Po podacima evropske Lige za borbu protiv artritisa iznetim u dokumentu pod nazivom Briselska deklaracija, svaka četvrta osoba u Evropi, uključujući i decu, boluje od nekog oblika hroničnih reumatskih bolesti. Ako te podatke primenimo na naše okolnosti i okruženje, dolazimo do jako visoke brojke od 1.800.000 građana Srbije koji boluju od hroničnog reumatizma. Reumatske zapaljenske bolesti u Srbiji ima oko 70.000 obolelih, uključujući i 2.000 dece.
Reumatoidni artritis se ne može izlečiti
Prim dr Mirjana Lapčević, specijalista opšte medicine u penziji, 15 godina je i predsednik Udruženja obolelih od reumatskih bolesti Srbije. I sama se već 25 godina hrabro nosi sa dijagnozom reumatskog artritisa. Doktorka objašnjava za eKliniku da su upravo ove bolesti najčešći razlog odsustvovanja sa posla, ranog invaliditeta kao i ranog penzionisanja.
– Među reumatskim bolestima kojih ima otprilike 200, najveći broj su degenerativne bolesti koje se najčešće javljaju u starijem životnom dobu, a kada se jave kod mlađih osoba, uglavnom su posledica neke povrede koja nije adekvatno sanirana i dalje se razvije osteoartroza. Podaci kažu da u Srbiji ima oko 70.000 obolelih od tzv.reumatskih zapaljenskih bolesti uključujući i 2.000 dece. Grupa zapaljenskih artritisa podrazumeva da bolest nosi autoimunu genezu – dakle, govorimo o autoimunoj bolest koja je hronična, doživotna, i koja ne može da se izleči već samo da se drži pod kontrolom. Ove bolesti uglavnom pogađaju mlađe žene, osim u slučaju ankilozirajućeg spondilitisa, koji češće pogađa muškarce – kaže dr Lapčević koju je lično iskustvo života sa bolešću inspirisalo da se posveti pomaganju i drugim pacijentima u okviru Udruženja ORS.
Prema njenim rečima, uvek treba naglašavati da se u ovom slučaju radi o radno sposobnim ženama koje su u reproduktivnom periodu (najplodnosnijem životnom dobu na svim poljima) i da je veoma važno što pre postaviti dijagnozu.
– Od toga kada se krene sa lečenjem, mnogo zavisi i dalji tok i prognoze razvoja bolesti – upozorava dr Lapčević.
Suština je prepoznati simptome
Sagovornica eKlinike kao najvažnije ističe prepoznavanje simptoma.
– Kod zapaljenskog artirtisa, to su najpre bolovi sitnih zglobova šaka (ne oni ispod nokatne ploč, već srednji zglobovi na šakama, zglobovi ruke), i na stopalima. Nažalost, stradaju i zglobovi kuka, kolena, lakta. Ipak, tipični su bolovi u tim sitnim zglobovima i otoci istih, a takođe je tipično da se bolovi javljaju u miru, i to je razlika u odnosu na degenerativne bolesti kod kojih se bol javlja u radu. Zapaljenske bolesti karakteriše taj bol kada smo mirni, tokom noći, pred zoru uz jutarnju ukočenost. Ona se javlja i kod degenerativnih artritisa, ali traje kratko. U slučaju zapaljenskih, traje pola sata, a nekada je obolelima potrebno čitavo prepodne da profunkcionišu. Uz sve ovo, dolazi i do brzog zamaranja i malaksalosti – opisuje predsednik Udruženja obolelih od reumatskih bolesti.
Ona, takođe, upozorava i da se ovi simptomi ne javljaju naglo nego da su prilično podmukli, i da su ponekad prođu i meseci dok ne shvatite da se nešto ovakvog tipa događa telu.
Izabrani lekar, pa reumatolog
Doktorka Lapčević objašnjava i koji je pravi put u smislu ispravnog odabira lekara, kako bi se u dijagnostici gubilo što manje vremena i što manje lutalo, a što pre krenulo sa terapijskim protokolom.
– Čim shvatite da bi simptomi mogli da ukazuju na pojavu zapaljenskog artritisa, idite odmah kod vašeg izabranog lekara. Izabrani lekar je u obavezi da prepozna njegove znake i da pacijenta odmah pošalje reumatologu. U Domu zdravlja od potrebnih analiza inače možete da uradite samo sedimentaciju, krvnu sliku i CRP što je, ako postoji taj zapaljenski faktor, uz simptome, dovoljno da izabrani lekar mora da vas pošalje u prvi reuma – referentni centar. Dakle, ne kod fizijatra, ne ni na rendgen, jer se promene na njemu vide tek kasnije. Ako je na uputu neka od dijagnoza zapaljenskog artritisa, reumatolog je dužan da vas primi odmah, bez zakazivanja – savetuje sagovornica eKlinike.
Kada su u pitanju deca, referentne ustanove za njih su u slučaju sumnje na zapaljenski artritis kao i dijagnozu, Institut za majku i dete u Beogradu (u planu je da to bude i Univerzitetska klinika u Tiršovoj) i Klinički centar u Nišu.
Dr Mirjana Lapčević često drži edukativne radionice za obolele od reumatoidnog artritisa, ali i kolege lekare Foto: Youtube prtsc
Vrste artritisa, stres kao okidač i terapija
Najčešći među artritisima je reumatoidni artritis, slede ankilozirajući spondilitis, psorijazni i juvenilni artritis (u dečjem dobu).
Dr Lapčević objašnjava i da je bolest pre same pojave simptoma godinama prisutna u našem telu, a da onda neki okidači jednostavno „preliju čašu“. U njenom slučaju su to, recimo, bili virusna prehlada i akumulirani stres.
– Dijagnozu postavlja reumatolog i odmah se kreće sa specifičnom terapijom, hemijskim lekovima koji menjaju tok bolesti. Tzv. zlatni standard među lekovima je metotreksat, izuzetno efikasan lek koji posle samo tri nedelje daje efekte i smanjuje simptome. Treba reći da neki ljudi zaziru od ovog leka jer on spada u citostatike, ali kada se koristi u lečenju malignih bolesti, u pitanju su velike doze. U slučaju zapaljenskih bolesti, daje se jednom nedeljno i to u maksimalnoj dozi od 25 mg. Naželjene efekte ovog leka neutrališe folna kiselina koja se pije 24 sata od davanja. Metotreksat je lek koji u periodu od šest meseci može potpuno da stavi bolest pod kontrolu – kaže naša sagovornica i napominje da se u terapiji koriste i neki drugi lekovi.
Važno je napomenuti i da ove autoimune zapaljenske bolesti oštećuju bubrege, srce, pluća i oči (naročito kod dece).
Neophodna bolja informisanost pacijenata
Pacijenti, prema rečima sagovornice eKlinike, nisu dovoljno informisani kolika je njihova lična odgovornost i mogućnost da pomognu i sebi i sistemu u smislu prepoznavanja prvih simptoma reumatoidnog artritisa, obraćanja lekaru, postavljanju dijagnoze i unapređenju i očuvanju zdravlja.
– Takođe, to se odnosi i na proces lečenja: da bi ono bilo uspešno, građani moraju aktivno da sarađuju. Ako pogledamo kompletnu sliku uspešnosti u procesu lečenja, 30 odsto čini lekar, 30 odsto lek, a preostalih 40 odsto je u rukama obolelih od artritisa (da li će slušati savete lekara, da li će ih primenjivati, da li će promeniti stil života…). Pacijenti, takođe, često prema ličnom nahođenju ne poštuju propisanu terapiju, smanjuju dozu, ne poštuju vreme kada bi trebalo da uzmu lek i što je najgore, ne shvataju da moraju da promene životne navike – upozorava dr Lapčević.
Tu su i neki saveti kojih bi oboleli, jednostavno, morali da se pridržavaju.
– Ako vam se u toku dana javi umor, prilegnite. Takođe, uveče bi trebalo leći oko 22 časa jer je telu, posebno imunom sistemu, potrebno to vreme za odmor. I zdravi ljudi treba da osluškuju svoj organizam, a šta da kažemo za bolesne… Veoma je važno izbegavati stres, infekcije, ne opterećivati sebe i raditi više nego što možemo da izdržimo – apeluje na sve doktorka i predsednik Udruženja obolelih od reumatskih bolesti Srbije.
Postovana
Veoma koristan i dobar tekst
Pisite nesto i o iskustvima obolelih od ra sa vakcinama protiv kovida 19.aktuelno je
Pozdrav