Autizam je kompleksni poremećaj koji prate 3 česta i pogrešna mita, zašto je sve više obolelih, objašnjavaju doktori

Ne postoji jedan uzrok autizma. Veruje se da sadejstvo više različitih faktora može da dovede do razvoja autizma

Autizam je kompleksan poremećaj koji se manifestuje problemima u govoru, mišljenju, čulnom opažanju i razumevanju. Veruje se da je autizam posledica različitih faktora koji utiču na razvoj, strukturu i funkcionisanje mozga. Istovremeno, autizam je stanje koje je često opterećeno brojnim opasnim zabludama.

Autizam, ili neki od poremećaja iz autističnog spektra, može biti tema udarnih vesti, o njemu se dosta govori, ali je i dalje često pogrešno shvaćeno neurološko stanje. Klinički, to je poremećaj koji utiče na razvoj mozga i dovodi do promena u socijalnoj komunikaciji i ponašanju. U pitanju je čitav spektar osobina, čije je razumevanje ključno za bolje shvatanje onoga šta autizam zaista jeste.

Preporučujemo

Šta uzrokuje autizam?

Stručnjaci napominju da ne postoji jedan uzrok autizma. Veruje se da je reč o sadejstvu više različitih faktora. Ova neurorazvojna razlika je nešto sa čim se deca rađaju i nema nikakve veze sa stilom roditeljstva, vakcinama ili načinom ishrane.

Istraživanja ukazuju da genetski faktori i uticaj životne sredine mogu da budu jedan od okidača za razvoj autizma. Genetske faktore lekari prepoznaju kao varijacije određenih gena koji mogu uticati na razvoj mozga, navode psiholog specijalizovan za kontrolu autizma Rebecca A. Shalev i pedijatrijski neuropsiholog Kritika Nayar.

Te genetske varijacije mogu nastati spontano ili biti nasledne. Ako jednom detetu bude dijagnostikovan autizam, povećava se verovatnoća da i drugo dete razvije poremećaj.

Određeni faktori, smatra se, mogu doprineti pojavi autizma. To su, prema istraživanjima: starost roditelja, infekcije tokom trudnoće, komplikacije pri porođaju, prevremeni porođaj, slabiji rast fetusa, kao i primena određenih lekova tokom trudnoće. Stručnjaci ipak naglašavaju da prisustvo ovih faktora ne znači da će se autizam sigurno razviti, već da oni samo povećavaju verovatnoću.

Zašto je sve više slučajeva autizma?

Tokom devedesetih godina 20. veka, dijagnozu autizma imala je otprilike jedna od 1.000 osoba. Danas je broj značajno veći, što se pre svega pripisuje većoj svesti o postojanju ovog poremećaja i napretku u dijagnostici.

Danas pojedini lekari mogu da prepoznaju prve znake autizma već od 12- tog meseca života, kroz posmatranje igre i razgovore sa roditeljima. Dijagnostički kriterijumi su postali precizniji. Broj dijagnoza autizma raste, dok se istovremeno smanjuje broj dijagnoza drugih razvojnih poremećaja. Svest javnosti je ojačana, a stigma umanjena, ističu Shalev i Nayar.

Naši stručnjaci naglašavaju da se autizam prepoznaje na osnovu problema u socijalizaciji, komunikaciji, imaginaciji, kao i po prisustvu stereotipnog ponašanja i interesovanja. Ipak, smatra se da osnovne karakteristike autizma u ranom uzrastu nisu uvek jasno izražene. Dijagnostički kriterijumi prema klasifikacijama ICD-10 i DSM-V često nisu primetni tokom prve godine života, te se zaključuje da najčešće odgovaraju deci starijoj od tri godine. Neka ponašanja koja izazivaju zabrinutost roditelja, poput izbegavanja kontakta očima, nisu uvek obuhvaćena kriterijumima.

Pored ograničenog kontakta očima, kao mogući simptomi navode se i izraženije interesovanje za predmete nego za lica ljudi.

3 mita o autizmu

Mitovi koji se dovode u vezu s autizmom često predstavljaju snažan izvor stresa za porodice dece sa autizmom. Jedna od opasnijih zabluda je da MMR vakcina izaziva autizam. Stručnjaci ističu da su višedecenijska istraživanja i obimne studije višestruko potvrdile da vakcine ne izazivaju autizam.

Shalev i Nayar podsećaju da su vakcine bezbedne i efikasne, dok dezinformacije mogu dovesti do širenja ozbiljnih bolesti koje se mogu sprečiti.

Još jedan čest mit jeste da je autizam uvek težak poremećaj. U stvarnosti, postoji čitav spektar oblika i intenziteta. Kognitivne sposobnosti, jezičke veštine, kao i pridružena stanja poput anksioznosti, depresije ili ADHD-a, utiču na način na koji se autizam manifestuje. Ne ispoljavaju sve osobe sa autizmom iste ili jednako teške simptome – tegobe mogu izgledati drugačije kod žena, kao i kod osoba koje pored autizma imaju i druge psihijatrijske poteškoće.

Rasprostranjen je i mit da određeni stil roditeljstva može izazvati autizam, što nije tačno. Iako je roditeljstvo izazovno, naročito kada jedno dete zahteva neprekidnu brigu, ne postoji veza između roditeljskog ponašanja i razvoja autizma.

Koliko osoba u Srbiji ima autizam?

Tačan broj osoba sa autizmom u Srbiji nije poznat, jer ne postoji nacionalni registar. Prema procenama, svako 60. dete rađa se sa ovim poremećajem. U Srbiji ne postoji dovoljan broj personalnih asistenata, dnevnih centara i ustanova za smeštaj i stanovanje uz podršku osobama sa autizmom.