Dijabetes i gojaznost mogu istovremeno da se leče jednim lekom za snižavanje nivoa šećera u krvi

Endokrinolozi ističu da je dijabetes bolest sa ogromnim potencijalom da izazove loše posledice po telo, i to na duži rok

Gojaznost i dijabetes su dva usko povezana stanja koja zajedno značajno povećavaju rizik od srčanih oboljenja. Istraživanja su pokazala da je gojaznost uobičajeni faktor rizika koji može da dovede do razvoja predijabetesa i dijabetesa tipa 2. Endokrinolozi ističu da je dijabetes bolest sa ogromnim potencijalom da izazove loše posledice po telo na duži rok. Mnogi ljudi čak godina žive sa dijabetesom i ne znajući da ga imaju, dok neki, i pored dijagnoze, ne žele da se leče uz opravdanje da se "osećaju dobro". Međutim, to je velika greška jer dijabetes je tiha bolest koja oštećuje telo ako se ne drži pod kontrolom.

Šta je gojaznost, a šta dijabetes?

Preporučujemo

Gojaznost je složeno, hronično stanje na koje utiču genetika, ponašanje čoveka, okolina i društveni faktori i javlja se kada osoba ima višak telesne masti. Kada čovek konstantno konzumira više kalorija nego što ih telo koristi razvija se gojaznost, jer se višak kalorija skladišti kao mast. Ukoliko osoba ima visok indeks telesne mase (BMI) lekar na osnovu toga može da postavi dijagnozu gojaznosti.

S druge strane, dijabetes opisuje grupu stanja koja utiču na to kako telo obrađuje šećer u krvi. Dijabetes tipa 2, najčešći tip ovog stanja, nastaje zbog problema sa korišćenjem ili proizvodnjom insulina - hormona koji omogućava glukozi iz krvi da uđe u ćelije, čime im obezbeđuje energiju za funkcionisanje. Stručnjaci naglašavaju da je gojaznost glavni faktor rizika za razna zdravstvena stanja, uključujući dijabetes tipa 2. Naučni dokazi ukazuju na to da je osoba sa gojaznošću približno 10 puta sklonija razvoju dijabetesa tipa 2 nego neko sa umerenom telesnom težinom.

U kakvoj su vezi gojaznost i dijabetes?

Višak telesne masti, posebno oko stomaka, najčešće je glavni uzročnik upale koja može da dovede do dijabetesa tipa 2. Kontrola niva glukoze u krvi je zadatak pankreasa. Pankreas stvara insulin, hormon koji izbacuje glukozu iz krvi. Insulin dalje transportuje glukozu do mišića kako bi se odmah koristila za energiju ili do jetre, gde se skladišti za kasnije. Ali, kada čovek ima dijabetes, njegove ćelije se opiru tome da insulin prenosi glukozu u njih. Da stvar bude gora, deo jetre, gde se obično skladišti višak glukoze, ispunjen je masnoćama. To je kao da pokušavate da stavite nameštaj u sobu koja je već prepuna i nema mesta ni za šta drugo, slikovito objašnjavaju endokrinolozi.

Budući da nema gde da se skladišti, šećer ostaje u krvotoku. Dakle, naš pankreas stvara još više insulina pokušavajući da obavi posao izbacivanja glukoze iz krvi, pokušava da se bori protiv otpora koji stvara mast. Međutim, vremenom pankreas više nije u stanju da se nosi sa tim, gubi sposobnost da oslobađa insulin što dovodi do visokog nivoa šećera u krvi. Tada"u pomoć pristiže" jetra. Kako bi pokušala da snizi nivo šećera u krvi, jetra šalje višak šećera u krvi u masne ćelije, koje ga skladište kao telesnu mast. A višak telesne masti je faktor rizika za razvoj dijabetesa tipa 2 što može negativno da utiče na zdravlje i uzrokuje brže pogoršanje dijabetesa.

Kojim terapijama se leči dijabetes?

U zavisnosti od vrste dijabetesa, praćenje nivoa šećera u krvi, insulin i oralni lekovi mogu da budu deo strategije lečenja. Zdrava ishrana, održavanje optimalne telesne težine i redovna fizička aktivnost takođe su važni za kontrolu dijabetesa. Lečenje dijabetesa tipa 1 uključuje injekcije insulina ili upotrebu insulinske pumpe i česte provere šećera u krvi. Za neke ljude sa dijabetesom tipa 1 i transplantacija pankreasa, na primer, može da bude opcija lečenja. Lečenje dijabetesa tipa 2 uglavnom podrazumeva promene načina života, praćenje šećera u krvi, zajedno sa oralnim lekovima za dijabetes, insulinom ili oboje. Međutim, konstatni razvoj medicine i farmaceutske industrije danas je omogućio i nove načine lečenja dijabetesa a sve popolarniji su GLP-1 agonisti ili lekovi za dijabetes i gojaznost na bazi peptida koji pomažu u snižavanju nivoa šećera u krvi i podstiču gubitak težine.

Na koji način nove terapije deluju na dijabetes i gojaznost

Lekovi za dijabetes i gojaznost na bazi peptida zvani GLP-1 agonisti (agonisti glukagonu sličnog peptida-1) smatraju se revolucijom u lečenju ova dva stanja. Ovaj epitet stekli su zbog svog višestrukog, ciljanog i dugotrajnog dejstva koje značajno poboljšava ishode kod pacijenata. Kao prednosti ovih novih lekova izdvajaju se:

1. Deluju prirodno jer imitiraju telesni hormon

GLP-1 je hormon koji se prirodno luči u crevima nakon obroka a njegova funkcija je:

• Stimuliše lučenje insulina (samo kada je visok nivo šećera u krvi)
• Smanjuje lučenje hormona glukagona koji podiže šećer
• Usporava pražnjenje želuca (usporava apsorpciju glukoze)
• Daje osećaj sitosti i smanjuje apetit.

Endokrinolozi ističu da GLP-1 agonisti imitiraju sve ove efekte, ali duže traju jer su modifikovani kako bi bili otporniji na razgradnju.

2. Efikasan gubitak telesne mase

Za razliku od mnogih lekova, koji samo snižavaju šećer u krvi, GLP-1 agonisti:

• Smanjuju osećaj gladi pa samim tim i unos hrane
• Deluju na centre za apetit u mozgu
• Dovode do značajnog i trajnog gubitka kilograma (od 5 do 20 odsto, u zavisnosti od preparata i doze)

Zbog ovih prednosti GLP-1 agonisti postali su izbor lekova za lečenje gojaznosti, čak i kod osoba koje nemaju dijabetes. Stručnjaci objašnjavaju da lekovi na bazi peptida, osim što suzbijaju osećaj gladi takođe usporavaju kretanje hrane iz želuca u tanko crevo. Efekat sitosti, koju izazivaju GLP1-agonisti, dovodi do toga da čovek manje jede, apetit slabi, pa samim tim i osećaj gladi tako da ovi  kombinovani efekti često dovode do gubitka težine.

3. Smanjuju rizik od kardiovaskularnih bolesti

Dokazano je da neki GLP-1 agonisti:

• Smanjuju rizik od srčanog udara i šloga
• Poboljšavaju kontrolu krvnog pritiska i holesterola
• Imaju zaštitno dejstvo na bubrege.

4. Praktična primena

• Moderni GLP-1 agonisti uzimaju se dnevno ili samo jednom nedeljno, kao injekcija (pen) - tečni lek ubrizgava se iglom u masno tkivo odmah ispod kože (subkutana injekcija)
• Novi oblici lekova dostupni su i u oralnoj formi
• Sve to zajedno povećava adherenciju - pridržavanje terapiji.

5. Menjaju pristup – fokus na metabolizam, ne samo na šećer

GLP-1 agonisti ne leče samo posledicu (hiperglikemiju), već i uzrok zbog koje nastaje povišen šećer u krvi - leče poremećeni metabolizam i insulinsku rezistenciju. Zato se smatraju prvim “metaboličkim” lekovima koji imaju potencijal da dugoročno preokrenu tok bolesti.

Nova klasa lekova za dijabetes i gojaznost trebalo da bi da bude odobrena i za druga stanja

GLP-1 agonisti prvenstveno se koriste za dijabetes tipa 2, gubitak težine i smanjenje rizika od ozbiljnih kardiovaskularnih problema. Nedavno je jedan iz ove klase lekova odobren za opstruktivnu apneju u snu, ali, kako je najavljeno, već tokom ove 2025. godine ova vrsta lekova na bazi peptida mogla bi da dobije odobrenje za nove upotrebe, lečenje stanja kao što su:

• Hronična bolest bubrega - FDA ispituje određene terapije za upotrebu kod ljudi sa dijabetesom tipa 2, jer studije pokazuju da određeni GLP-1 agonisti mogu za 24 odsto da smanje rizik od ozbiljnih problema koji imaju veze sa bolešću bubrega
• Srčana insuficijencija sa očuvanom ejekcionom frakcijom (HFpEF): Dva leka za dijabetes i gojaznost na bazi peptida imaju značajan potencijal za HFpEF kod ljudi sa većom telesnom težinom. Gojaznost je potencijalni uzrok HBpEF i može da pogorša simptome, što GLP-1 čini prirodnim izborom za lečenje.
• Steatohepatitis, koji se dovodi u vezu sa metaboličkom disfunkcijom (MASH): GLP-1 pokazuju potencijal za smanjenje upale jetre uzrokovane MASH, zdravstvenim stanjem koje ima veze sa viškom masti u ćelijama jetre.

Kako čovek da spreči ili bar umanji rizik od razvoja gojaznosti i dijabetesa

I gojaznost, pa i dijabetes, koji je često prateće stanje, smatraju se bolestima modernog doba. Pokazalao se da je savremen način života jedan od vodećih uzročnika sve više gojazne dece i omladine u svetu. Ne zaostaju ni odrasli, posebno populacija srednjih godina. Danas ljudi mnogo lakše dobijaju na težini, a kao glavni krivac izdvaja se sedentarni način života. Sati i sati provedeni ispred ekrana kompjutera, televizora ili mobilnih telefona, oslanjanje na gotovu hranu bogatu kalorijama, a siromašnu hranljivim materijama, kao i nedostatak fizičke aktivnosti vode nagomilavanju viška kilograma. Takođe, do povećanja telesne težine mogu da dovedu i stres, i loš san, ali i određeni lekovi.

Stručnjaci savetuju da promena životnih navika može da pomočne čoveku da spreči ili bar umanji rizik od razvoja gojaznosti i dijabetesa. Jednu od ključnih uloga u efikasnoj kontroli razvoja gojaznosti i dijabetesa igra pravilna ishrana. Osobe sa dijabetesom treba da uspostave ravnotežu u unosu ugljenih hidrata, potrebno je da konzumiraju namirnice bogate vlaknima, ograniče unos gaziranih pića i drugih visokokaloričnih namirnica koje mogu da povećaju nivo šećera u krvi, a veoma važan je i redovan unos voća i povrća.

Masnu hranu, alkohol, slatkiše i rafinisane šećere treba svesti na minimum ili ih u potpunosti izbegavati, jer njihova konzumacija može da doprinese neravnoteži u nivou šećera u krvi. Ovakvim planom ishrane ne samo da se održava regulacija glikemije, već se i doprinosi održavanju optimalne telesne težine i opšteg zdravlja pacijenata.