Produženi kovid nije nestao - priča žene koja i dalje živi sa posledicama: "Imam više od 200 simptoma"

„Na kopnu sam u kolicima, pod vodom sam slobodna“. Trideset metara ispod površine vode, u kristalno čistoj ronilačkoj pećini na Floridi, Savannah Brooks oseća nešto što joj je na kopnu gotovo nedostižno – stabilnost.

Disanje je mirno. Srčani ritam ujednačen. Telo lagano. Na kopnu, međutim, ova 34-godišnja književna agentkinja i bivša univerzitetska predavačica često je vezana za invalidska kolica ili hodalicu. Produženi kovid joj je, kako piše u autorskom tekstu za Guardian, zaustavio život.

Morala je da napusti posao iz snova, da se vrati kod roditelja i da potroši penzionu ušteđevinu kako bi pokrila troškove lečenja. Infekciju je preležala 2022. godine. Posledice traju i danas.

Kako izgleda svakodnevica sa produženim kovidom?

Produženi kovid nije samo produženi umor. Savannah opisuje jutra uz intenzivnu mučninu, potrebu za višesatnim istezanjem pre nego što uopšte može da pokrene telo i obaveznih 10 do 12 sati sna kako bi imala energiju za osnovne aktivnosti.

• Ako se fizički ili društveno preoptereti, javljaju se simptomi slični gripu. Ako se izoluje, mentalno zdravlje počinje da trpi.
• Tuširanje od deset minuta može da izazove nesvesticu, napad ili kratkotrajnu paralizu. Duže stajanje gotovo je nemoguće.
• Jednom mesečno putuje četiri sata do specijalizovane klinike za rehabilitaciju, jer zahteva kontinuirani nadzor lekara.

Šta je produženi kovid i zašto ima više od 200 simptoma?

Prema navodima stručnjaka, produženi kovid može imati više od 200 različitih simptoma. Većina pacijenata ima samo deo njih, ali kombinacije su raznovrsne i često zbunjujuće.

Dr Majkl Osterholm, direktor Centra za istraživanje zaraznih bolesti na Univerzitetu Minesota, upozorava da je jedan od najvećih problema upravo prepoznavanje bolesti. Koliko ljudi danas živi sa narušenim zdravljem, a da ne zna da je uzrok produženi kovid?

On postavlja i ključno pitanje: da li su simptomi nestali ili su ljudi jednostavno prestali da pričaju o njima i pokušali da nastave dalje? U vremenu smanjenog finansiranja istraživanja i slabljenja javne pažnje, mnogi pacijenti počinju da sumnjaju u sopstvene simptome.

– Kod hroničnih stanja ljudi se često zapitaju koliko je toga u njihovoj glavi – navodi Osterholm.

Stručnjaci naglašavaju da produženi kovid nije psihološka konstrukcija, već složeno multisistemsko stanje.

Koja stanja su najčešće povezana sa produženim kovidom?

Dr Lisa Sanders, medicinska direktorka multidisciplinarnog centra za produženi kovid na Univerzitetu Jejl, objašnjava da produženi kovid često zahvata autonomni nervni sistem i kardiovaskularni sistem.

Najčešće dijagnoze uključuju:

• ME/CFS, teški oblik sindroma hroničnog umora
• POTS, sindrom posturalne ortostatske tahikardije
• ortostatsku hipotenziju, nagli pad krvnog pritiska pri ustajanju

Kod mnogih pacijenata javlja se kombinacija ovih poremećaja.

Zašto je produženi kovid teško lečiti?

Produženi kovid funkcioniše poput domina. Kada jedan sistem izgubi ravnotežu, drugi ga prate. Lečenje jednog simptoma ponekad može pogoršati drugi. Terapija često podrazumeva dugotrajan proces prilagođavanja i uključivanje više specijalista.

Dodatni problem je to što se telo, zbog dugotrajnog mirovanja i opreza, postepeno „odvikava“ od kretanja. Iz straha da se ne pogoršaju simptomi, često smanjuju aktivnosti, ali time srce i mišići postaju još slabiji, a granice izdržljivosti se sve više sužavaju.

Da li fizička aktivnost može da pomogne?

Prema rečima dr Sanders, cilj je da pacijenti pronađu minimalni nivo aktivnosti koji neće izazvati pogoršanje simptoma, ali će sprečiti dalje slabljenje organizma. Prekomerno naprezanje može dovesti do postegzercione malaksalosti, naglog pogoršanja koje traje danima.

Savannah Brooks navodi da je rana rehabilitacija bila presudna. Mesecima je pohađala kardiološku fizikalnu terapiju, a kasnije je uključila lagano plivanje. Ti mali koraci omogućili su joj da položi za ronilački sertifikat.

Produženi kovid nije nestao

Iako se o njemu danas govori manje nego u jeku pandemije, produženi kovid i dalje postoji. Za mnoge ljude to nije statistika, već svakodnevica. Priča Savannah Brooks podseća da iza termina „produženi kovid“ stoje stvarni životi, prekinute karijere i nevidljive borbe. I da put ka stabilnosti, koliko god spor bio, gotovo nikada ne prolazimo sami.

(eKlinika.rs/The Guardian)