Da li stres direktno i dokazano izaziva rak

Stres, neizbežni pratilac savremenog života utiče na čovekovu sposobnost da vodi zdraviji život, što posredno može da poveća i rizik od brojnih bolesti

Postoji nesporna zabrinutost da stres može da doprinese nastanku raka. Na ovaj opšteprihvaćeni narativ naslanja se pretpostavka da stres ima uticaj na telo načinima koji potencijalno povećavaju verovatnoću za razvoj raka, na primer, kroz hormonske promene ili upalne procese. Ali, da li ga izaziva direktno?

Zašto su mišljenja podeljena?

Preporučujemo

Mišljenja su podeljena i u struci i među pacijentima, a često nije lako naći validne izvore za ovakve tvrdnje. Važno je reći da ovakve teorije uglavnom potiču iz laboratorijskih studija na životinjama i ćelijama različitih tkiva.

Istraživanja na ljudima za sada nisu pružila snažne dokaze da stres izaziva rak, iako su permanentna. Studije intenzivno sprovode, menjaju se i metode istraživanja, proširuju liste potencijalnih uzroka...

Šta kažu istraživanja o stresu i raku?

Stres sam po sebi ne izaziva rak, za sada tvrde naučnici. Naime, dosadašnja istraživanja nisu pokazala konzistentnu vezu između stresa i raka. Evo primera.

Velika studija u Velikoj Britaniji sprovedena na više od 100.000 žena, nije pronašla nikakvu vezu između stresa i rizika od raka dojke. Još jedna velika studija (evropska) na više od 100.000 ljudi takođe nije otkrila vezu između stresa i rizika od najčešćih tipova raka.

Dakle, ne može se reći da stres direktno izaziva rak. Međutim, stres može uticati na čovekovu sposobnost da vodi zdrav život, što posredno može povećati rizik. U ovome se istraživači uglavnom slažu.

Kako stres utiče na zdrave navike koje smanjuju rizik od raka?

Stres se može manifestovati na različite načine i različitim intenzitetom. Ljudi takođe različito reaguju i suočavaju se sa stresom. U periodima intenzivnog stresa može biti teško održavati navike za koje znamo da smanjuju rizik od raka, kao što su:

• uzdržavanje od pušenja cigareta
• održavanje zdrave telesne težine
• smanjenje unosa alkohola
• zdrava ishrana
• redovna fizička aktivnost.

S druge strane, stres može dovesti i do usvajanja nezdravih navika. Osoba pod stresom može, na primer:

• početi da puši ili da puši više nego ranije
• početi da pije alkohol ili povećati njegov unos
• jesti više nezdrave hrane, poput brze hrane i slatkiša
• izbegavati fizičku aktivnost
• izolovati se.

Sve su ovo načini na koje stres posredno može da poveća rizik od raka.

Na koji način briga o telu pomaže i mentalnom zdravlju

Briga o fizičkom zdravlju može istovremeno pružiti podršku i mentalnom. Postoje saveti kako formirati i zadržati zdrave navike čak i u stresnim periodima, a male promene mogu doneti velike koristi za zdravlje.

Neki od najefikasnijih saveta su: redovna fizička aktivnost, boravci u prirodi, volontiranje, dovoljna hidratacija, umerenost u ishrani, kućni ljubimci, joga, meditacija.