Ako je pandemija korona virusa, sa kojom živimo već deset meseci, trebalo nečemu da nas nauči, onda je to kako da čuvamo, ojačamo i brinemo o svom imunitetu. Jer, imuni odgovor organizma ključan je u borbi protiv svih bolesti, uključujući i covid 19 , koji i dalje ne prestaje da nas iznenađuje svojim novim osobinama.
Kako zapravo „radi“ naš imuni sistem i šta treba mi da uradimo da on dobro odgovori izazovu kao što je korona ali i svim drugim neprijateljima zdravlja.
Prva odbrana su creva
Priča o odbrani organizma počinje u crevima, zapravo u hrani koju jedemo, a kako sve to funkcioniše i zašto je važno da brinemo o zdravlju creva, za eKliniku govori imunolog prof. dr Borislav Kamenov.
− Suština odbrane organizma nije samo u imunitetu, imunitet je nadogradnja. Prva odbrana je u crevima, potom na nivou pluća, odnosno šta udišemo, kako se od toga branimo, ali i na nivou kože… Ali zašto su creva najvažnija u ovoj priči o jakoj odbrani organizma od svega lošeg što ga napada? Creva moraju da budu tanka da bi mogla da resorbuju hranu. Sve što pojedemo, sve što dolazi iz prirode ima i bakterije i otrove i creva su ta prva barijera koja sve to treba da filtriraju, da ne propuste otrove u organizam. A ako propuste – dolazimo do sledeće barijere – imuniteta, odnosno imunog sistema, a potom i jetre koja vrši detoksikaciju – kaže prof. Kamenov:
− Dakle, ako se desi da neka hrana opterećuje creva, kao na primer kravlje mleko koje pijemo, a koje je puno kazeina koji zna da bude otrovan za veliki broja ljudi, ili pšenica, konzervansi koji se stavljaju u hranu…, tada se creva „najedu“, preopterete tom lošom hranom i počnu da propuštaju, da cure. Tada nesvareni toksini prolaze u organizam i sve to „neko“ treba da „pokupi i da počisti“. To rade makrofagi koji nas štite između ostalog i od virusa. Zato, kada do ovoga dođe – ako se ceo organizam usmeri na to da se brani protiv otrova – on ne može da postigne da se efikasno brani i protiv infekcije kao što je covid 19, ako do nje dođe.
Kako da znamo da se „trujemo“? Kako da znamo šta nam u ishrani smeta?
− Tako što osluškujemo svoje telo. Osećamo da se nadimamo, da imamo gasove… Na primer, popijete čašu mleka i shvatite da vam smeta, da vam ne prija. Ili, kad neko kaže: „kad pojedem hleb, kao da sam pojeo kamen“… Ali, nesreća je u tome što mnogi to trpe i ne preduzimaju ništa, jer ti simptomi dođu, pa prođu. Mnogi od nas ne obraćaju pažnju na te simptome. Često ljudi i ne znaju šta im smeta. Imaju nagoveštaj da, na primer, smeta mleko, ali nas su učili da je kravlje mleko dobro, da treba da se pije, pa niko ni ne obraća pažnju na to da nekom detetu možda kravlje mleko uopšte ne odgovara. I to sve kvari: creva se preopterete pa propuštaju, toksini ulaze, makrofagi se aktiviraju, troši nam se vitamin D….
– Sve bolesti dolaze tako. I oštećenja krvnih sudova, i maligniteti, autoimune bolesti, šlogovi… Sve loše što se dešava sa našim telom potiče od hrane koja našem organizmu ne odgovara. Lekar može da pomogne da se prepozna šta nam smeta u ishrani. Problem je što danas, ne samo kod nas nego svugde u svetu, mnogi lekari ne razmišljaju na taj način. Rade se analize, gastroskopije, traže se čirevi, kanceri… Ali ne pada nikome na pamet da treba da se radi na prevenciji. Tragedija medicine današnjeg doba je ta što leči, što se ne trudi da prevenira – kaže prof. Kamenov.
Probiotici i vitamin D kao važno oružje
− Da creva budu zdrava, itekako mogu da pomognu probiotici, naravno. Ali, pre svega, zajedno sa lekarom treba pronaći šta je to u ishrani što smeta, pa to i izbaciti iz nje. Onda pomozite sebi i probioticima. Da pojasnimo još jednom ulogu vitamina D: kada se organizam truje – vitamin D se potroši. Zato moramo da uzimamo te „mamutske“ doze da bismo nadoknadili ovaj važni vitamin kako bi on mogao da nas detoksikuje i da nam omogući da se borimo protiv virusa – objašnjava dr Kamenov.
− Naravno, ne treba svakome ista doza vitamina D, ali lako se može proveriti koliki je nedostatak i nadoknaditi ga uzimanjem suplementa. Svakako je bolje imati ga viška, nego manje. Oko 90 odsto preminulih od covida 19 su ljudi koji su u organizmu imali manjak vitamina D, to su dokazala mnoga istraživanja. Od početka se obolelima od covid 19 daje vitamin D, ali po mom mišljenu – treba da se daju mnogo veće doze. Vitamin D može da pomogne da naš imuni sistem bude kao kod dece, da ubije virus i da prevenira preterano reagovanje organizma sa štetnim posledicama – kaže prof. dr Borislav Kamenov.
Da imunitet odraslih dođe na nivo imuniteta dece
− Svaki čovek treba da se trudi da svoj imunitet vrati na nivo imuniteta deteta. To je naročito važno kada pričamo o covidu 19. E, tu su važni probiotici i vitamin D, da oslobode „obaveze“ makrofage koji će da se bore protiv virusa kada napadne telo. Makrofagi su tada usmereni na najnižu liniju odbrane protiv virusa. I tako se pobeđuje covid 19 i svaka infekcija. Deca ili ne obolevaju od covida 19 ili imaju lakšu kliničku sliku, to znamo, a razlog je tome je jer deca reaguju nespecifičnom komponentom imuniteta, koja se ostvaruje preko makrofaga. Deca nemaju veliko „iskustvo“, nisu razvila sposobnost reakcije T limfocita u borbi sa patogenima, pa problem rešavaju nespecifičnim imunitetom, preko makrofaga ili specifičnim preko B limfocita kada se stvaraju antitela. Zato odraslima treba pomoći da svoj imunitet vrate na nivo dečijeg. E, tu nam pomaže vitamin D – zaključuje profesor Kamenov.
