Najbolji načini za rashlađivanje tokom vrućina po savetu naučnika 

Rashlađivanje je neophodno tokom visokih letnjih temperatura i nema mesta za „gunđanje“, kako kažu naučnici, već treba preduzeti sve što se može kako bi se čovek rashladio. Pojam visoke temperature se, na primer, različito doživljava u raznim delovima sveta. Dok u mediteranskom pojasu ljudi i te kako znaju da žive na temperaturama iznad 35 stepeni, u Velikoj Britaniji se i ona od 24 ℃ smatra onom kada treba biti na oprezu, jer se tada povećava broj toplotnih bolesti i smrtnih slučajeva. Ako se ljudi previše zagreju i ne osećaju se dobro, toplo vreme može čak i da ih  ubije.

Rashlađivaje je efikasnije mlakom nego hladnom vodom

Postoje kategorije ljudi kojima visoke temperature uopšte ne odgovara. Ljudima starijim od 65 godina, mlađim od 5 godina, trudnicama, onima sa zdravstvenim problemima, kao što su bolesti srca i problemi sa mentalnim zdravlja, i onima koji rade napolju, potrebna je dodatna zaštita kada su visoke temperature. Tolerancija na toplotu može da se poveća ako se čovek polako aklimatizujete tokom vremena.

Istraživanja pokazuju da je potapanje stopala u hladnu vodu dobar način da se smanji telesna temperatura i održi rad organa. Ovaj vid rashlađivanja može da pomogne i u smanjenju otoka u gležnjevima i stopalima. Međutim, kako tvrde naučnici, mnogo efikasnije je tuširanje mlakom vodom ili kupom – ona će nas mnogo brže rashladiti. Stručnjaci takođe apeluju da po velikim vrućinama ne treba biti u iskušenju i dozvoliti sebi da se potopimo u ledenu vodu jer hladan šok može da bude veoma opasan. Ako se nalazite u situaciji da nemate dovoljno vode, čuvajte je i koncentrišite se na hlađenje stopala, ruku ili vrata i lica.

Ventilator nije najbolja opcija za rashlađivanje

Osvežavajući povetarac ventilatora na našoj koži može da bude dobar, ali nas ne rashlađuje uvek. Ventilatori zapravo mogu da učine da se osećamo još gore, posebno u uslovima kada je vazduh suv i vreo, jer se tako ubrzava dehidracija i toplotne bolesti. Svetska zdravstvena organizacija u svojim smernicama navodi da korišćenje ventilatora na temperaturama iznad 35°C neće smanjiti naše šanse da budemo toplotno iscrpljeni i dobijemo toplotni udar.

Važno je ostati hidriran i nadoknaditi minerale koje gubimo kada se znojimo. U proseku, u veoma toplim uslovima (iznad 35°C) znojimo se i gubimo i do 3 do 4 litara na sat ili do 10 litara vode dnevno, što je isto kao i 40 šoljica čaja, na primer. Za kratko vreme, topli napici podižu telesnu temperaturu, izazivaju znojenje, koje onda snižava našu telesnu temperaturu. Hladna i ledena pića takođe nas rashlađuju, ali se smatra da bi topli napici mogli da budu malo efikasniji od hladnih. U svakom slučaju, bez obzira na temperaturu, pijte dosta tečnosti.

Plivanje u prirodi

Još jedan način da se pobedi vrućina je plivanje u prirodi – reci, jezeru, moru… Ali, savet je da se obrati pažnja na mogući hladni šok. Ako se odlučite za plivanje u jezeru ili reci, na primer, treba polako potapati telo u vodu, uvek imati na umu granice svojih plivačkih sposobnosti i pridržavati se pravila koja se odnose na lokacije označene kao bezbedne za plivače, jer mnogi ljudi se dave tokom visokih temperatura.

Zeleni zidovi i krovi najbolji su za rashlađivanje prostora

Neprospavane noći i „mokre“ od znoja tokom toplotnog talasa sve one koji je već nemaju, navešće da ugrade klima uređaj. Vrućina može da bude prilično nepodnošljiva, posebno u gradovima, jer je stvaraju urbana toplotna ostrva. Zna se da grradsko područje mnogo toplije od ruralnih sredina zbog viška betona koji se zagreva tokom dana i dodatno isijava toplotu. Ali, stručnjaci kažu da postoji rešenje koje može da uštedi dosta novca.

Zeleni zidovi i krovovi ne samo da izgledaju lepo, već mogu da rashlade prostor ispod njih za čak 12 ℃. Takođe, zeleni zidovi mogu da budu do 32 ℃ hladniji od konvencionalnih zidova i štede 59 odsto troškova za energiju, a i obezbeđuju zvučnu izolaciju. Počeli su masovno da se prave u Londonu od 2008. godine, kao deo politike lokalnog planiranja. Leti hlade zgrade sa ravnim krovovima, a zimi ih izoluju, smanjuju rizik od poplava upijanjem kišnice, filtriraju zagađenje vazduha i obezbeđuju utočište za retke i ugrožene divlje životinje.

I životinje i biljke ne podnose dobro visoke temeprature

Ukoliko imate baštu ostavite posude sa pijaćom vodom za divlje životinje. Ptice i ježevi će ceniti hranu koju im dajete u bilo koje doba godine, ali tokom leta zemlja može da se stvrdne, što otežava njihovu ishranu. Biljke takođe pate zbog vrućine. Možete pomoći tako što ćete ih zalivati rano ujutru ili noću. I, pazite na kućne ljubimce. Ne ostavljajte ih (kao ni ljude) u automobilima. Najbolje je šetati kućne ljubimce ujutru ili uveče, kada su trotoar i podloga hladniji.

POVEZANE VESTI

Šta ledeno-hladno piće radi ljudskom organizmu

Tokom vrućina telo prirodno nalazi načine da se oslobodi viška toplote, a dr Dejan Hris...

Klimatske promene izazivaju porast toplotnih talasa. Jedna studija je pokazala da će neko rođen 1960. u proseku verovatno doživeti oko četiri toplotna talasa, dok će rođeni 2020. verovatno doživeti 30 toplotnih talasa sa zagrevanjem od 1,5°C i imamo 50 odsto šanse da dostignemo ovaj nivo u narednih 10 godina.