Majčino mleko je najbolja hrana za novorođenče jer sadrži optimalnu količinu hranljivih materija, nežno je za želudac, creva i druge telesne sisteme bebe u razvoju. Pedijatri preporučuju da bebu treba dojiti dok ne napuni 6 meseci, jer majčino mleko ima brojne prednosti za zdravlje bebe,
Zašto je majčino mleko najbolje za ishranu beba?
U poređenju sa adaptiranim mlekom, beba bolje apsorbuje majčino mleko i koristi sve hranljive materije iz njega, pre svega ugljene hidrate i proteine. Majčino mleko sadrži hranljive materije koje su najbolje za razvoj mozga i nervnog sistema bebe. Istraživanja na dojenim bebama pokazala su da su dojene bebe bolje na testovima inteligencije kada odrastu. Takođe, istraživanja su otkrila da bebe koje su hranjene majčinim mlekom imaju bolji vid i funkciju očiju, pre svega zbog određenih vrsta masti u majčinom mleku.
– Majčino mleko se stalno menja i prilagođava potrebama bebe. Na njegov sastav utiču genetski faktori, ali i brojni drugi faktori koji potiču od majke, okruženja, pa i same bebe. Ne samo da se mleko menja sa uzrastom i sazrevanjem bebe, već se menja i tokom dana, pa čak i tokom samog podoja. S obzirom da brojni faktori utiču na sastav majčinog mleka, teško je izdvojiti i proceniti značaj svakog pojedinačnog faktora. Iako se tokom produkcije mleka, od majke „crpe“ sastojci potrebni bebi, istraživanja ukazuju da ona ipak svojom ishranom i načinom života može da utiče na sastav mleka. Iz tog razloga se dojiljama preporučuje izbalansirana ishrana i izbegavanje toksičnih materija – objašnjava za čitaoce eKlinika portala pedijatar-neonatolog primarijus dr sci. med Tatjana Nikolić sa Klinike za ginekologiju i akušerstvo GAK Višegradska i dodaje da uticaj okruženja nije dovoljno ispitan, ali, postoje nagoveštaji da je sastav mleka prilagođen kako klimatskim, tako i socioekonomskim uslovima u kojima beba živi.
Pol bebe utiče na sastav majčinog mleka
Na nedavno održanom Pedijatrijskom naučnom simpozijumu u orgnaizaciji Probiotic Excellence Centra dr Nikolić je istakla da studije pokazuju da je kod dece, koja se hrane mlečnim formulama, prisutan značajno manji broj dobrih bifidobakterija u crevima, u odnosu na bebe kojima je primarna hrana majčino mleko. Drugi faktori koji utiču na sastav majčinog mleka su ishrana, upotreba antibiotika, način porođaja, ali i vrlo zanimljivo, pol deteta i geografska lokacija na kojoj majka i beba žive.
– Jedan od faktora koji privlači pažnju istraživača je i uticaj pola bebe na sastav majčinog mleka. Poznato je da muški pol sa sobom nosi veći rizik od razvoja infekcije, anemije, respiratornih, neuroloških i metaboličkih oboljenja, pa i smrtnog ishoda u ranoj životnoj dobi. Novije studije, na primer, ukazuju da postoje razlike i u nutritivnim potrebama muških i ženskih beba. Iako je broj do sada sprovedenih istraživanja mleka u tom smislu mali, dosadašnji rezultati potvrđuju hipotezu da se majčino mleko svojim sastavom prilagođava razlikama u nutritivnim potrebama dečaka i devojčica – ističe dr Tatjana Nikolić.
Da li život na selu utiče na bolji kvalitet mleka dojilja u odnosu na „gradske mame”?
– Što se tiče razlika između „gradskih mama” i mama koje žive na selu, važno je uzeti u obzir individualne razlike i različite životne stilove. U nekim slučajevima, život na selu može da pruži više pristupa svežim namirnicama, fizičkoj aktivnosti i smanjenju stresa, što može pozitivno da utiče na zdravlje majke i time i na kvalitet majčinog mleka. Međutim, ovo nije apsolutno pravilo, jer i gradski život može da pruži pristup raznovrsnoj ishrani i zdravim životnim stilovima – navodi za eKlinika portal pedijatar-neonatolog primarijus dr sci. med Tatjana Nikolić.
