević, specijalista strukovni nutricionista – dijetetičar.
Purini nisu „zle supstance”
Većina bolesnih od gihta ima za osnovu bolesti nesposobnost lučenja mokraćne kiseline putem bubrega, usled bolesti ovih organa.
– Purini nisu „toksini“ odnosno neke „zle supstance“ koje se nalaze u hrani, pa ćemo eliminacijom određenih namirnica da sprečimo unos purina. Purini su prirodno sastavni deo struktura u ćelijama tela kao i sastavni deo namirnica, a metabolizmom purina se dobija mokraćna kiselina. Od celokupne koncentracije mokraćne kiseline u krvi, ishrana je zaslužna za oko 30 odsto, dok je ostatak endogenog porekla a oko 85 odsto urata se endogeno sintetiše iz mokraćne kiseline i metabolita – objašnjava Rašević
Kada se povećavaju nivoi mokraćne kiseline
Mokraćna (urinska) kiselina je prirodni sastojak krvi, koji nastaje u jetri kao krajnji produkt metabolizma oksidacije purina. Nivoi mokraćne kiseline mogu se povećati kada organizam vari velike količine namirnica sa purinom. Namirnice kao što su životinjske iznutrice (džigerica), crvena i masna mesa, mahunarke, morski plodovi, inćuni, skuša, pivo, vino, sokovi sadrže dosta purina. Razgradnjom purina dolazi do stvaranja mokraćne kiseline.
– Purini se metabolišu i samim nastaje mokraćna kiselina. Problem je kada imamo metaboličke probleme i ne možemo da se „otarasimo“ viška mokraćne kiseline, usled čega dolazi do hiperurikemije – povećane koncentracije mokraćne kiseline u krvi. Purini nisu toksini već prirodan sastojak našeg tela i hrane. Unos purina hranom ima samo određeni uticaj na ukupan porast koncentracije urata, ali taj dodatni unos hranom pridodaje već postojećoj koncentraciji mokraćne kiseline u krvi što dalje može dovesti do razvoja i „okidanja“ bolesti, u slučaju da su vrednosti mokraćne kiseline u krvi bile povećane tokom prethodnog perioda – objašnjava Rašević.
Kako dolazi do napada gihta?
Istraživanja su pokazala da do napada gihta dolazi kada se menja koncentracija mokraćne kiseline. Problemi su mogući kada dođe do njenog pada ili rasta, komplikacije mogu da se jave i posle upotrebe lekova za snižavanje nivoa mokraćne kiseline.
Sagovornik portala eKlinika dodaje i da pošto je većina proizvodnje mokraćne kiseline endogena, to jest, potiče iz samih naših ćelija, ishrana nekada može da bude u nekim slučajevima “dolivanje ulja na vatru“.
– Hrana može da bude okidač u slučaju akutnog napada gihta. Posebno alkohola pića, obilni obroci sa velikom količinom purina, masti, prostih ugljenih hidrata a posebno u večernjim satima. Bol u zglobovima može da bude izrazito jak i da probudi čoveka iz sna. Ipak, za samo taloženje kristala u telu nije krivac isključivo hrana, koja može pored nekih drugih stanja da bude okidač za inflamatornu reakciju. Okidači mogu biti i hirurške procedure, neki lekovi, trauma, akutne upale i slično – kaže Rašević.
Kada je potrebno da se eliminišu namirnice sa većim sadržajem purina
Kada se govori o ishrani kod gihta, pored izbora namirnica, bitan je i način pripreme namirnica, ali i veličina porcija. Ukoliko konzumiramo obilne obroke sastavljene i od namirnica sa manje purina, moguće je dođe do problema.
– U akutnoj fazi gihta prioritet je smanjenje upale i bola, odnosno terapija simptoma, a što se tiče ishrane eliminišu se sve namirnice bogate purinima, namirnice koje svakako nisu adekvatne za ishranu (slatkiši, slaniši, industrijske prerađevine i slično) i tokom ove faze čak i meso, a zastupljena je veća količina ugljenih hidrata od minimum 55-60 odsto. Kada se stanje smiri pristupa se lečenju uzroka problema, što podrazumeva pored medikamentozne terapije, promenu stila života u šta spada i pravilna ishrana koja podrazumeva redovnost obroka (obavezna tri glavna obroka), kontrolu porcija i pravilan izbor vrste i načina pripreme namirnica – navodi Rašević.
Sve prateće bolesti utiču na tok gihta
Aleksa Rašević napominje da je bitno da pacijent u akutnoj fazi ne opterećuje zglobove. Potrebno je da se menjaju i loše životne navike.
– Sve prateće bolesti kompletno utiču na dalji tok gihta. Nije poenta u tome da samo smanjimo nivoe purina, nego da lečimo sva postojeća oboljenja. Preporuke o načinu ishrane za giht pokrivaju širok dijapazon i drugih problema kao što su dijabetes, gojaznost, kardiovaskularne bolesti. To je praktično jedna dobra izbalansirana ishrana, s tim što će kod gihta samo malo više da se povede računa o namirnicama sa većim sadržajem purina – objašnjava Rašević.
Individualni pristup
Rašević upozorava da pacijenti sa gihtom ne bi trebalo uopšte da konzumiraju iznutrice, džigerica, mozak, bubrezi, morski plodovi, konzervirane namirnice. Iz ishrane bi trebalo izbaciti namirnice sa šećerom, svu industrijsku hranu.
– Pre svega konzervirane ribe koje mogu da imaju povećan sadržaj purina, crvena mesa, supe od mesa i mesni koncentrati, kafu, šećere, industrijsku hranu, slatkiše, slaniše, alkohol. Potreban je uvek individualni pristup pacijentu. Kada se stanje stabilizuje i kada simptoma bolesti nema nekoliko meseci ili godina, mogu sa vremena na vreme da se konzumiraju u ograničenim količinama i namirnice sa većim sadržajem purina. S druge strane, ima osoba koje posle jednog zalogaja namirnice bogate purinima mogu, u roku od par sati, da dobiju akutni napad gihta. Savet je da pacijent vodi dnevnik i zabeleži koje namirnice izazivaju tegobe. Ukoliko se zaključi da je određena hrana okidač za napad, onda ta namirnica mora da se zauvek eliminiše – navodi Rašević.
Na koju namirnicu ne smemo da zaboravimo?
Preporučuje se povrće, integralne žitarice. Potrebno je da uopšte naglasak bude na svežim namirnicama. Mogu da se koriste hladno ceđena biljna ulja, manje količine na primer za salatu, voće bez dodataka šećera. Savet je da se izbegavaju kafa i alkohol. Dozvoljeni su isključivo prirodni sokovi sa dodatkom vode i obavezno sama voda.
– Kao i u određenoj količini piletina, pačetina, ćuretina, jaja. Fokus je ne svežim mlečnim proizvodima sa niskim sadržajem masnoća i jajima kao izvoru proteina. Pasulj i grašak može da se konzumira u razumnim količinama sa oprezom. Ishranom možemo samo malo da utičemo na količinu purina u telu, dok lekovi deluju značajno drugačije. Za pacijente sa gihtom bitna je i količina tečnosti koja se unosi. Ne smemo ni u jednom momentu da dehidriramo, jer se preko bubrega urinom izbacuje mokraćna kiselina i smanjuje njena koncentracija u telu. Bitno je se pije voda, dozvoljeni su i čajevi i supe, dve do tri litre tečnosti dnevno – naglašava Aleksa Rašević.
