Korisna svojstva joge odavno su poznata i više ni za koga nije iznenađenje kada se ovaj metod fizičke aktivnosti preporuči u cilju delovanja na široki spektar bolesti ili stanja koja zahtevaju psihofizičku stabilnost, napredak i oporavak. A sve popularnija je i joga u vodi (aqua yoga) koja kombinuje sve korisne uticaje klasične, parterne joge sa benefitima vode.
Od artritisa do depresije i diskus-hernije
Kao i većina oblika vežbanja u vodi (uz klasično rekreativno ili aktivnije plivanje), i akva joga ima zanemarljiv negativan uticaj (pritisak) na kosti i mišiće, što je čini idealnim načinom za ljude sa bolovima u zglobovima da poboljšaju snagu, fleksibilnost i opseg pokreta. Katherine Vinge, sertifikovani trener joge iz Teksasa, kaže da efekat vode uklanja pritisak na težinu zglobova, ublažavajući bol ili nelagodu koju ljudi mogu da osećaju tokom vežbanja na tvrdim podlogama. Takođe, telo je lakše u vodi, mišići su opušteni i mogu da se istežu i učvršćuju sa manjom učestalošću i rizikom od povreda, a otpor u pokretima koji stvara voda nije takvog intenziteta da izaziva bol ili drugu vrstu opterećenja.
Ovo je veoma važno za osobe koje boluju od artritisa, onima koji imaju endoproteze kuka ili kolena, sklerozu, fibromialgiju, mišićnu distrofiju, anksioznost ili depresiju, prenatalne, postnatalne, posthirurške poteškoće. Takođe, voda u kombinaciji sa joga vežbama pomoći će ljudima sa teškoćama u ravnoteži i onima koji boluju od išijasa ili diskus-hernije. Najbolje od svega je što ovaj vid aktivnosti mogu da upražnjavaju i početnici, ali i aktivni vežbači.
Oprema – kao za plažu
Da biste krenuli sa vežbanjem joge u vodi nije vam potrebno apsolutno ništa drugo osim onoga što inače nosite kada idete na bazen – kupaći kostim, japanke, peškir. Pridržavajte se saveta koji uključuju obavezno tuširanje pre ulaska u bazen kako biste izbegli opasnost od gljivičnih infekcija. Ukoliko odlučite da vežbate jogu u nekoj od voda u prirodi (reke, jezera…), imajte, zbog svoje sigurnosti i stabilnosti, neku obuću prilagođenu za nošenje u vodi.
Jogu možete upražnjavati u zatvorenim ili otvorenim bazenima, ali i u prirodi Foto: Unsplash
Kombinacija vežbi
Mnoge vežbe (asane) iz klasične (parterne) joge, mogu se prilagoditi vežbanju u bazenu, posebno kada zid sa strane koristite kao da je pod – ovaj pristup će biti poznat osobama koje su vežbale jogu u kasnoj trudnoći. Plank, kao i „položaj kobre“ ili „izvijanje mačke“ takođe se rade na zidu. Plutanje u tzv. savasani (jedan od uobičajenih položaja) uz podršku instruktora ili drugog vežbača će za vas biti otkrovenje.
Najbolji primeri za zajedničko funkcionisanje joge i vode su vežbe „Pozdrav suncu“ ili „Ratnik 3“. Na tvrdoj podlozi, ove vežbe nisu nimalo naivne, i angažuju sve vrste mišića kao i određenu snagu i koordinaciju. U vodi, noga pluta, oslobađa vas i daje mogućnost da se usredsredite na druge važne stvari, poput poravnanja kukova. Što više budete vežbali i što vam ravnoteža u vodi bude stabilnija, osećaćete se bolje, sigurnije, a samim tim i efekat opuštanja će biti još jači.
Čas joge u vodi obično traje 45 minuta, nakon toga možete još malo ostati u vodi, isplivati nekoliko pravaca, pa ponovo uraditi osnovne vežbe istezanja.
