Kako da otkrijemo moždani udar na vreme, sprečimo najteže posledice šloga, invaliditet i smrti ishod sve je aktuelnije pitanje, jer moždani udar ne pogađa samo starije osobe. U savremenom svetu skoro 15 odsto moždanih udara beleži se u populaciji između 18 i 55 godina, tvrdi studija objavljena u časopisu Neurology.
Šta je moždani udar?
Šlog (moždani udar) posledica je oštećenja krvnih sudova mozga, usled čega je ishranjivanje tih oštećenih delova mozga kiseonikom i hranljivim materijama otežano ili sasvim nemoguće. Nakon šloga, deo mozga pogođen moždanim udarom prestaje sa funkcionisanjem i dolazi do neuroloških ispada. Stručnjaci razlikuju ishemijski šlog koji je učestaliji i javlja se kod 84 odsto pacijenata. Ova vrsta moždanog udara posledica je začepljenja krvnih sudova dela mozga trombom. Postoji i hemoragijski šlog, kod kog oštećenje nastaje zbog krvarenja u mozgu.
Hemoragijski moždani udari su ređi i čine preostalih 13 odsto moždanih udara. Postoje dve vrste hemoragijskog moždanog udara- intracerebralno krvarenje, koje se češće javlja kada arterija u mozgu pukne i subarahnoidno krvarenje, koji je ređi tip bolest. Krvarenje u subarahnoidnom prostoru najčešće nastaje zbog rupture (pucanja) aneurizme. Krvi koja procuri u mozak jako pritiska ćelije mozga i tako mogu da nastanu oštećenja.
Visok pritisak, stres, pušenje, alkohol
Glavni uzrok moždanog udara najčešće je visok krvni pritisak, prekomerna težina, upotreba alkohola, pušenje, stres, slaba fizička aktivnost.
– Mozak je veoma osetljiv, ako putem krvi nije u stanju da dobije dovoljne količine kiseonika i glukoze. Ukoliko postoji krvni ugrušak koji ometa protok krvi, javljaju se povrede mozga. Isto kao kod infarkta, samo što je ovog puta problemom zahvaćen mozak, a ne srce – kaže dr Gregory Albers, profesor neurologije sa Stanford University Medical Center.
Stručnjaci upozoravaju da postoji i prolazni ishemijski napad, poznat kao mini moždani udar, koji je posledica poremećaja dotoka krvi u mozak. Simptomi su isti kao kod akutnih moždanih udara i prolaze često u roku od 24 sata bez trajnih posledica. Američki Nacionalni institut za neurološke poremećaje i moždani udar naglašava da sve znake ovog udara treba ozbiljno shvatiti i proceniti, jer mini moždani udar može biti uvod u ozbiljniji moždani udar.
Kako otkriti moždani udar?
Neka istraživanja beleže da skoro 30 odsto osoba mlađih od 45 godina nije u stanju da otkrije znake moždanog udara. Neurolozi kažu da se moždani udar može lako uočiti na osnovu nekoliko karakterističnih znakova, ali i podvlače da je brzo otkrivanje ključno za dalji tok bolesti. Što se ranije uoče znaci šanse za pozitivni ishod su veće.
Stručnjaci upozoravaju da zapamtimo izraz B.E. F.A.S.T. ili u prevodu sa engleskog jezika „budi brz“.
B – označava balans, proverava se da li osoba ima problema da stoji, da li je u stanju da održava ravnotežu na obe noge
E – Eyes, oči , bitno je utvrditi da li postoje problemi sa vidom
F – Face, lice, da li se uočava padanje ili nemogućnost pokreta jednog dela lica
A – Arm, ruka, da li li osoba oseća slabost ili utrnulost u jednoj ruci
S – Speech., govor, da li se primećuju problemi sa govorom, osoba ne može jasno da ponovi neke reči
T – Time, vreme odlučujući faktor, ako primetite neke od ovih znaka brzo reagujte i pozovite hitnu pomoć na 194.
Simptomi mogu ipak da variraju
Ovi znaci ipak nisu jedini simptomi moždanog udara. Neki pacijenti se žale na jaku glavobolju. Znaci i simptomi moždanog udara mogu da variraju, u zavisnosti od toga u kojem delu mozga se registruje poremećaj protoka krvi, upozorava dr Albers. Na primer, ako moždani udar utiče na centre za ravnotežu mogu se javiti vrtoglavica i nestabilnost.
–Leva hemisfera mozga, zadužena je za jezičke funkcije i ima kontrolu nad desnom stranom tela. Iznenadi probleme sa govorom, slabost ili utrnulost desne strane tela, može biti znak da je moždani udar zahvatio levu hemisferu mozga– rekao je dr Albers.
Faktori rizika
Moždani udar je češći u starijom životnoj dobi, tri četvrtine slučajeva beleži se kod starijih od 65 godina. Bolest više pogađa muškarce, a posle 55 godina, na svakih 10 godina rizik od pojave šloga je dva puta veći.
Ipak, sve mlađi pacijenti, ne potvrđuju bilo kakvo pravilo, stručnjaci kažu da se moždani udar može desiti svakom. Smatra se da postoji i veza između covid 19 i moždanog udara. Covid 19 dovodi do upala i veće mogućnosti za pojavu krvnih ugrušaka i u nekim najtežim slučajevima do pojave šloga. Lekari opažaju da usled covid 19 kod nekih pacijenata nastaju sistematska oštećenja – otkazivanje rada bubrega, poremećaji funkcije jetre, srčani problemi i pojava krvnih ugrušaka. U najvećem riziku su osobe koje imaju srčane smetnje, visok nivo holesterola, dijabetes, višak kilograma, pušači.
Prevencija ABCS
Zdrava ishrana sa malo soli, izbegavanje prerađenih namirnica dobar su način da zaštitimo i mozak i srce. Većina stručnjaka savetuje mediteransku ishranu bogatu voćem i povrćem, morskom ribom, uz manje količine mlečnih proizvoda. Fizička aktivnost je bitan činilac dobrog zdravlja, a dobro je biti na oprezu i ako je u porodici bilo slučajeva moždanog udara. Redovne kontrole krvnog pritiska, šećera i holesterola mogu biti od pomoći.
Američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti, upućuje i na ABCS prevenciju šloga.
A – Aspirin, ovaj lek može da umanji rizik od pojave šloga, ali ne sme da se uzima kada se moždani udar već dešava
B – Blood pressure, krvni pritisak, održavajte normalne vrednosti krvnog pritiska
C – Cholesterol holesterol, savetuje se provera nivoa holesterola
S – Smoking, pušenje, ako pušite prekinite s ovom navikom
Mnogo ljudi koji su prelezai koronu ili koji su vakcinisani je priminulo od posledica mozdanog udara.Bez obzira na godine