Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Zarastanje karlice, butne kosti, fibule, šake… različito traje, priča nam fizioterapeut Dragana Bogdanović

Piše: Marijana M.Rajić
9:00 - 22. 01. 2022.

Prelomi gornjih ekstremiteta najčešće su posledica pada na ispruženu ruku ili na rame

Dragana Bogdanović, rehabilitacija Mst fizioterapeut Dragana Bogdanović_ Strpljenje je važna karika u procesu rehabilitacije nakon lomova Foto: Privatna arhiva/Shutterstock

Rehabilitacija posle preloma je najvažniji korak za povratak u svakodnevnicu i vraćanje u funkciju određenih delova tela. Prelom je povreda koju karakteriše delimičan ili potpun prekid koštanog tkiva. Najčešće dolazi do preloma kostiju donjih i gornjih ekstremiteta, a tok lečenja i rehabilitacije zavise od stanja bolesnika i vrste preloma.

Rehabilitacija sanira posledice preloma, a šta se desi kada do njega dođe

Razlika među prelomima pravi se u odnosu na to da li je u toku preloma došlo do oštećenja kontinuiteta kože i potkožnog tkiva, kao i da li postoji ili ne postoji komunikacija mesta preloma sa spoljnom sredinom. Tako se definišu otvoreni prelom koji je u praksi teži za lečenje i oporavak, i zatvoreni prelom. U savremenoj medicini primenjuju se dva osnovna načina lečenja preloma: konzervativni (gips imobilizacija) i operativni (hiruški).

Kod hirurškog načina lečenja delovi polomljene kosti se spajaju pomoću metalnih šina, igala i šrafova. Izbor metode načina lečenja preloma zavisi od stanja bolesnika i vrste preloma, a odluku o tome donosi ortoped. Kod mlađih osoba, proces zarastanja je brži nego kod starijih. Prelom može nastati kao posledica dejstva sile koja je jača od njene čvrstine i prevazilazi granicu njene elastičnosti, ili kao posledica oboljenja povezanih sa promenama u strukturi i karakteristikama koštanog tkiva (spontani ili patološki prelom). Ova vrsta preloma može nastati i nakon traume poput preloma usled osteoporoze – kaže u razgovoru za eKlinika portal fizioterapeut Dragana Bogdanović.

Rehabilitacija je nastavak procesa zarastanja

Zarastanje kičmenih pršljenova, karlice i butne kosti traje oko 12 nedelja. U slučaju kosti potkolenice tibia 8, a fibula 4 do 6 nedelja. Kosti nadlaktice zarastaju od 4 do 6, a podlaktice 6 do 8 nedelja, koliko i za ključnu kost i kosti stopala. Kostima šake i prstiju da zarastu potrebno je 3 do 4 nedelje, a rebrima 4 do 6 nedelja.

Fizikalna terapija i rehabilitacija zavise od težine povrede, stepena oštećenja tkiva, te načina lečenja preloma. Započinju odmah po saniranju povrede, čim stanje pacijenta to dozvoli. Kombinuju se različiti fizikalni agensi u cilju ubrzavanja srastanja kosti, smanjenja otoka i bola, normalizovanje lokalne cirkulacije. Krajnji cilj primene fizikalne terapije je što potpuniji funkcionalni oporavak pacijenta – navodi Dragana Bogdanović.

Fizikalna terapija, a posebno kineziterapija najvažniji deo rehabilitacije

Fizikalna terapija u ranoj fazi podrazumeva primenu elektroterapije i magnetoterapije, koje mogu biti aplikovane i preko gipsa. Prema rečima Dragane Bogdanović, sprovode se i pri prisustvu metala u predelu mesta preloma, ako je urađena hirurgija. Rana rehabilitacija se odnosi na primenu statičkih vežbi za povređeni ekstremitet i vežbi za susedne segmente. Uz to, naglašava sagovornica eKlinika portala, podrazumeva se i vertikalizacija i obuka hoda uz pomoć štaka, ako su u pitanju donji ekstremiteti.

– Na osnovu stepena zarastanja polomljene kosti, kliničkog nalaza i eventualnih komplikacija, a kada stanje pacijenta i sama povreda to dozvole, pažljivo i strogo individualno, dozira se kineziterapija, najvažniji deo rehabilitacije. Nju čine vežbe i tehnike kojima se vraća pokretljivost zglobova i snaga povređenih mišića. Pacijent mora da očekuje da fizikalna terapija traje od nekoliko nedelja do nekoliko meseci. Trenutak kada se započinje sledeća faza lečenja određuje funkcija, a ne proteklo vreme – ističe Dragana Bogdanović.

Rehabilizacija i konzervativno lečenje (imobilizacija)

Prema njenim rečima, fizikalno lečenje preloma se odvija u dve faze: za vreme imobilizacije i nakon skidanja iste. Fizikalni tretman u periodu trajanja imobilizacije se zasniva na principu „mobilizacije u imobilizaciji“. On, objašnjava Bogdanović, počinje odmah od nastanka preloma i to magnetno – impulsnim poljem u cilju formiranja kalusa. Nakon desetak dana, nastavlja se i drugim elektro – procedurama, kao i statičkim kontrakcijama.

– Skidanje imobilizacije se sprovodi što je moguće ranije, odnosno, čim se na radiografskom snimku pokažu znaci stvaranja koštanog kalusa (nove kosti). Nakon imobilizacije neminovno dolazi do nastanka kontrakture – ograničenja pokreta imobilisanog zgloba. Nastavlja se sa elektroterapijom i počinje se sa primenom  kineziterapije. Pacijent radi vežbe za povećanje obima pokreta aktivno i aktivno-potpomognuto pod nadzorom fizioterapeuta. Kasnije dolaze vežbe za jačanje snage mišića. Pasivne vežbe ne treba sprovoditi sve dok kalus nije solidan i dok nismo sigurni da nije nastupila slabost koštanog sistema – opisuje fizioterapeut Dragana Bogdanović.

Prelomi gornjih i donjih ekstremiteta

Sagovornica našeg portala podseća da su prelomi gornjeg ekstremiteta najčešće posledica pada na ispruženu ruku ili na rame. Polomljena ruka, objašnjava Dragana Bogdanović, mora biti imobilisana kako bi se obezbedilo pravilno lečenje. Pri tom je pacijent pokretan, ukoliko nema drugih trauma.

– Kod preloma donjih ekstremiteta pacijent je nepokretan ili pokretan uz pomoć pomagala. Teške frakture u oba slučaja zahtevaju operaciju. Po povredi, ortoped će predložiti opcije i najbolju strategiji lečenja za svako specifično stanje. Nakon toga, fizijatar i fizioterapeut procenjuju stanje na osnovu zajedničkih merenja i donose odluku o rehabilitaciji – navodi Bogdanović i daje detalje pratećih pojava koje se još procenjuju, kao i to kako se saniraju.

Procena i sanacija nuspojava preloma

Obim pokreta: nastaje smanjen obim pokreta zglobova, a ovaj gubitak će otežati korišćenje ruke ili  kretanje. Propisuju se vežbe koje treba da pomognu u obnovi pokreta;

Snaga mišića: ovaj period imobilizacije obično rezultira značajnim gubitkom snage. Vežbe za jačanje će biti fokusirane na mišiće koji su najviše pogodjeni uz obevezan opšti program vežbi;

Bol: prelomi kosti su uglavnom veoma bolni, što je normalno i očekivano. Nivo bola treba da se smanjuje iz dana u dan nakon povrede, ali može postojati i dalje, kad započne fizikalna terapija. Terapeut može pomoći da se kontroliše bol uz vežbu ili uz tretmane poput toplote, leda ili TENS metode. Takođe, mora da zna ako lečenje izaziva prevelik bol, da bi prilagodio terapiju i pružio odgovarajuću kontrolu bolova;

Funkcije i mobilnosti: fizioterapeut uz pomoć pacijenta, procenjuje koje su aktivnosti teške (ili nemoguće) zbog povrede, tako da se osmišljavaju i prilagođavaju odgovarajući funkcionalni programi. Oni pomažu u poboljšanju načina na koji se ekstremiteti pomeraju i koriste, tako da povreda ne ograničava normalne aktivnosti;

Mobilnost ožiljaka: (ako je bila operacija) – hirurški ožiljak može dovesti do stvaranja priraslica, koje mogu da ograničavaju pokret. Masaža i mobilizacija su uobičajene tehnike u tom slučaju.

Najčešći prelomi

Proksimalna fraktura humerusa je slomljena nadlaktna kost koja se nalazi blizu ramena. „Proksimalan“ znači da je blizu tela. Rame će najverovatnije biti imobilisano četiri do šest nedelja nakon povrede. Fizikalna terapija i rehabilitacija nakon preloma nadlakatne kosti, podrazumevaju poboljšanje obima pokreta ramena, lakta i ruke u celini, uz obnavljanje normalne snage u ramenu i ruci. Poseban naglasak je na jačanju mišića rotatorne manžetne. Oni kreću od lopatice, ka glavi nadlakatne kosti, kao i mišiće ruke, poput bicepsa i tricepsa.  Osam do 12 nedelja nakon povrede, snaga i pokretljivost bi trebalo da budu dovoljno poboljšani da bi se omogućila normalna funkcija  ruke. Nivo bola bi trebalo da je minimalan. U tom slučaju program fizikalne terapije ne mora biti svakodnevan, ali se vežbe kod kuće moraju obavljati svaki dan u sledećih nekoliko meseci, kako biste maksimalno povećali mobilnost – objašnjava u razgovoru za eKlinika portal Dragana Bogdanović.

Fraktura radijusa

Fraktura radijusa na tipičnom mestu je prelom jedne od kostiju podlaktice blizu zgloba, opisuje Dragana Bogdanović. Nakon otprilike 4 do 6 nedelja imobilizacije, započinje fizikalna terapija. Rehabilitacija uključuje različite tretmane i modalitete koji pomažu u smanjenju otoka i bolova, uz kineziterapijske vežbe. Fraktura bi trebalo da bude potpuno izlečena za 6 do 8 nedelja nakon povrede. Međutim, i dalje može postojati funkcionalno ograničenje na 12 do 16 nedelja. Obavezna je saradnja sa doktorom i fizioterapeutom kroz ceo proces lečenja, podseća naša sagovornica.

Prelom (fraktura) kuka

– Fraktura ili prelom kuka je svaki prelom u regiji kuka. U užem smislu, radi se o prelomima gornjeg dela butne kosti, koja sa sa karlicom čini zglob kuka. Postoje različite opcije lečenja, koje zavise od lokacije preloma kosti i stanja povređenog pacijenta. Skoro sve osobe sa takvom povredom zahtevaju operativno lečenje. Nehirurški tretman se uzima u obzir samo kod specifičnih tipova lomova. Rehabilitacija i njen cilj je da se što pre povrati mobilnost, snaga mišića i ravnoteža. Potpuno zarastanje slomljenog kuka može trajati više meseci. Većina preloma zarasta 10-12 nedelja, a oporavak  snage mišića i pokretljivosti može trajati mnogo duže. Zapravo, polovina ljudi koja ima ovakvu povredu imaće opšte opadanje u funkciji čak i kada njihova kost potpuno zaceli. Iz tog razloga važne su pravovremene operacije, rana rehabilitacija i strpljenje za dugotrajan oporavak. Najbolji način za oporavak od preloma kuka je kretanje, pri čemu je obuka u korišćenju pomagala prilikom hoda od neprocenjive važnosti – naglašava Bogdanović.

Fraktura platoa tibije (koleno)

Frakura platoa tibije je, kaže Bogdanović, prelom ili pukotina u vrhu kosti potkolenice u kolenu, koja uključuje i površinu hrskavice kolenog zgloba. Ukoliko se ne prepozna i ne leči adekvatno, može da dovede do značajnog invaliditeta. Obično se sreće kod pacijenata do 60 godina povređenih u saobraćajnim udesima ili tokom određenih sportova (skijanje). Prelomi platoa su često udruženi sa ligamentarnim povredama kolena, navodi naša sagovornica i dodaje:

– Kod postojanja jednostavnih fraktura bez većeg pomeranja koštanih fragmenata, dolazi u obzir gipsana imobilizacija zgloba kolena sa zabranom opterećenja do 4 meseca nakon povrede. Dužina oporavka je individualna stvar. Ukoliko se odradi dobra imobilizacija i kasnije fizikalna terapija, bitno se smanjuje vreme potrebno za potpuni povratak funkcije. Ograničenje obima pokreta i slabost mišića noge u celini, ovu rehabilitaciju čine delikatnom. Operativno lečenje je rezervisano za otvorene prelome i komplikovane prelome.

Prelom skočnog zgloba

– Kada se sanira prelom skočnog zgloba, neophodno je naučiti kako se koriste pomagala za hod, kao što su štake ili hodalice. Tako pacijenti najbolje razumeju ograničenja koja se odnose na težinu. Moraju se raditi lagane vežbe za mišiće kolena i kuka. Ove mišićne grupe, koje pomažu pri hodu, mogu postati previše slabe dok prelom leči. Dok je zglob u gipsu, u najvećem broju slučajeva se ne obavljaju vežbe za skočni zglob – objašnjava Dragana Bogdanović.

Prema njenim rečima, po skidanju imobilizacije sprovode se elekto procedure uz vežbe za povećanje obima pokreta, snage mišića, vežbe susednih segmenata, vežbe balanasa i propriocepcije. Propriocepcija je sposobnost svesnog ili nesvesnog prepoznavanja položaja sopstvenog tela u prostoru. Uz to, rade se i vežbe za poboljšanje funkcionalne mobilnosti i sposobnosti hodanja. Bogdanović kaže da uopšteno govoreći, fizikalna terapija posle preloma skočnog zgloba traje od 6 do 8 nedelja. Lično iskustvo može biti kraće ili duže u zavisnosti od specifičnosti povrede. Kućni program vežbi je dobro nastaviti nekoliko meseci nakon prekida fizikalne terapije, i on je važna komponenta u dugoročnoj uspešnoj rehabilitaciji, zaključuje Mst fizioterapeut Dragana Bogdanović.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend