Novi lek uliva nadu obolelima od ulceroznog kolitisa: Delovao i kada standardna terapija nije pomogla

Nova analiza potvrđuje prednost leka etrasimod kod osoba sa ulceroznim kolitisom kojima standardna terapija nije pomogla. Pacijenti sa umereno do teško aktivnim ulceroznim kolitisom, kod kojih lečenje preparatima 5-aminosalicilne kiseline (5-ASA) nije dalo očekivane rezultate, imali su značajno veću verovatnoću da postignu kliničku i endoskopsku remisiju ako su primali lek umesto placebo.

Kako je sprovedeno istraživanje i šta su naučnici zaključili

Studiju je predvodio dr David T. Rubin sa Univerziteta u Čikagu, Centra za inflamatorne bolesti creva. Rad je objavljen 27. jula 2026. godine u časopisu Therapeutic Advances in Gastroenterology.

Preporučujemo

Istraživači su analizirali podatke iz dve randomizovane, placebo kontrolisane studije treće faze, u kojima su procenjivali efikasnost etrasimoda u dozi od 2 mg jednom dnevno kod pacijenata sa umereno do teško aktivnim ulceroznim kolitisom. U studije su bili uključeni pacijenti starosti od 16 do 80 godina, sa modifikovanim Mayo skorom između 4 i 9, što odgovara umerenoj ili teškoj aktivnosti bolesti. Analiza je obuhvatila nekoliko podgrupa:

• 74 pacijenta kod kojih je terapija 5-ASA bila neuspešna, od kojih je 45 primalo etrasimod, a 29 placebo
• 197 pacijenata prethodno lečenih preparatima 5-ASA, sa ili bez kortikosteroida, koji ranije nisu primali tiopurine, biološku terapiju niti JAK inhibitore
• 104 pacijenta koji su prethodno koristili tiopurine, uz ili bez 5-ASA i kortikosteroida, ali nisu bili lečeni biološkim lekovima niti JAK inhibitorima.

Glavni pokazatelji uspešnosti bili su klinička remisija i endoskopsko poboljšanje posle 12 i 52 nedelje lečenja.

Šta su pokazali rezultati?

Kod pacijenata kod kojih je prethodno bila neuspešna terapija 5-ASA, etrasimod je ostvario značajno bolje rezultate od placeba. Veći broj obolelih dostigao je kliničku remisiju i poboljšanje endoskopskog nalaza već posle 12 nedelja, a prednost terapije održala se i nakon godinu dana lečenja.

Slični rezultati zabeleženi su i u grupi pacijenata koji su prethodno koristili 5-ASA i kortikosteroide. I u ovoj podgrupi klinička remisija i endoskopsko poboljšanje bili su značajno češći među pacijentima koji su primali etrasimod nego placebo, kako posle 12, tako i posle 52 nedelje.

Kod bolesnika koji su ranije bili lečeni tiopurinima, uz 5-ASA i kortikosteroide, prednost etrasimoda bila je izražena posle 12 nedelja, ali se nije održala do 52. nedelje. Tokom istraživanja nisu registrovani novi bezbednosni rizici povezani sa primenom etrasimoda.

Stručnjaci: Ranija primena napredne terapije može promeniti tok bolesti

Autori navode da rezultati ukazuju na to da etrasimod može da predstavlja efikasnu naprednu terapiju već nakon neuspeha konvencionalnog lečenja, umesto da se njegova primena odlaže. Prema njihovoj oceni, ranije uključivanje etrasimoda moglo bi da poveća šansu za postizanje ne samo endoskopske, već i histološke remisije, odnosno smirivanja zapaljenskih promena na nivou sluznice creva.

Ograničenja istraživanja, finansiranje i sukob interesa

Autori upozoravaju da su pojedine podgrupe obuhvatale relativno mali broj ispitanika, zbog čega rezultate treba tumačiti sa oprezom. Deo analiza urađen je naknadno (post hoc), pa postoji mogućnost statističke greške, uticaja drugih faktora i selekcionog pristrasja.

Takođe, dizajn studije nije uključivao lokalnu rektalnu terapiju, koja se u svakodnevnoj kliničkoj praksi često primenjuje pre prelaska na napredne terapijske opcije.

Istraživanje je finansirala kompanija Pfizer. Pojedini autori zaposleni su u toj kompaniji ili poseduju njene akcije dok su drugi prijavili honorare za predavanja, konsultantske angažmane, istraživačke grantove i druge oblike saradnje sa više farmaceutskih kompanija.

(eKlinika.rs)