Mozak ne može da funkcioniše bez odgovarajće ishrane. Komadić crne čokolade bogat flavonoidima može pomoći da bolje rešimo kognitivne testove, navode neka istraživanja. Postoje i oni koji tvrde da određene namirnice mogu sprečiti probleme sa pamćenjem, pa čak i smanjiti rizik od Alchajmerove bolesti. Neurolozi kažu da nema još dovoljno dokaza o tome da bi ishranom mogli da se zaštitimo od ozbiljnih neuroloških bolesti. Smatra se, ipak, da zdrava ishrana može biti od značajne pomoći kada je u pitanju dobro funkcionisanje svih naših organa, pa i mozga.
Mozak i starenje
Kognitivno oštećenje manifestuje se poteškoćama sa pamćenjem, učenjem ili obradom misli. Starenje je praćeno slabijim funkcionisanjem pojedinih delova tela, pa i mozga. Stručnjaci naglašavaju da to ne znači nezaustavljivo propadanje nekih funkcija, starijim osobama nekada će biti potrebno samo malo više vremena da obrade informacije.
MIND dijeta je spoj mediteranske ishrane i dijete koja se primenjuje za regulaciju visokog krvnog pritiska. Veruje se da se pomoću par jednostavnih izmena u ishrani mogu sačuvati kognitivne funkcije i sprečiti Alchajmerova bolest.
Povrće, voće, mahunarke, riba
Osnovi sastojci tradicionalne mediteranske ishrane su cele žitarice, mahunarke, povrće, voće, orašasti plodovi i riba. S vremena na vreme ovaj način ishrane se dopunjuje malim količinama mesa , jaja, mlečnih proizvoda i alkohola.
Dijeta kojom se reguliše hipertenzija DASH, naglasak stavlja na voću, povrću i mlečnim proizvodima sa niskim sadržajem masti. Na ovu osnovu se dodaju integralne žitarice, živina, riba i orašasti plodovi, uz izbegavanje zasićenih masti, crvenog mesa i šećera. Mozak, kako se smatra, uz ovakav način ishrane najduže može da sačuva kognitivne funkcije
Obećavajući način ishrane
MIND dijeta kombinuje ova dva načina ishrane i savetuje upotrebu namirnica biljnog porekla, pored ribe i živine, preskaču se zasićene masnoće i dodati šećeri. Ovaj način ishrane predlaže jelovnik na kojem će se naći barem dve porcije povrća dnevno, od čega bi jedna porcija morala da sadrži zeleno lisnato povrće.
Prema nekim podacima, MIND dijeta može da smanji rizik od pojave Alchajmerove bolesti za 53 do 35 odsto, u zavisnosti od toga koliko se pridržavamo svih pravila ishrane. I pored toga, što je potrebno još istraživanja koja bi potvrdila ove podatke, ovaj način ishrane mogao bi biti obećavajući kada je u pitanju prevencija. Savet je i da se konsultujete sa doktorom pre primene nekog novog načina ishrane.
Ishrana posle moždanog udara
Cilj MIND dijete jeste da poboljša moždane funkcije i pruži doprinos kada je u pitanju zaštita od nekih dementnih stanja kod starijih osoba.
Na primer, istraživanje iz 2022. Godine naglašava vezu između MIND dijete i očuvanja kognitivnih funkcija. Slično studija iz 2021- tvrdi da MIND dijeta može da pomogne starijim osobama da imaju bolje rezultate na testovima kojima se proverava sposobnost pamćenja. Ima i istraživanja koja ukazuju na značaj primene ovakvog načina ishrane posle moždanog udara.
Rizici MIND dijete
Nema dokaza koja bi mogli da upute na moguće rizike pri primeni MIND dijete. Savet je ipak da se razgovara sa lekarom. Usled alergija, netolerancije možda neke od namirnica neće odgovarati svim osobama.
MIND dijeta preporučuje upotebu zelenog lisnatog povrća, svih ostalih vrsta povća, bobičastog voća, oraha, maslinovg ulja, integralnih žitarica, ribe, pasulja, piletine, vina. Preporuka je da se povrće koristi svakodnevno i 3 ili više porcija minimalo obrađenih žitarica i 2 ili više porcija bobičastog voća nedeljno.
Mozak i hrana koju je potrebno izbegavati
MIND dijeta precizira da postoji i hrana koji je potrebno izbegavati ili maksimalno ograničiti njenu uporebu.Pre poručuje se do 1 čajna kašičica butera ili margarina, manje od 4 porcije crvenog mesa nedeljno. Brza hrana se izbegava, dozvoljena je do jedna porcija prženih namirica u toku nedelje.
