Povišen nivo BPA hemikalije kod trudnih majki naučnici sa University of Melbourne u Australiji doveli su u vezu sa razvojem autizma kod njihovih sinova. Istraživači iz The Florey – najvećeg centra za istraživanje mozga na južnoj hemisferi, pronašli su dokaze o višim nivoima plastične hemikalije bisfenola A (BPA) kod trudnica koje su rodile sinove sa autizmom.
Povišen nivo BPA hemikalije remeti razvoj muškog fetusa
Istraživanje objavljeno u Nature Communications, koje predvode naučnici iz The Florey centra, dr Wah Chin Boon i profesor Anne-Louise Ponsonby podržavaju hipotezu o mogućoj vezi između autizma i izloženosti plastičnim hemikalijama u materici. Profesor Ponsonby je objasnila da su istraživači analizirali dve velike grupe novorođenčadi – The Barwon Infant Study (BIS) u Australiji i Columbia Centre for Children’s Health and Environment u SAD.
Izlaganje plastičnim hemikalijama tokom trudnoće već je pokazalo u nekim studijama da ima veze sa kasnijim razvojem autizma kod potomaka.
– Važnost našeg rada ogleda se u tome što pokazuje jedan od potencijalno uključenih bioloških mehanizama. BPA hemikalija može da poremeti hormonski kontrolisan razvoj muškog fetusa na nekoliko načina – utišavanjem ključnog enzima, aromatazom, koji kontroliše neurohormone i koji je posebno važan u razvoju fetalnog muškog mozga. Izgleda da je ovo deo „slagalice autizma“ – istakla je profesorka Anne-Louise Ponsonby.
Plastična hemikalija bisfenol A nosi 3 do 6 puta veći rizik od dijagnoze autizma posle 2. godine
Studija je ispitivala decu sa nižim nivoom enzima aromataze, koji u mozgu pretvara testosteron u neuroestrogena. Prema objašnjenju profesorke Ponsonby, veza između prisustva BPA i autizma bila je posebno očigledna kod prve petine dečaka koji su ranjivi na svojstva ove hemikalije koja ometa rad endokrinog sistema. To jest, ranjivi su bili oni sa nižim nivoom enzima aromataze. Studija je otkrila da su dečaci u toj grupi, koji su rođeni od majki sa višim nivoom BPA u urinu u kasnoj trudnoći, bili u sledećem riziku:
- imali su 3,5 puta veću verovatnoću da će razviti simptome autizma do 2 godine
- imali su 6 puta veći rizik da će imati verifikovanu dijagnozu autizma do 11 godina od onih čije su majke imale niži nivo BPA tokom trudnoće.
U obe grupe ispitivane novorođene dece, dokazi su pokazali da su viši nivoi BPA dovedeni u vezu sa epigenetskom (promena gena) supresijom enzima aromataze u celini.
Svi unosimo plastične hemikalije u telo – preko plastične ambalaže za hranu i piće do kozmetike, pa nije ni čudo što se beleži povišen nivo BPA
Dr Wah Chin Boon iz The Florey istraživačkog centra u laboratorijskom radu proučavao je uticaj prenatalnog BPA na miševe.
– Otkrili smo da BPA hemikalija potiskuje enzim aromataze i ima veze sa anatomskim, neurološkim i promenama u ponašanju kod mužjaka miševa, koje mogu da budu u skladu sa poremećajem autističnog spektra – istakao je dr Boon i dodao da je ovo istraživanje pomoglo da se „prvi put identifikuje biološki put koji bi mogao da pomogne da se objasni veza između autizma i BPA“.
Profesor Anne-Louise Ponsonby podseća da su BPA, slični bisfenoli i druge plastične hemikalije sa efektima endokrinih poremećaja sada široko rasprostranjeni i skoro je nemoguće da ih pojedinci izbegnu.
– Svi unosimo plastične hemikalije na mnogo načina – korišćenjem plastične ambalaže za hranu i piće, udisanjem isparenja za renoviranje doma i kroz kožu iz izvora kao što je kozmetika. Postoji mnogo načina na koje ove hemikalije ulaze u naša tela, tako da nije iznenađujuće što je BPA bio prisutan u velikom delu ženskih uzoraka urina koje smo proučavali. Za nas je važno da razumemo kako ova plastika utiče na naše zdravlje – kaže profesorka Ponsonby.
