Stručnjaci kažu da se zahvaljujući penjanju uz stepenice povećava srčani puls, što zauzvrat pomaže u jačanju srčanog mišića, smanjuje krvni pritisak i snižava holesterol. Druge mogućnosti za prevenciju bolesti srca su nepušenje, ograničavanje unosa alkohola i poboljšanje sna.
Koja su otkrića i predlozi nove studije
Skoro 48 odsto odraslih osoba u SAD ima bolest srca, što je vodeći uzrok smrti za većinu Amerikanaca. Postoje koraci koji mogu da se preduzmu kako bi se smanjio rizik od kardiovaskularnih bolesti, a nova studija sugeriše da su neki od tih koraka bukvalno to – koraci.
Istraživači su otkrili da redovno penjanje stepenicama može značajno smanjiti rizik od bolesti srca, posebno aterosklerotske kardiovaskularne bolesti (ASCVD), koronarne arterijske bolesti (CAD) i moždanog udara.
– Kratke etape visokointenzivnog penjanja stepenicama vremenski su efikasan način za poboljšanje kardiorespiratorne kondicije i lipidnog profila. Ova studija pruža dokaze koji podržavaju penjanje stepenicama kao potencijalno praktičnu i vremenski efikasnu vežbu za prevenciju kardiovaskularnih bolesti – kaže autor studije dr Lu Qi, profesor na Tulane University School of Public Health and Tropical Medicine.
Penjite se stepenicama
Tim dr Qija analizirao je podatke 458.860 odraslih učesnika iz baze podataka U.K. Biobank. Nijedan od učesnika na počeku studije nije imao dijagnozu kardiovaskularnih bolesti. Prosečna starost učesnika bila je 56 godina, a približno 56 odsto njih bile su žene.
Istraživači su procenili rizik od kardiovaskularne bolesti učesnika posmatrajući njihovu porodičnu istoriju, genetiku i poznate faktore rizika za bolest srca poput visokog krvnog pritiska i istorije pušenja. Učesnici su takođe bili zamoljeni da sami prijave životne navike, uključujući koliko se često penju stepenicama. Tim istraživača pratio je učesnike tokom oko 12,5 godina. Otkrili su da su odrasle osobe koje su se svakodnevno penjale više od pet spratova (ili 50 stepenika) imale 20 odsto manji rizik od razvoja ASCVD, što uključuje moždani udar, srčane napade i krvne ugruške.
Dr Qi kaže da ovi rezultati pružaju nove dokaze o „zaštitnom efektu penjanja stepenicama na rizik od ASCVD, posebno kod osoba sa više faktora rizika za ASCVD”.
Zašto penjanje stepenicama pomaže srcu
Redovno penjanje stepenicama može smanjiti rizik od srčanih bolesti jer je to oblik fizičke aktivnosti koji povećava srčanu frekvenciju, kaže dr Vignesh Raghunath, kardiolog u Atlantic Medical Group, Morristown Medical Center u Nju Džerziju.
Kada povećamo broj otkucaja srca fizičkom aktivnošću kao što su penjanje stepenicama, trčanje ili vožnja bicikla, to pomaže da se ojača srčani mišić i da postane efikasniji u pumpanju krvi i kiseonika kroz telo.
Povećanje srčane frekvencije putem fizičke aktivnosti takođe pomaže u regulisanju i smanjenju krvnog pritiska, šećera u krvi i nivoa holesterola, što su značajni faktori rizika za srčane bolesti.
Iako je ova studija pokazala moguću vezu između svakodnevnog penjanja stepenicama i smanjenog rizika od kardiovaskularnih bolesti, stručnjaci tvrde da nije pružila dovoljno dokaza da bi se reklo da penjanje stepenicama predstavlja preventivnu meru za zdravlje srca.
– Pokazana je povezanost sa smanjenim rizikom od kardiovaskularnih bolesti, ali je potrebno više istraživanja kako bi se dokazala uzročna veza. Ipak, mnogo obećava i svakako ima smisla. Mislim da je svaka aktivnost korisna za smanjenje rizika od kardiovaskularnih bolesti, ali stepenice (ili uzbrdice) mogu biti efikasnije u smislu vremena – smatra dr John A. Osborne, volonter Američkog udruženja za srce i osnivač i direktor State of the Heart Cardiology u Dalasu, Teksasu.
Šta ako ne možemo da se penjemo stepenicama
Penjanje stepenicama nije jedina opcija za zdravlje srca. Dr John Higgins, doktor sportske kardiologije sa UTHealth Houston kaže da su i druge aktivnosti koje povećavaju brzinu otkucaja srca – poput brze šetnje, trčanja, vožnje bicikla ili intervalnog treninga visokog intenziteta – takođe korisne. Važno je postići umeren ili visok nivo intenziteta.
– Za one koji traže aktivnost koja bi postigla slične rezultate, šetnja, trčanje ili redovno učestvovanje u vežbama umerenog intenziteta poput plivanja ili joge može da bude korisno. Suština je u tome da treba da pronađemo nešto što odgovara našem zdravlju i načinu života i da budemo dosledni – kaže dr Raghunath.
Iako je ova studija pokazala da redovno svakodnevno penjanje stepenicama pet spratova smanjuje rizik od nekih vrsta srčanih oboljenja, dr Raghunath dodaje da su i drugi faktori poput životnih navika i ishrane takođe značajni.
– Ova studija proučavala je penjanje stepenicama kao pojedinačni faktor, ali kada se razmišlja o zdravlju srca, u obzir mora da se uzme cela osoba. Iako je vežbanje sigurno korisno, važno je takođe uzeti u obzir i druge faktore poput toga šta jedete, vaša težina, okolina i genetske predispozicije za srčana oboljenja – napominje dr Raghunath.
Ako želimo da damo prioritet zdravlju srca, dr Higgins smatra da mogu biti korisne smernice Američkog udruženja za srce Life’s Essential 8:
- fizička aktivnost od najmanje 150 minuta nedeljno
- ishrana sa mnogo celih namirnica, voća, povrća i nemasnih proteina
- prestanak pušenja
- 7-9 sati sna svake noći
- kontrola i održavanje zdrave telesne težine
- održavanje nivoa holesterola, šećera u krvi i krvnog pritiska pod kontrolom
