Teško disanje i šištanje u plućima se javlja kada nisu dobro prohodni disajni putevi. Nekada je ovo stanje posledica ozbiljnih i neizlečivih bolesti, a nekada samo viška kilograma.
Do pogoršanja često dolazi u ležećem položaju, jer je tada i otežana sposobnost grudnog koša da se lako podiže i spušta. U ovom položaju dolazi i do slivanja služi iz nosa, pa se javlja i kašalj. Šištanje je propratni simptom alergija, astme, hronične opstruktivne bolesti pluća, apneje.
Astma
Astma je hronična bolest od koje boluje sve više ljudi u razvijenom svetu. Kašalj, šištanje u plućima i nedostatak daha su najčešći simptomi bolesti. Do pogoršanja simptoma može da dođe tokom noći, pa čak postoji i izraz noćna astma. Ovo je, kako smatraju stručnjaci, jedan od znaka, da astma nije dobro kontrolisana i da je moguć i astmatični napad. U ovom slučaju bitno je što pre zatražiti stručnu pomoć. Kod astme izazvane alergijama, bitno je što pre ograničiti uticaj alergena.
Opstruktivna sleep anpnea
Do ovog poremećaja dolazi usled prekida disanja tokom sna. Zbog relaksacije mišića ždrela dolazi do suženja ili zatvaranja disajnog puta prilikom udaha. Simptomi uključuju učestalo i glasno hrkanje i šištanje, koje nekada počinje i zaustavlja se samo od sebe, čovek se budi sa izrazito suvim ustima i grlom, česte su i jutarnje glavobolje. Stanje se reguliše pomagalima, a u najtežim slučajevima operacijom.
Anksioznost
Anksiozni poremećaji su veoma česti. Prema studiji iz 2015. godine u Nemačkoj oko 33,7 odsto građana pati od ovog stanja. Pored promena na emotivnom nivou, anksioznost se može odraziti i na opšte zdravstveno stanje. Javlja se brzo ili sporo disanje, znojenje, ubrzan je ili nepravilni rad srca, u nekim slučajevima osoba ima osećaj da se davi. Ukoliko do ovog dođe tokom noći osoba će početi i da šišti. Anksioznost i povećan stres su u tesnoj vezi sa alergijama, koje mogu nekada usloviti nastanak astme.
Gojaznost
Jedna studija u kojoj je učestvovalo više od 86.000 odraslih otkrila je da veći indeks telesne mase dovodi do pojave šištanja i teškog disanja. Ovi simptomi prestaju, kada se telesna težina vrati u normalu.
Bronhitis
Bronhitis je upala bronhija, velikih i srednjih disajnih puteva u plućima koja uzrokuje kašalj. U skoro 95 odsto slučajeva akutni bronhitis je izazvan nekom virusnom infekcijom. Može se javiti i usled povećanog dejstva bakterija, alergena ili zagađivača, poput dima.
Simptomi bolesti su produktivni kašalj, glasno šištanje i poteškoće s disanjem, bol u grlu, nos koji curi, slaba groznica. Akutni bronhitis izazvan virusom često prođe sam od sebe, a kašalj može trajati od 10 do 20 dana. Ako je u pitanju bronhitis izazvan viralnom infekcijom savetuje se odmor i neki lek koji bi mogao da olakša kašalj.
Gastroezofagealni refluks (GERB)
Javlja se kada se sadržaj želuca, uključujući želudačnu kiselinu, vrati nazad u jednjak. Simptomi GERB-a uključuju: gorušicu, problem i bol pri gutanju, regurgitacija hrane to jest nevoljno vraćanje želudačnog sadržaja u jednjak i ždrelo. Javlja se i loš zadah, hronična upala grla, ponavljajući ili hronični kašalj, piskanje.
Ovo stanje je češće kod pacijenata koji se leče od astme. Problemi sa astmom mogu dovesti do opuštanja donjeg dela jednjaka, omogućavajući stomačnoj kiselini prodor u jednjak. Želudačna kiselina ulaskom i iritacijom disajnih puteva, takođe, može izazvati simptome astme poput piskanja. Stanje se može sprečiti izbegavanjem određenih vrsta hrane.
Hronična opstruktivna bolest pluća
Sa napretkom bolesti disanje je sve teže. Smatra se da je glavni uzrok bolesti pušenje, iako prema jednom istraživanju, u 25 odsto slučajeva bolest ne može da se poveže s pušenjem.
Simptomi hronične opstruktivne bolesti pluća, su teško disanje, šištanje u plućima, produktivni kašalj, stezanje u grudima. Ne postoji lek za ovu bolest, ali doktori mogu da olakšaju simptome i uspore napredak bolesti
