Visok krvni pritisak, koji se često naziva „tihi ubica”, predstavlja ozbiljan zdravstveni rizik, jer može dovesti do brojnih zdravstvenih problema uključujući srčani udar, moždani udar i komplikacije u trudnoći. Ono što je ogroman problem je to što njegovi simptomi često ostanu neprimećeni, što potencijalno dovodi do teških posledica.
Koje vrednosti ukazuju na visok krvni pritisak
Vrednost krvnog pritiska se iskazuje sa dva broja – to su sistolna (gornja) i dijastolna (donja) vrednost krvnog pritiska. Krvi pritisak je zapravo sila kojom krv deluje na zid krvnih sudova. Sistolni pritisak označava silu kojom krv deluje kada se srce kontrahuje i pumpa krv, dok je dijastolni pritisak sila kojom krv deluje na zidove krvnih sudova kada je srce relaksirano. Krvni pritisak se meri u milimetrima živinog stuba (mm Hg) i normalan iznosi 120/80 mm Hg. Kada je sistolni pritisak između 120 i 129 mm Hg dok je dijastolni i dalje ispod 80 mm Hg, onda govorimo o povišenom krvnom pritisku, ali još uvek ne o hipertenziji. Međutim, kada su vrednosti sistolnog pritiska između 130 i 139 mm Hg, a dijastolnog između 80 i 89 mm Hg, onda govorimo o hipertenziji – stage 1. Ako su vrednosti sistolnog pritiska preko 140 mm Hg, a dijastolnog preko 90 mm Hg onda je to hipertenzija – stage 2.
Zašto je važno regulisati visok krvni pritisak
Posledice nekontrolisane hipertenzije su jako štetne. Ona dovodi do povećanog opterećenja srca i potencijalnog oštećenja arterija. Naime, kada postoji visok krvni pritisak srce mora da pumpa krv većom snagom, što posle mnogo godina može da dovede do srčane slabosti. Pored toga, povećana sila kojom krv vrši pritisak na zidove krvnog pritiska (što se dešava kada je krvni pritisak povišen) dovodi do oštećenja krvnih sudova i na tim mestima oštećenja dolazi do nakupljanja LDL (lošeg) holesterola i stvaranja plakova koji mogu smanjiti protok krvi kroz krvni sud, mogu ga potpuno zatvoriti ili se plak može odvojiti od zida krvnog suda i nošen krvlju može dovesti do začepljenja nekog drugog, manjeg, krvnog suda. To sve uzrokuje srčani ili moždani udar. Pored toga dugotrajno oštećenje krvnih sudova u mozgu može dovesti i do vaskularne demencije.
Ono što treba znati jeste to da zidovi arterija postaju sa godinama sve manje elastični, zbog čega se sa godinama povećava krvni pritisak. Smatra se da u 75. godini čak 80% muškaraca i 86% žena ima visok krvni pritisak.
O tome koji faktori doprinose povećanju a koji smanjenju rizika od pojave visokog krvnog pritiska pročitajte u nastavku teksta na Vitality.rs
