Usamljenost među sredovečnim muškarcima povećava rizik od pojave raka, a samci, u vreme postavljanja dijagnoze, često imaju lošije ishode bolesti i lošiju prognozu, pokazalo je istraživanje koje je 20 godina rađeno u Finskoj, a početkom maja 2021. objavljeno u časopisu Psychiatry Research. Ova studija takođe je otkrila da, iako je usamljenost bila povezana sa povećanim rizikom od raka, socijalna izolacija ipak nije imala takav uticaj na razvoj bolesti.
Samoća podrazumeva nezadovoljstvo
– Nije jasno zašto je usamljenost imala jaču povezanost sa rakom, u poređenju sa socijalnom izolacijom, ali to može da bude povezano sa zadovoljstvom. Za mnoge ljude njihov nivo socijalnih kontakata (socijalna izolacija) je zadovoljavajući i ne mora nužno da uzrokuje patnju. Samoća, međutim, po definiciji uključuje nezadovoljstvo životnom situacijom – izjavio je dr Siiri-Liisi Kraav, autor studije sa University of Eastern Finland.
Kritična 7. decenija života
U finskoj studiji učestvovalo je 2.570 muškaraca, uzrasta od 42. do 61. godine. Posle prosečno 20,4 godine, 649 muškaraca u studiji ili 25,3 odsto – razvilo je rak, a 283 je umrlo od te bolesti. Oni su imali prosečno 70 godina kada im je dijagnostikovan rak, a najčešći karcinomi bili su prostata (9,2 procenata), pluća (3,4 odsto) i kolorektalni rak (3,1 odsto). Pacijenti koji su razvili rak bili su stariji od „zdravih kolega, pili su više alkohola i češće su pušili“, naveli su autori studije.
Usamljenost ima mnogo štetnih efekata
Zašto usamljenost može da dovede do većeg rizika od razvoja karcinoma – naučnicima nije sasvim jasno, ali jedna od mogućnosti dolazi u obzir – usamljenost može da dovede do same upale.
– Usamljenost ima mnogo štetnih efekata na zdravlje, a povećana učestalost raka je samo jedan od njih. Dakle, bilo bi važno sprečiti ove negativne efekte razvijanjem efikasnih intervencija koje bi se borile protiv svih štetnih dejstava usamljenosti na ljudski organizam – istakao je dr Kraav.
Uticaj pandemijske usamljenosti
– Postoje mnoge studije „koje povezuju i socijalnu izolaciju i usamljenost sa smrtnošću od svih uzroka i bolestima kardiovaskularnog sistema, ali manje specifične za rak. Uticaj usamljenosti i socijalne izolacije na zdravlje, koji je pokrenula pandemija korona virusa, možda neće biti potpuno shvaćen „godinama ili decenijama koje dolaze“ – naglasila je dr Julianne Holt-Lunstad, profesor na Brigham Young University u SAD.
– Iako se nadam da će većina ljudi biti otporn,a ili će se oporaviti, pretpostavljam da će bar jedan deo populacije imati hronične posledice. Stoga moramo da nastavimo da proučavamo ovo pitanje i dajemo mu prioritet u rešavanju u javnom zdravstvu – smatra dr Holt-Lunstad.
