Naslovna / Deca

Treba li bebu pustiti da plače ili ne: Kako umanjiti stres koji za mame nosi rano roditeljstvo?

Marijana Rajić|8:45 - 07. 02. 2024.

Bebina potreba za kontaktom i bliskošću potpuno je jednaka potrebi za hranom – kaže u razgovoru za eKlinika portal Senka Simonović, psiholog i dečji psihoterapeut

Roditeljstvo beba plače Senka Simonović, psiholog i dečji psihoterapeut: Prvi susret sa ulogom majke je pre svega novo iskustvo koje nosi strahove, odgovornost, zabrinutost, čitav niz emocija, novih zaduženja i iskušenja Foto: Shutterstock, Senka Simonović/Studio Culo

Roditeljstvo je neophodno posmatrati višedimenzionalno i sa različitih aspekata, a novo doba donosi parovima i mnoge nove dileme, izazove i iskušenja. Iako su danas gotovo sve informacije dostupne „na klik“, mnogo toga se ne može rešiti guglanjem ili pozivanjem na „kako su to lako radile naše majke i bake“, već pre svega edukacijom uz učešće oba partnera.

Rano roditeljstvo i promene koje donosi: I sreća i stres

Majčinstvo često donosi promene u emocionalnom, psihološkom, socijalnom i profesionalnom životu. Stoga je važno da žene nauče kako da se nose sa novim ulogama i promenama sa što manje stresa.

– Dolazak bebe je period ogromne promene za celu porodicu, koji sa sobom prirodno nosi rolerkoster emocija. Danas se jako malo govori o drugoj strani perioda nakon porođaja. Najčešće ćemo čuti o idealističnoj slici, kako dolazimo kući sa bebom i osećamo samo ljubav i najveću sreću. Ono što se u praksi desi je da ovaj period, pored neizmerne ljubavi, nosi i veliku količinu stresa i ne tako prijatnih emocija, koje su potpuno normalne. Majka koja dođe kući iz porodilišta je fizički iscrpljena od porođaja, suočava se sa novom vrstom odgovornosti, za koju je nemoguće potpuno se pripremiti unapred. Sledi nespavanje, upoznavanje sa bebom i njenim potrebama i jedna potpuno nova faza za porodicu – rekla je pored ostalog na panel diskusiji „Pričajmo o roditeljstvu“ Senka Simonović, psiholog i dečiji psihoterapeut, koja za eKlinika portal govori detaljnije o ovom izuzetno zahtevnom, često i traumatičnom životnom razdoblju, vrlo bitnom za budući život kompletne porodice.

Zašto u ovom osteljivom periodu može da se javi i krivica

– Jako je važno da se govori o tome koliko ovaj period pored toga koliko je lep, može biti i težak. Kada o tome ne govorimo, majke koje se susretnu sa ovim nizom neprijatnih emocija osećaju da se to dešava samo njima, pa se neretko desi da osećaju i krivicu i da ih prati osećaj da nisu dovoljno dobre majke, što nije tako. Ono što se u ovom periodu takođe često dešava je nagli prelazak pažnje okoline sa trudnice na bebu, a ženi je takođe u ovom osetljivom periodu potrebna pojačana pažnja porodice – dodaje sagovornica našeg portala.

Mame, šta god da osećate u ovom periodu, znajte da niste same i da ogroman broj žena prolazi baš sada isto to i oseća se na sličan način, samo se na žalost o tome malo govori. Pratite sebe, svoje potrebe i komunicirajte sa okolinom o tome šta vam je potrebno od njih i kako da budu tu za vas. Govorite o svojim emocijama sa bliskim ljudima i nemojte se ustručavati da tražite stručnu pomoć ukoliko vam je to u ovom periodu potrebno.

(Senka Simonović, psiholog i dečji psihoterapeut)

Ljubav, ali i kriza: Mama, beba i nove uloge koje nosi roditeljstvo

Simonović naglašava da mnoge psihološke tegobe kojima se bavimo na psihoterapiji kasnije u životu, počinju i imaju koren još u prvoj godini života, koja je izuzetno bitna za razvoj ličnosti. Tu se, kako kaže, pravi baza, na koju se oslanja sve kasnije.

– Ono što se oseti nakon dolaska kući sa prvom bebom jeste ogromna ljubav, ali je važno znati da ovo nije jedina emocija koja će se javiti. Jer, period dolaska bebe je period velike promene unutar celog porodičnog sistema. Prvi susret sa jednom potpuno novom ulogom za majku je pre svega novo iskustvo koje nosi strahove, odgovornost, zabrinutost, čitav niz emocija, novih zaduženja i iskušenja. Iza majke je porođaj, često težak, koji ostavlja fizičke posledice. Na izmaku snage je, a kod kuće je čeka spomenuti rolerkolester različitih emocija, koji je potpuno prirodan. Nagli pad hormona jednostavno čini svoje i važno je da žene budu unapred informisane i da znaju da su promene u raspoloženju u ovom prvom periodu normalne. Međutim, ako budu jačeg intenziteta ili ukoliko potraju, jako je važno tražiti stručnu pomoć – naglašava psiholog.

Povezanost između bebe i majke i fizički kontakt: Zašto su toliko važni šta je sa navikavanjem bebe „na ruke“?

Bebe imaju potrebu za emocionalnim povezivanjem sa majkom, potpuno jednaku kao što je potreba za hranom, vodom i vazduhom. Veza između majke i bebe počinje da se formira još dok je beba u stomaku i nastavlja da se gradi intenzivno u toku cele prve godine.

– U ovom periodu je izuzetno značajno da prepoznajemo bebine potrebe, adekvatno reagujemo na njih i budemo dosledno tu za bebu. Ovim beba stiče bazičnu sigurnost. Oseća se bezbedno. Takođe, fizički kontakt, držanje bebe, nošenje, mamin glas i nežnost su izuzetno važan faktor u građenju veze između mame i bebe, objašnjava Simonović.

Sve ovo je od najvećeg značaja za pravilan psihofozički razvoj deteta od prvih dana života, što je dokazano i brojnim istraživanjima.

– Mnoge mame na neki način tako „otpisuju“ taj neophodni kontakt iz različitih razloga. Često će dobijati savete iz okoline da ukoliko je beba namirena, sita i presvučena da ne treba da je uzimaju kada plače jer će je razmaziti i “navići na ruke”. Važno je govoriti o tome da to zaista nije tako i da je bebina potreba za kontaktom Iibliskošću potpuno jednaka potrebi za hranom. Zato, mame, nosite svoje bebe i budite im uteha – vrlo brzo će doći dan kada to detetu više neće biti potrebno i kada će trčkarati oko vas i družiti se sa drugarima – savetuje psiholog i poznati dečji psihoterapeut.

Šta nam beba poručuje kada plače i šta kada mama nije dobro

Šta su osnovne i neosporne dečje potrebe? Kako da napravimo granicu između onoga što je detetu zaista potrebno i razmažene dece koja nama manipulišu?

-Kao što smo već naglasili, potreba za kontaktom i emocionalnim povezivanjem je osnovna potreba bebe, jednaka kao hrana. Beba će da plače kada je gladna, kada joj se spava, kada treba da joj presvučemo pelenu, ali i kada želi kontakt i da je uzmemo. Svaki od ovih razloga je jednako važan. Beba je opremljena samo jednim sistemom komunikacije sa nama, a to je plač. Jako je važno da dosledno prepoznajemo bebine potrebe i odgovaramo na njih, jer na taj način beba polako, ali sigurno stiče sigurnost. A to je zadatak cele prve godine. Da bi mama ovo mogla, ona mora da bude dobro. I ako je ovaj prvi period zaista jako izazovan, važno je da mame ne zanemare potpuno svoje osnovne potrebe jer će na taj način psihološki pregoreti i neće imati kapacitet da se brinu adekvatno o bebi. U tome kako se mama oseća jako veliku ulogu ima tata, koji od prvog dana treba da bude uključen u brigu oko bebe, ali i oko mame – zaključuje Senka Simonović, psiholog i dečji psihoterapeut.

Interaktivna razmena iskustava

Panel diskusija pod nazivom „Pričajmo o roditeljstvu: Emocionalno putovanje i izazovi ranog roditeljstva“ održana u subotu, 03.februara u Dorćol Platz-u okupila je veliki broj budućih mama i tata, ali i već iskusnih roditelja. Svi oni bili su u prilici da budu deo diskusije o važnim temama roditeljstva. Pored sagovornice eKlinika portala Senke Simonović, psihologa i dečjeg psihoterapeuta, panelisti su bili Jovana Ružičić, osnivač i direktor „Centra za mame“ i Miša Stojiljković, novinar i psiholog. Moderator je bila Dolores Milošević Erdeg.

Svaki od učesnika je dotakao ključne aspekte emocionalnih izazova, važnosti komunikacije i partnerstva u periodu nakon dolaska bebe, podršci majkama, ali i deci. Interaktivna rasprava pružila je korisne uvide i savete prisutnim posetiocima, naglašavajući važnost podrške i razumevanja u svim izazovima roditeljstva.

Pre preuzimanja teksta sa našeg sajta obavezno pročitajte USLOVE KORIŠĆENJA. Posebno obratite pažnju na član 6. i 8.2.
TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Preporučujemo