Srpski košarkaš i svetska sportska legenda Vlade Divac hitno je operisan zbog preloma kuka. Pored povreda kuka (najčešće preloma vrata butne kosti), uobičajeni razlozi za ugradnju proteze, odnosno veštačkog kuka su degenerativna oboljenja kuka (artroze).
Kako izgleda procedura zamene kuka kod preloma
Dr Vuk Vučić, specijalista ortopedije sa traumatologijom u IOHB „Banjica“ rekao je za eKlinika portal da je sama hirurška tehnika u oba slučaja identična s tim što se kod preloma vrata butne kosti najčešće koristi takozvani poštedniji pristup. Cilj je očuvanje što više pre svega mekog tkiva, kako bi kuk bio stabilniji.
– Pored toga, moderne tehnike podrazumevaju minimalno – invazivni pristup kod osoba sa adekvatnim indeksom telesne mase (BMI), što pored funkcionalnog efekta ima i bolji estetski učinak, s obzirom na to da su ožiljci značajno manji. Inače, artroze kuka mogu biti primarne i sekundarne. Primarne artroze su nepoznatog porekla. Smatra se da u osnovi ovih patoloških promena stoje genetski faktori, godine starosti itd. Sekundarne artroze se najčesće razvijaju na terenu ranije povrede, usled razvojnih poremećaja u detinjstvu, a mogu biti i posledice raznih drugih oboljenja i patoloških stanja – objasnio je sagovornik našeg portala.
U zavisnosti od čega se određuje koji pacijent dobija koju protezu
Specijalista ortopedije kaže da je za pacijente važno pitanje kakvu protezu će dobiti, koji je njen životni vek i slično.
– Kod mlađih pacijenata se najčešće koriste tzv. bescementni implantati sa oslanjajućim parom metal – polietilen (kontakt izmedju femoralne i acetabularne komponente). Poslednjih godina su sve popularniji kratki stemovi (femoralni deo) i oslanjajući parovi sa karamičkom površinom (keramika – polietilen, keramika – keramika). Kraći stemovi se prvenstveno koriste kako bi se sačuvalo što vise koštanog tkiva za eventualnu buduću reviziju, dok se oslanjajući parovi kombinuju, kako bi se umanjilo habanje medju komponentama i produžio vek implantata – navodi dr Vučić.
Za dugovečnost i trajnost ugrađene proteze važan je kvalitet hirurške izvedbe
Doktor objašnjava da se kod starijih pacijenata najčešće koriste tzv. cementni implantati koji podrazumevaju da je između komponenti endoproteze i koštanog tkiva cementni sloj od par milimetara koji služi da bolje fiksira komponentu za kost. Taj cementni sloj, kako kaže, odgovara smesi koja se koristi za pravljenje zubnih plombi i ima svoj modul elastičnosti koji mu obezbeđuje dugovečnost.
– Koristi se kod starije populacije s obzirom na to da je kod nje biološki potencijal kosti slabiji, a samim tim i mogućnost prorastanja. Bescementni implantati se najčešće koriste kod mlađih osoba i zasnivaju se na filozofiji prorastanja koštanog tkiva u specijalno dizajnirane gravure duž čvrstih metalnih komponeneti endoproteza. Trajnost endoproteze i dugoročnost implanatata se vezuje za kvalitet hirurške izvedbe ali i kvalitet implantirane endoproteze, uz disciplinu pacijenata nakon intervencije – naglašava dr Vučić.
Oporavak: Šta pacijenti smeju, a šta ne smeju da rade?
Prema rečima dr Vučića, pacijenti ustaju iz kreveta već dan nakon intervencije, uz pomoć pomagala (štaka). Nekoliko nedelja pacijent ne bi trebalo da stavlja kuk u položaj od 90 stepeni, a potrebna je promena navika i prilagođavanje u obavljanju nekih uobičajenih rutina.
Nije preporučljivo ni prekrštanje nogu i to u dužem vremenskom periodu. Takođe, u prvih nekoliko nedelja treba ležati na leđima, bez okretanja na stranu. Savetuje se i da se ubrzo nakon operacije počne sa jačanjem i zatezanjem mišića nogu, kako bi oporavak bio brži. Da bi ugrađena proteza trajala duže i funkcionisala bez problema, potrebno je pridržavati se predočenih pravila ponašanja u periodu oporavka.
– Važno je biti aktivan i ne opterećivati kuk prekomernom težinom. Život sa veštačkim kukom se nakon oporavka odvija isto kao i pre operacije a pacijenti ne osećaju da imaju implant u sebi. Mlađe osobe sa veštačkim kukom nakon oporavka ponovo se čak bave i sportom – rekao je dr Vuk Vučić za eKlinika portal.
