Glukoza "pali sve lampice", mozak je organ koji koristi najviše kalorija, a najbolje radi uz neke namirnice

Mozak je vitalni organ koji najbolje funkcioniše uz zdrave životne navike i odgovarajući način ishrane. Pravilna ishrana je osnova dobrog pamćenja i vitalnosti. Stručnjaci kažu da je naučno dokazano da pravilna ishrana može da utiče na zdravlje mozga. Glukoza iz ugljenih hidrata, pre svega voća, povrća, integralnih žitarica, osnovno je "gorivo" koje pokreće neurone. Mozak nema mogućnost da skladišti glukozu i zato mu je bitan stalan dotok energije iz hrane.

Mozak troši 20 odsto kalorija.

Dr Robert Melilo, istraživač mozga, kliničar, sa interesovanjem za autizam, objašnjava da mozak čini oko 2 odsto naše telesne težine, ali da troši oko 20 odsto svih kalorija.

Preporučujemo

- Mozak koristi više kalorija nego bilo koji drugi organ u telu, način ishrane snažno deluje na zdravlje mozga - kaže Melilo. Neurohirurg dr Bret Ozborn dodaje da je pravilna ishrana temelj mentalne oštrine i vitalnosti.

Alchajmerova bolest je najzastupljeniji oblik demencije, a naučnici još uvek ne znaju šta je uzrokuje. Smatraju da ishrana i način života imaju važnu ulogu u razvoju ove bolesti. Studija objavljena u časopisu Neurology u novembru 2022. godine pokazala je da povećan unos flavonoida smanjuje rizik od razvoja demencije.

- Smanjena energetska efikasnost, oslabljen dotok krvi, slaba zasićenost kiseonikom, povećana upala uzrokovana različitim patogenima, toksinima i metaboličkim poremećajima su faktori koji mogu da dovedu do Alchajmerove bolesti. Ishrana i faktori spoljnog okruženja utiču na upalu kroz više mehanizama - kaže dr Dejvid Bredesen, neuronaučnik i stručnjak za neurodegenerativne bolesti.

Prema rečima dr Filipa Golda, koji se bavi neuroendokrinim istraživanjima, najvažniji pozitivni faktori iz okoline su fizička aktivnost, stalna mentalna aktivnost i kvalitetan san.

S druge strane, ishrana zasnovana na velikim količinama nezdrave hrane sa dosta nezdravih masti, šećera i soli negativno deluje na rad mozga. Stručnjaci kažu da vitalnost moždanih funkcija možemo da obezbedimo uz neke od ovih namirnica.

Avokado, brokoli

Avokado sadrži zdrave mononezasićene masti koje štite od vaskularnih bolesti i obezbeđuju dovoljno energije za mozak. Brokoli je povrće iz porodice kupusnjača bogato sulforafanom, jedinjenjem koje se dovodi u vezu sa smanjenjem upale i boljim radom mozga. Studija iz 2019. navodi da je sulforafan važan antioksidans, koji ima protivupalna svojstva i potencijalno štiti nervni sistem.

Borovnice

Borovnice sadrže flavonoide, koji su neuroprotektivni, jačaju neuroplastičnost i protok krvi u mozgu, kaže dr Lin Šefer, klinički neuropsiholog. Studija iz 2022. tvrdi da starije osobe koje konzumiraju divlje borovnice brže procesuiraju informacije.

Borovnice su bogate antioksidansima, uključujući i antocijanine, koji štite mozak od oksidativnog stresa i upale, navode stručnjaci.

Jaja

Jaja su jedan od najboljih izvora proteina, posebno za osobe koje izbegavaju meso. Žumance sadrži holin - esencijalni nutrijent važan za proizvodnju acetilholina.

- Acetilholin je neurotransmiter bitan za parasimpatički nervni sistem i pamćenje - objašnjava dr Melilo. Holin se nalazi u različitoj hrani, ali je najkoncentrovaniji u žumancima.

Riba

Losos, sardina i skuša su masne vrste ribe koje sadrže omega-3 masne kiseline - esencijalne masti važne za pravilan rad mozga.

- Ove masne kiseline dovode se u vezu sa boljim pamćenjem, regulacijom raspoloženja i smanjenjem rizika od kognitivnog pada, kaže dr Ozborn.

Tuna je riba koja sadrži aminokiselinu tirozin, važnu za proizvodnju neurotransmitera i neophodnu za stvaranje dopamina i noradrenalina. Dr Melilo navodi da je dopamin više povezan sa levom moždanom hemisferom, a noradrenalin sa desnom.

Tirozin je neesencijalna aminokiselina koja se stvara od fenilalanina. Pored tune ima je i u jajima, mesu, avokadu. Ova aminokiselina deluje na proizvodnju melanina, štiti ćelije od stresa, poboljšava koncentraciju i pamćenje, dobra je za pravilnu funkciju nadbubrežne i štitne žlezde.

Zeleno lisnato povrće

Lekari i nutricionisti često preporučuju da u ishranu uvrstimo više lisnatog povrća.

- Spanać i kelj puni su vitamina, minerala i antioksidanata koji smanjuju upalu i poboljšavaju kognitivne funkcije - kaže dr Ozborn. Magnezijuma ima u lisnatom zelenom povrću, a ovaj mineral nam pomaže da se opustimo i kontrolišemo svakodnevni stres.

Kurkuma

Kurkuma je začin koji se koristi svež ili u prahu, sadrži kurkumin, supstancu sa protivupalnim dejstvom. Kurkumin se vezuje i za amiloid i za tau proteine, dva glavna patološka obeležja Alchajmerove bolesti. Amiloid i tau se nakupljaju u mozgu, dovode do propadanja neurona i gubitka kognitivnih funkcija. Studija iz 2023. navodi da kurkumin ima antimikrobna i neuroprotektivna svojstva.

Đumbir

Đumbir, svež ili u prahu, ima snažno protivupalno dejstvo i može da poboljša kognitivne funkcije.

- Antioksidativni efekti đumbira štite neurone od oksidativnog stresa, koji je uključen u razvoj neurodegenerativnih bolesti kao što su Parkinsonova i Alchajmerova - navodi dr Ozborn.

Fermentisane namirnice

Fermentisana hrana kao što su kefir, kiseli kupus, kisele paprike i jogurt može da bude korisna za mozak.

- Istraživanja su pokazala da mozak i creva komuniciraju putem nervnog i imunog sistema. Zaštita crevne flore probioticima i prebioticima i izbegavanje nekontrolisane primene antibiotika može da ima bitnu ulogu u poboljšanju funkcija mozga - smatra Šefer.

(eKlinika)