Priroda se pobrinula za sve. Baš kao što beba u maminom stomaku dobija idealne sastojke potrebne za napredak i rast, tako i posle rođenja sve što joj je neophodno, u savršenom sastavu, dobija iz majčinog mleka.
Do ovih saznanja dovela su brojna naučna istraživanja. Ispitivanja majčinog mleka kod ljudi i majmuna pokazala su da se nivo masti, proteina, vitamina, šećera, minerala i hormona veoma razlikuje od majke do majke. Takođe, postoje dokazi da se majčino mleko za devojčice i dečake znatno razlikuje. Naučnici pretpostavljaju da se majčino mleko prirodno prilagođava različitim potrebama polova. Rezultati ovih studija naveli su neke istraživače da predlože da se i mlečne formule za bebe prave posebno za dečake i devojčice kako bi se uklopile sa razlikama koje se vide u majčinom mleku.
Mleko se prilagođava bebinim potrebama
– Sve ovo i te kako ima smisla. Majčino mleko prilagođeno je potrebama svake pojedinačne bebe. Mleko za dečake i za devojčice zaista nije isto. Menja se i kako beba raste, pa čak i u toku jednog dana, u toku jednog podoja sastav mleka nije isti jer prati potrebe deteta – komentariše najnovija istraživanja prim.dr Olga Stanojlović, načelnik Odeljenja neonatologije KBC „Zvezdara“.
Dečacima trebe više masnoće, devojčicama kalcijuma
U prilog ovoj sugestiji ide i istraživanje prof. dr Kati Hinde, profesorke evolucione biologije na Univerzitetu Harvard, sprovedeno na majmunima. Njena studija pokazuje da majke proizvode mleko sa 35 odsto više masti i proteina za muške bebe. Mleko je bilo još bogatije po sastavu ako je reč o prvorođenom dečaku. Međutim, kada su majke hranile devojčice, njihovo mleko je bilo manje masno, a imalo je više kalcijuma. Razlog je verovatno u tome da se podrži brži rast kostura ženske bebe, prenosi The Guardian.
Od pola bebe zavisi i nivo kortizola u maminom mleku
U drugoj studiji, prof. dr Hinde je proučavala nivo hormona stresa kortizola u majčinom mleku i njegov uticaj na ponašanje beba. Merila je nivo kortizola u majčinom mleku za 108 beba majmuna u prvom mesecu i kasnije, kada su životinje bile stare tri ili četiri meseca. Otkrila je neke suptilne, ali važne razlike. Ženska mladunčad majmuna su postala nervoznije kada je kortizol bio visok na samom početku dojenja. Muški mladunci su postajali nerzvozniji kako se kortizol s vremenom povećavao.
Prof. dr Hinde kaže da je potrebno uraditi još istraživanja da bi se shvatilo ne samo kako i zašto mleko varira po sastavu za dečake i devojčice, već i zašto sastojci mleka na njih utiču na potpuno različit način.
