Najtačniji rezultat je u jednom delu dana, šta ako je puls u mirovanju stalno iznad 90?

Vrednost pulsa u mirovanju broj je otkucaja srca tokom 60 sekundi, kada je telo potpuno opušteno. Rezultat na jednostavan i brz način može da pruži uvid u kardiovaskularno zdravlje. Normalne vrednosti pulsa u mirovanju kod odraslih osoba iznose između 60 i 100. Nešto viši ili niži puls ipak ne znači automatski i bolest. Puls raste u stanju stresa, anksioznosti, tokom fizičke aktivnosti. Bitno je da ipak znamo da ga pravilno merimo, najtačniji rezultat dobićemo ako proveravamo puls tokom jednog dela dana.

Šta sve utiče na puls u mirovanju?

Nešto niže vrednosti pulsa u mirovanju viđaju se kod sportista, osoba u dobroj fizičkoj formi i nisu znak bolesti. Ipak, kod pulsa koji je stalno iznad 90 otkucaja u minuti u mirovanju, i pored toga što je ovaj rezultat unutar „normalnog“ opsega, savetuje se pregled kod lekara opšte prakse i, ako je potrebno, kod kardiologa. Lekari napominju da visok puls ne mora uvek da bude razlog za zabrinutost. Visok puls u mirovanju često je odraz stresa, dehidratacije, lošeg sna ili drugih faktora životnog stila koji opterećuju kardiovaskularni sistem.

Preporučujemo

- Vrednost pulsa u mirovanju daje brzi uvid u rad srca - kaže kardiolog i specijalista vaskularne medicine dr Ian Del Conde Pozzi, Baptist Health Miami Cardiac & Vascular Institute, koji takođe vodi Kliniku za rezistentnu hipertenziju.

Kako stalno povišen puls deluje na telo?

Digitalne tehnologije omogućavaju laku proveru pulsa u mirovanju. Pametni satovi, fitnes narukvice, pa čak i jednostavna provera pulsa opipavanjem pružiće nam uvid u moguće nepravilnosti ili potvrditi dobro zdravlje.

- Viši puls u mirovanju može da bude znak da srce radi više nego što je potrebno, poput automobila koji radi ubrzano u praznom hodu. Vremenom, taj dodatni napor može da preoptereti arterije i poveća rizik od srčanih problema - navodi dr Conde Pozzi.

Istraživanja pokazuju da osobe sa višim pulsom u mirovanju imaju jači rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti, moždanog udara, čak i prevremene smrti - nezavisno od drugih faktora rizika, poput holesterola ili krvnog pritiska.

- Puls u mirovanju nije statična vrednost već rezultat životnog stila, zavisi od fizičke kondicije, naših navika - kaže kardiolog dr Rachel Eidelman, Baptist Health Heart & Vascular Care.

Kada je najtačnija vrednost pulsa u mirovanju?

Najtačniju vrednost pulsa u mirovanju dobićemo ako puls merimo neposredno posle buđenja, pre konzumacije kafe ili fizičke aktivnosti. Pomoću kažiprsta i srednjeg prsta pronađete puls na zglobu ili vratu, brojite otkucaje 60 sekundi i zabeležite vrednost.

Lekari kažu da imamo na umu da je svako telo drugačije, neke osobe imaju uobičajen puls 75, druge 60. Najvažnije je da pratimo promene i uvidimo da nema velikih odstupanja. U slučaju da su vrednosti pulsa sve veće tokom nekoliko nedelja ili meseci, moguće je da smo bolesni, ili u stanju jakog stresa, slabe fizičke aktivnosti.

Šta kada su visoki i puls i krvni pritisak?

Postoje i mnogi kućni merači krvnog pritiska koji automatski uz krvni pritisak mere i puls. Na primer, ako krvni pritisak raste zajedno sa pulsom, moguće je da telo reaguje na stres, kofein ili nedostatak sna.

Nasuprot tome, niži puls u mirovanju uz stabilan, zdrav krvni pritisak često ukazuje na snažan i efikasan kardiovaskularni sistem. Praćenje oba parametra pomaže pacijentima i lekarima da uoče trendove i razumeju kako svakodnevne navike, poput vežbanja, ishrane i opuštanja, utiču na zdravlje srca.

Šta ako je puls stalno iznad 90 u mirovanju?

Privremeni rast pulsa može da bude posledica dehidratacije, stresa, visoke temperature, konzumacije kofeina, s tim što hronično visok puls u mirovanju može da ukazuje na dublji problem, na primer pojačan rad štitne žlezde, anemiju ili da se javi kao reakcija na određene lekove.

- Ukoliko je puls u mirovanju povišen, stalno iznad 90 i bez jasnog razloga, a osoba je odmorna, pije adekvatne količine vode, nije pod stresom, bilo bi dobro da se uradi pregled i dijagnostika. Moguće je da je u pitanju neka vaskularna tegoba - objašnjava dr Del Conde i dodaje da sve navedeno ne mora obavezno da bude znak nekog zdravstvenog problema.

Veoma nizak puls ispod 50

S druge strane, iako nizak puls u mirovanju može da ukaže na dobru kondiciju, veoma niske vrednosti pulsa (ispod 50 otkucaja kod ljudi koji nisu sportisti) mogu da budu zabrinjavajuće ako su praćene vrtoglavicom, umorom ili nesvesticom. U nekim situacijama lekovi poput beta blokatora ili poremećaji srčanog ritma mogu da uspore rad srca.

Ključ je u kontekstu: puls od 48 kod sportista može da bude normalan; iznenadan pad pulsa na 48 kod osobe koja je fizički neaktivna može da zahteva medicinsku procenu.

Nekoliko jednostavnih promena u životnom stilu može da nam pomogne da optimizujemo vrednost pulsa.

Vežbajte redovno

Umerena aerobna aktivnost, hodanje, vožnja bicikla, plivanje, jača srčani mišić i omogućava mu da efikasnije pumpa krv, usled čega u mirovanju srce kuca sporije.

Spavajte dovoljno

Loš kvalitet sna ili nedovoljno sati sna mogu da povećaju puls i krvni pritisak.

Kontrola stresa

Duboko disanje, joga, meditacija ili nekoliko mirnih minuta napolju mogu da smanje aktivaciju autonomnog nervnog sistema i snize puls.

Pijte dovoljno vode, izbegavajte višak kofeina ili alkohola

Dehidratacija tera srce da radi jače; stimulansi mogu privremeno da ubrzaju puls.

Kontrolišite zdravu telesnu težinu i krvni pritisak

Višak kilograma može da povisi krvni pritisak i poveća opterećenje srca.

- Kada se pacijentima puls u mirovanju snizi tokom vremena, sa, na primer, 80 na 65, to je znak da je osoba aktivnija i da gubi višak kilograma. Sve ovo je i znak oporavka kardiovaskularnog sistema - objašnjava dr Eidelman.

Kada je potrebno da se ipak konsultujemo sa lekarom?

U slučaju da je, bez jasnog razloga, puls u mirovanju stalno iznad 90 otkucaja ili ispod 50, ako je sve praćeno umorom, kratkim dahom ili vrtoglavicom, konsultujte se sa lekarom.

Nekoliko jednostavnih testova može da isključi neke bolesti, vrednost pulsa je samo jedan, ali značajan podatak. U kombinaciji sa nivoima krvnog pritiska, holesterola i životnim navikama, može da omogući lekarima kompletniju sliku našeg kardiovaskularnog zdravlja.

(eKlinika)