Papilarni rak štitne žlezde je najčešći tip karcinoma tireoidee koji počinje u folikularnim ćelijama žlezde koje proizvode tiroglobulin (protein). Štitna žlezda je mali organ u obliku leptira koji se nalazi na prednjem delu vrata i deo je endokrinog sistema. Kontroliše mnoge važne funkcije tela tako što proizvodi i oslobađa (luči) određene hormone.
Kako se razvija papilarni rak štitne žlezde?
Papilarni rak štitne žlezde tipično počinje da se razvija kao nepravilna, solidna ili cistična masa koja kreće da se razvija iz normalnog tiroidnog tkiva. Sporo raste, samo u jednom režnju organa, kasno daje metastaze koje posebno zahvataju lokalne limfne žlezde na vratu. Metastaze u limfnim čvorovima vrata nalaze se u oko 50 odsto malih tumora manjih od 1 cm i u oko 75 procenata karcinoma većih od 1 cm. Ovaj rak retko se širi putem krvi te su i metastaze u udaljenim organima retke, a najčešće su u plućima, mozgu i kostima. Prema statistici, stopa preživljavanja je 80 do 90 odsto lečenih bolesnika.
Da li je ovaj karcinom fatalan?
Ovaj karcinom štitne žlezde može da dobije bilo ko, ali se najčešće javlja kod odraslih osoba srednjih godina, i to češće kod žena. Karcinom štitne žlezde je prilično čest, a papilarni rak štitne žlezde je najčešći tip – 80 do 85 odsto svih slučajeva tumora tiroidee.
Dok su svi tipovi karcinoma ozbiljni jer zahtevaju medicinski tretman i imaju potencijal da se šire na druge delove tela (metastaziraju), papilarni rak štitne žlezde ima najbolju ukupnu prognozu od svih tipova karcinoma štitaste žlezde. Najčešće može uspešno da se leči i retko je fatalan.
Po kojim simptomima se prepoznaje papilarni rak štitne žlezde?
Glavni znak papilarnog karcinoma štitne žlezde je bezbolna kvržica ili čvor na štitnoj žlezdi i obično ne izaziva nikakve druge simptome. U retkim slučajevima čovek može da oseti bol u vratu, vilici ili uhu, a ako je čvor dovoljno velik da komprimuje, otežava funkciju dušnika ili jednjaka, onda može da izazove poteškoće sa disanjem ili gutanjem.
Naučnici još uvek ne znaju tačan uzrok pojave papilarnog karcinoma štitaste žlezde, ali su identifikovali faktore rizika koji povećavaju rizik od razvoja ovog tumora, uključujući izloženost zračenju i određena genetska stanja.
