Preskakanje i lupanje srca su najčešći načini na koji pacijenti opisuju poremećaje srčanog ritma (aritmije). Ovaj osećaj preskakanja i lupanja srca može da bude posledica bolesti srca, ali mnogo češće se javlja posle fizičkog napora, emotivnog stresa, usled preterane konzumacije kofeina, alkohola, duvana. Nova studija objavljena u časopisu Heart ističe da bi nešto brži hod mogao da bude odličan način kontrole aritmija.
Najčešći oblici aritmija
Atrijalna fibrilacija najčešći je oblik aritmija, poznata je i kao treperenje pretkomora, jer nastaje u pretkomorama. Nepravilan i često ubrzan srčani rad glavni su simptomi ovog oboljenja koje može, ako se ne leći, da dovede i do moždanog udara.
Bradikardija je poremećaj srčanog ritma praćen otkucajima srca ispod 60 u jednoj minuti. Ne mora uvek da bude posledica bolesti srca, viđa se često kod sportista. Normalni broj otkucaja srca je 60 do 100 u jednoj minuti.
Ventrikularne aritmije nastaju u donjim komorama srca (ventrikulama). Spada u ozbiljnije aritmije i uključuje stanja kao što su ventrikularne tahikardije i ventrikularne fibrilacije. Ako se ne leče ova stanja mogu da budu uzrok zastoja srca i iznenadne smrti.
Preskakanje i lupanje srca može da se kontroliše besplatnim lekom
Odgovarajuća fizička aktivnost je terapija koju će savetovati lekari većini kardioloških pacijenata, pa i onima sa srčanom slabošću. Kardiolozi savetuju fizičko vežbanje svim pacijentima koji su za to sposobni. Redovno vežbanje i fizička aktivnost do granice zamora, odnosno adaptiranje fizičke aktivnosti na simptomatski status i lične okolnosti, apsolutno se preporučuje kod lakših formi srčane slabosti, navode lekari. Šetnja je i dobar način kontrole krvnog pritiska, šećera u krvi.
– Hodanje je besplatno i dostupno svima. Ne morate da trošite novac na teretanu ili kupovinu specijalne opreme – kaže autorka studije objavljenje u časopisu Heart, dr Džil Pel, specijalista javnog zdravlja i profesorka na Univerzitetu u Glazgovu u Škotskoj.
Prema studiji iz 2024. godine skoro 60 miliona ljudi širom sveta ima atrijalnu fibrilaciju. Nema jasnijih procena kada se radi o drugim oblicima aritmija, ali sigurno je da se veliki broj osoba žali, s vremena na vreme, na preskakanje i lupanje srca. Kardiološki pacijenti koji slabo kontrolišu aritmije su u većem riziku od moždanog ili srčanog udara, navodi dr Pel.
– Postoje lekovi i drugi načini kao implementacija pejsmejkera uz koje je moguća kontrola aritmija, ali pre svega bilo bi potrebno da pokušamo da sprečimo da do aritmija koje zahtevaju lečenje uopšte dođe – kaže dr Pel.
Hodanje samo 5 do 15 minuta smanjuje rizik od aritmija
Autori studije objašnjavaju da ima dosta radova koji su proučavali tempo hoda i abnormalnosti srčanog ritma. Te studije su se kako kaže dr Pel, uglavnom bavile samo jednom vrstom aritmija, dok je tim dr Pel ispitivao odnos između više oblika aritmija i brzog hoda.
Proučavani su podaci o zdravlju i fizičkoj aktivnosti više od 500.000 osoba, starosti između 40 i 69 godina u Ujedinjenom Kraljevstvu. Učesnici su beležili u upitnicima brzinu hoda – spor (manje od 4,8 kilometara na sat), prosečan ( 4,8 do 6,4 kilometra na sat) ili brz (više od 6,4 kilometra na sat). Tokom perioda praćenja koje je trajalo u proseku oko 13 godina, 9 odsto učesnika razvilo je neki oblik aritmija.
– Podaci pokazuju da hodanje prosečnim tempom (5-6 kilometara na sat), samo 5 do 15 minuta dnevno, može u bitnoj meri da smanji rizik od poremećaja srčanog ritma. Ove veza bila je najjača kod osoba mlađih od 60 godina, umerene telesne težine, ali i kod osoba sa visokim krvnim pritiskom, pacijenta sa jednim do dva komorbiditeta i kod žena. Posebno je interesantan podatak da su žene dobro odgovorile na brži hod. Pacijenti ženskog pola su u manjem riziku da dobiju atrijalnu fibrilaciju, ali ako kojim slučajem razviju ovaj oblik poremećaja srčanog ritma preti im veća opasnost od moždanog ili srčanog udara, u odnosu na muškarce sa atrijalnom fibrilacijom – kaže dr Pel.
Primarna strategija prevencije
Kardiolog dr Marta Gulati smatra da je ova studija važna i da potvrđuje ranija slična istraživanja koja ističu korist od fizičke aktivnosti, kod pacijenata sa atrijalnom fibrilacijom.
– Ovo istraživanje pokazuje da je brzo hodanje jedna do primarnih strategija prevencije aritmija- smatra dr Gulati, koja nije bila uključena u studiju.
Studija tima dr Pel navodi da je njena studija opservaciona. Učesnici studije su sami procenjivali stepen fizičke aktivnosti koji ne mora da odgovara realnoj slici.
– U opservacionim studijama uvek postoji rizik, da na primer osobe koje sporije hodaju to čine zato što već imaju bolest- kaže dr Pel.
Ispitanici nisu bili kardiovaskularni pacijenti, ali sada je potrebna interventna studija kako bi stručnjaci potvrdili da li brzo hodanje smanjuje rizik od aritmija.
Muškarci su uglavnom brže hodali
Atrijalna fibrilacija je aritmija koja može da se razvije kao posledica postojećeg srčanog oboljenja, dijabetesa, visokog krvnog pritiska i gojaznosti, objašnjava dr Šon Hefron iz Centra za prevenciju kardiovaskularnih bolesti na Univerzitetu u Njujorku.
Učesnici studije koji su brže hodali bili su uglavnom muškarci, sa zdravijim životnim navikama i normalnom telesnom težinom. Oni su, takođe, imali veću snagu stiska šake, manji obim struka, niži nivo upalnih procesa u organizmu, bez jako povišenih masnoća i šećera u krvi.
– Bradikardija i ventrikularna aritmije su nespecifične i mogu da budu posledica više faktora rizika, koji ne mogu da se dovedu u tako jasnu vezu kao atrijalna fibrilacija sa zdravim životnim navikama – dodao je dr Hefron.
Brži tempo hoda je delotvoran, jer smanjuje nivo povišenog holesterola i šećera u krvi, reguliše krvni pritisak, pa tako i umanjuje rizik od mogućnosti aritmija, naglašava dr Pel.
Svi stručnjaci ističu da i pored toga što se čini da je brži tempo hoda efikasniji u kontroli i sprečavanju aritmija, svaki korak, pa i onaj sporiji, izuzetno važan za pacijente. Bitno je da se počne i jednim sporim korakom, pa da kasnije kada steknemo kondiciju ubrza tempo, naglašavaju lekari.
