Lek za dijabetes koji se koristi više od 60 godina – deluje i na mozak, otkriva novo istraživanje

Metformin je već više od šest decenija jedan od najčešće prepisivanih lekova za lečenje dijabetesa tipa 2. Iako ga milioni ljudi širom sveta koriste svakodnevno, naučnici do nedavno nisu u potpunosti razumeli kako zapravo deluje. Novo istraživanje sada donosi važno otkriće – ovaj lek, osim što utiče na jetru i metabolizam, deluje i direktno na mozak.

Studija sprovedena 2025. godine na Baylor College of Medicine u SAD ukazuje na to da metformin aktivira specifičan put u mozgu, što bi u budućnosti moglo da otvori vrata potpuno novim terapijama za dijabetes.

Kako objašnjava patofiziolog Makoto Fukuda, dugo se smatralo da metformin snižava nivo šećera u krvi pre svega tako što smanjuje proizvodnju glukoze u jetri, dok su neka istraživanja ukazivala i na njegov uticaj na creva. Međutim, nova istraživanja fokusirala su se na mozak kao ključnog regulatora metabolizma.

– Ispitivali smo da li i na koji način mozak doprinosi antidijabetičkom efektu metformina – navodi Fukuda.

Ključna uloga jedne moždane regije

Naučnici su se usmerili na deo mozga koji se zove ventromedijalni hipotalamus (VMH), gde su ranije identifikovali protein Rap1 kao važan faktor u regulaciji metabolizma glukoze.

Eksperimenti na miševima pokazali su da metformin stiže do ove regije i deluje tako što „isključuje“ protein Rap1. Kada su istraživači koristili miševe koji nemaju ovaj protein, metformin više nije imao efekta na stanje slično dijabetesu – za razliku od drugih lekova. Upravo ovo je dokaz da metformin ima jedinstven mehanizam delovanja koji uključuje mozak.

Aktivacija specifičnih neurona

Dalja istraživanja otkrila su i koje ćelije u mozgu učestvuju u ovom procesu. Reč je o tzv. SF1 neuronima, koji se aktiviraju kada metformin dospe u mozak.

Ovo otkriće je važno jer otvara mogućnost razvoja preciznijih terapija koje bi ciljano delovale upravo na ove neurone.

Više od leka za šećer

Metformin je poznat kao dugotrajan i pristupačan lek koji pomaže telu da efikasnije koristi insulin i smanjuje proizvodnju glukoze u jetri. Sada je jasno da njegovo delovanje nije ograničeno samo na ove mehanizme.

Naučnici veruju da bi razumevanje njegovog uticaja na mozak moglo da dovede do unapređenja terapije, pa čak i do razvoja novih lekova koji bi bili još efikasniji.

– Ovo otkriće menja način na koji razmišljamo o metforminu. On ne deluje samo na jetru i creva, već i na mozak – ističe Fukuda.

Zanimljivo je i to da mozak reaguje na znatno manje koncentracije leka nego drugi organi.

Uticaj na starenje i dugovečnost

Metformin se već neko vreme proučava i kao takozvani „geroterapeutik“ – lek koji može da uspori procese starenja. Pokazano je da smanjuje oštećenja DNK i podstiče aktivnost gena povezanih sa dugovečnošću.

Neka istraživanja sugerišu i da može da smanji „trošenje“ mozga, pa čak i rizik od produženog kovida.

Jedna studija iz 2025. godine, koja je obuhvatila više od 400 žena u postmenopauzi, pokazala je da su one koje su uzimale metformin imale čak 30 odsto manji rizik da umru pre 90. godine u poređenju sa ženama koje su koristile druge lekove za dijabetes.

Potencijal, ali i oprez

Iako se metformin smatra bezbednim, nuspojave nisu retke. Najčešće su probavne tegobe poput mučnine, dijareje i nelagodnosti u stomaku, koje pogađaju veliki broj pacijenata. Takođe, kod osoba sa oštećenjem bubrega mogu se javiti ozbiljnije komplikacije.

Stručnjaci naglašavaju da je potrebno još istraživanja na ljudima kako bi se potvrdili ovi nalazi. Ipak, nova saznanja otvaraju mogućnost da metformin u budućnosti dobije širu primenu – ne samo u lečenju dijabetesa, već i u očuvanju zdravlja mozga i usporavanju starenja.

(eKlinika.rs)