Pucketanje i bol s prednje strane kolena često su posledice nepravilnog sedenja, kontrolišu se uz 4 vežbe

Pucketanje i bol s prednje strane kolena zahvata deo ispod čašice (patele) i posledica je mnogobrojnih funkcionalnih i mehaničkih poremećaja. Tegobe se manifestuju u delu kolena koji se zove patelofemoralni zglob – između butne kosti i čašice. Patelofemoralni zglob ima bitnu ulogu u kontroli svakodnevnih pokreta pri hodu, ustajanju, penjanju, čučanju, trčanju, skakanju.

Kako dolazi do bola?

Do bola s prednje strane kolena najčešće dolazi posle povećanog ili smanjenog nivoa fizičke aktivnosti, ali i zbog povreda, istegnuća okolnih zglobova i mekih tkiva koje dovode do bola u patelofemoralnom zglobu. Bol može da bude i posledica degenerativnog oboljenja kao što je osteoartritis.

Preporučujemo

Pored bola u prednjem delu kolena pacijenti se žale i na:

• Osećaj peckanja, toplote, crvenilo
• Otok
• Ukočenost
• Pucketanje/škripanje/škljocanje kolena

Posle dužeg sedenja sa savijenim kolenom, na primer prilikom duže vožnje ili dugotrajnog sedenja u kancelariji, može da dođe do osećaja bola. Tegobe su česte i prilikom korišćenja stepenica, hoda uzbrdo i nizbrdo. Moguće je da se bol u prednjem delu kolena javi i pri klečanju, tokom ustajanja sa stolice.

Trauma kao uzrok bola

Jaka povreda kolena može da izazove bol u prednjem delu kolena. Ukoliko tokom traume osetimo da je došlo do uvrtanja zgloba, pucanja dela kolena i jakog bola, potražite lekarski savet radi procene. Takođe, ako ne možete normalno da se oslonite na koleno, posetite službu za zbrinjavanje povreda.

Lekari mogu da urade rendgen radi procene mogućeg preloma i daju smernice o daljem lečenju.

Kako da ublažimo bol u prednjem delu kolena?

Jednostavni analgetici mogu da budu veoma efikasni u lečenju bola u kolenu. Savet o lekovima možete dobiti od farmaceuta ili lekara, ali uvek pročitajte uputstvo i moguća neželjena dejstva.

Led može da bude efikasan u smanjenju bola, otoka i osećaja topline. Stručnjaci ipak savetuju da obloge od leda ne koristimo ako imamo probleme sa cirkulacijom, kao što su Rejnoova bolest, hladno-indukovana hipertenzija, periferna vaskularna bolest, alergija na hladnoću ili srpastoćelijska anemija.

U slučaju da osećamo utrnulost povređenog područja, savet je da se konsultujemo sa fizioterapeutom ili lekarom pre primene hladnih obloga.

Led mora da se pravilno primeni kako bi se izbegle opekotine indukovane hladnoćom:

• Nakvasite krpu hladnom vodom, ocedite je da bude samo vlažna.
• Stavite oblogu na bolno mesto, a preko nje kesu sa drobljenim ledom ili zamrznuti grašak.
• Držite 10 do 15 minuta, 3 do 4 puta dnevno.

Normalno je da koža pocrveni. Uklonite led ako se jave intenzivno crvenilo, plikovi ili pojačani otok. U tom slučaju pozovite zdravstvenu službu za savet.

Vežbe koje mogu da nam pomognu

Vežbe po uputstvu fizioterapeuta mogu da poboljšaju pokretljivost kolena i ojačaju mišiće koji podržavaju koleno. Blag bol tokom vežbi, koji se ocenjuje sa 3 ili 4 na skali od 10, je prihvatljiv. Bol ne bi trebalo da se značajno pogorša. U slučaju da je bol većeg intenziteta i da se ne smiruje, obratite se lekaru i ne radite vežbe.

Nepravilnom pokretu čašice doprinose i skraćenost mišića zadnje lože, kvadricepsa, lista i fleksora kuka, a istezanje ovih mišića rasterećuje prednju stranu zgloba. Vežbe treba raditi svakodnevno, ali u početku pod nadzorom stručnjaka.

Aktivno savijanje kolena

Sedite na stolicu stopalima oslonjenim na pod. Polako klizite stopalom po podu napred i nazad.

Podizanje kukova (Most)

Lezite na leđa sa savijenim kolenima i stopalima na podu. Ruke držite pored tela.

Polako podignite kukove tako da ramena, kukovi i kolena budu u jednoj liniji.

Lagano spustite kukove. Ponavljajte 10 puta.

Istezanje zadnje lože

Lezite na leđa i rukama pridržavajte zadnju stranu povređene noge. Počnite sa savijenim kolenom i polako ga ispravljajte dok ne osetite istezanje.

Držite 10 sekundi, ponovite 5 puta.

Dodatne vežbe

Ukoliko navedene vežbe radite bez većih problema, možete da pređete na naprednije vežbe za koleno, na primer istezanje nakon trčanja.

Kada je bolji i brži oporavak?

Normalan nivo aktivnosti povećava mogućnost za bolji i brži oporavak. Određeni stepen fizičke aktivnosti je dobar jer sprečava slabljenje kolena i dodatni bol. Iako nas u manjoj meri koleno boli, dobro je da budemo fizički aktivni.

Naravno, izbegavaćemo vežbe poput čučnjeva, skakanja ili trčanja uzbrdo. Bitno je da doziranom aktivnošću dodatno ne iritiramo zglob. Vežbe su važne jer jačaju mišiće kvadricepsa i tako pomažu stabilizaciju čašice kolena. Kada na dobar način pokrenemo mišiće kuka i zadnje lože, delujemo i na stabilnost kolena. Stručnjaci navode i da je bitno da nastojimo da kontrolišemo pokrete tokom hoda ili stajanja, kako bismo izbegli nepravilno opterećenje bilo kog dela tela i kolena.

(eKlinika)