Da li je autizam ipak moguće sprečiti u nekim slučajevima? Pojedini naučnici kažu da jeste

Kada roditelji prvi put čuju reč autizam, često se suoče sa osećajem nemoći. Pitanje „zašto“ ostaje bez jasnog odgovora. Godinama se smatralo da je autizam pre svega genetski uslovljen i da se njegov nastanak ne može promeniti.

Novo istraživanje naučnika sa Univerziteta Kalifornija u San Dijegu donosi drugačiju perspektivu. Prema njihovom modelu, autizam ne mora biti unapred zapisana sudbina u genima. On može nastati kada se u najosetljivijem periodu razvoja poklope određeni biološki faktori, a neki od njih su potencijalno promenljivi.

Studija je objavljena u stručnom časopisu Mitochondrion i predlaže takozvani „model tri udara“.

Kada se tri faktora poklope

Naučnici objašnjavaju da je za razvoj poremećaja iz spektra autizma potrebno istovremeno prisustvo tri elementa.

Prvi je genetska osetljivost.

Određeni nasledni faktori mogu učiniti ćelije deteta ranjivijim na stres. To, međutim, ne znači da će dete sigurno razviti autizam.

Drugi faktor je rani biološki stres, kao što su infekcije u trudnoći, jače imunološke reakcije ili izloženost zagađenju.

Treći i ključni element jeste produžena aktivacija takozvanog ćelijskog odgovora na opasnost.

To je prirodni mehanizam kojim se naše ćelije brane kada prepoznaju infekciju ili oštećenje. U normalnim okolnostima, taj odgovor se akrivira, odradi svoj posao i zatim se isključi. Problem nastaje kada ostane aktiviran predugo.

Šta znači „ćelijski stres“ za razvoj mozga?

Tokom trudnoće i prve dve do tri godine života, mozak deteta se razvija neverovatnom brzinom. Formiraju se milioni veza između nervnih ćelija. To je period izuzetne osetljivosti.

Ako je organizam deteta duže vreme u stanju biološke „uzbune“, ćelije preusmeravaju energiju na odbranu umesto na rast i razvoj. Menja se način na koji ćelije komuniciraju, posebno kroz hemijske signale povezane sa molekulom ATP. Istovremeno može doći do poremećaja funkcije mitohondrija, koje su zadužene za proizvodnju energije.

Takve promene mogu uticati na formiranje moždanih mreža koje su važne za komunikaciju, socijalne veštine i obradu senzornog sveta. Naučnici naglašavaju da ponašanje ima biološku osnovu. Ako se promeni hemija koja usmerava razvoj mozga, menjaju se i obrasci ponašanja.

Zašto je ovo važno?

Ova teorija ne negira genetski uticaj. Naprotiv, potvrđuje da geni imaju ulogu, ali dodaje da oni nisu jedini faktor. Autizam se, prema ovom modelu, razvija kada se genetska osetljivost susretne sa određenim spoljašnjim uticajima i kada ćelijski stres traje predugo.

Dobra vest je da su dva od tri faktora potencijalno podložna promeni. Upravo zato autori procenjuju da bi uz rano prepoznavanje rizika i pravovremenu podršku, u budućnosti moglo da se ublaži ili spreči značajan procenat slučajeva.

Važno je, međutim, naglasiti da je reč o teorijskom modelu koji zahteva dalja istraživanja i velika klinička ispitivanja.

Šta ovo znači za roditelje?

Pre svega, ova studija nikako ne poručuje da su roditelji odgovorni za autizam niti da je stanje jednostavno „sprečivo“. Autizam je složen neurorazvojni poremećaj sa brojnim uzrocima, a mnogi faktori su van kontrole roditelja.

Ono što ova studija donosi jeste nada da bi u budućnosti medicina mogla da prepozna rane znake metaboličkog stresa, da prati trudnoće sa povećanim rizikom i pruži podršku pre nego što se simptomi razviju.

Umesto potrage za jednim „krivcem“, fokus se pomera na razumevanje delikatne ravnoteže u organizmu deteta u najranijem periodu života.

Novi pravac u razumevanju autizma

Autizam se sve češće posmatra kao stanje koje uključuje imuni sistem, metabolizam i funkciju mitohondrija, a ne samo gene i ponašanje. Takav pristup otvara vrata novim oblicima rane dijagnostike i terapije.

Iako smo još daleko od konačnih odgovora, ova studija podseća na nešto važno: razvoj deteta je složen i osetljiv proces, ali istovremeno i proces u kojem rana podrška može imati dubok značaj.

Ako budemo bolje razumeli kako telo reaguje na stres u najranijem uzrastu, možda ćemo jednog dana moći da ublažimo neke od najtežih posledica koje danas smatramo neizbežnim.

(eKlinika.rs)