8 mitova o autizmu koje je raskrinkala nauka: Neki su očigledni kod osoba u spektru, a neki skriveni

Svetski dan autizma obeležava se već petnaest godina 2. aprila. Cilj obeležavanja jeste pružanje podrške osobama sa autizmom i unapređenje razumevanja njihovih potreba, kako bi im se omogućila adekvatna pomoć širom sveta. Ove godine poseban akcenat stavlja se na obezbeđivanje pune podrške osobama sa autizmom, kako bi, u skladu sa svojim zdravstvenim stanjem, ostvarile svoj maksimalni potencijal.

Šta je autizam? 

Autizam, odnosno poremećaj iz spektra autizma, obuhvata širok spektar stanja koja karakterišu poteškoće u socijalnim veštinama i komunikaciji, prisustvo repetitivnih obrazaca ponašanja, kao i promene u govoru i neverbalnoj komunikaciji. Načini na koje osobe sa autizmom uče, razmišljaju i rešavaju probleme mogu značajno da variraju: od visokog nivoa funkcionalnosti do izraženih razvojnih izazova.

Nekim osobama sa autizmom može da bude potrebna značajna podrška u svakodnevnom životu, drugima manja, dok pojedinci mogu da funkcionišu potpuno samostalno. Znaci autizma najčešće se uočavaju u uzrastu između druge i treće godine života, iako određena kašnjenja u razvoju mogu da se primete i ranije. U pojedinim slučajevima, dijagnoza može da se postavi već oko 18. meseca.

Savremena istraživanja ukazuju na to da rana intervencija može da doprinese značajno boljim ishodima u kasnijem životu osoba sa autizmom, naročito u oblasti komunikacije, socijalnih veština i samostalnog funkcionisanja.

Razumevanje autizma

Svest o autizmu poslednjih godina značajno raste, ali i dalje postoji mnogo nedoumica o tome šta autizam zapravo jeste, šta ga uzrokuje i na koji način utiče na različite osobe. U nastavku razjašnjavamo najčešće mitove koji prate ovaj neurorazvojni poremećaj.

Mit 1: Vakcine uzrokuju autizam

Najrasprostranjenija zabluda jeste da vakcine, posebno MMR vakcina, izazivaju autizam. Brojna obimna istraživanja sprovedena na stotinama hiljada ljudi pokazala su da vakcine ne uzrokuju autizam. Njihova bezbednost je višestruko potvrđena.

Mit 2: Autizam pogađa samo decu

Autizam je doživotno stanje. U mnogim zemljama ima više odraslih osoba sa autizmom nego dece. Istraživanja su dugo zanemarivala odrasle, ali danas se sve više pažnje posvećuje podršci kroz sve životne faze. Uz adekvatnu pomoć, ishodi mogu da se menjaju, posebno u oblasti komunikacije i anksioznosti.

Mit 3: Sve autistične osobe imaju poseban talenat

Često se pretpostavlja da autizam automatski znači izuzetne sposobnosti, ali to nije pravilo. Kao i svi ljudi, i autistične osobe imaju svoje snage i slabosti. Autizam sam po sebi ne znači da će neko imati genijalne sposobnosti.

Mit 4: Autizam podrazumeva intelektualne teškoće

Mnoge autistične osobe, uz odgovarajuću podršku i prilagođeno okruženje, mogu da budu samostalne i funkcionalne. Oko jedne četvrtine osoba koristi malo reči ili ih ne koristi uopšte, ali pronalaze druge načine komunikacije. Sporija obrada informacija ne znači da razumevanje izostaje. Naprotiv, mnogi imaju izražene sposobnosti poput pažnje prema detaljima, kreativnog razmišljanja i prepoznavanja obrazaca.

Mit 5: Autistične osobe nisu društvene

Autistične osobe često komuniciraju na drugačiji način i može da im bude potrebna podrška u socijalnim veštinama, ali većina želi i gradi odnose. Neki su povučeni, drugi vrlo komunikativni, ali imaju poteškoće u dvosmernoj interakciji. Neverbalna komunikacija, poput govora tela, tona ili sarkazma, može da bude izazovna za razumevanje. Uz razumevanje i prihvatanje okruženja, ove barijere mogu da se ublaže.

6. Mit: Autizam može da se izleči

Autizam nije bolest koja se leči, već stanje koje je deo identiteta osobe. Većina autističnih osoba i njihovih porodica ne vidi autizam kao nešto što treba ukloniti. Fokus savremenih istraživanja je na podršci koja omogućava kvalitetan, zdrav i dug život.

7. Mit: Samo dečaci imaju autizam

Iako se autizam češće dijagnostikuje kod dečaka, osobe svih polova mogu da budu autistične. Devojčice često razvijaju strategije prilagođavanja i „maskiranja“, pa se dijagnoza kod njih postavlja kasnije.

8. Mit: Loše roditeljstvo uzrokuje autizam

Nauka jasno pokazuje da autizam nije posledica roditeljskog ponašanja. Roditelji nisu uzrok ovog stanja. Ipak, podržavajući stil roditeljstva može da pomogne detetu da se lakše nosi sa izazovima i bolje funkcioniše u svakodnevnom životu.

(eKlinika.rs)