Staze kojima se pešači se uglavnom nalaze u lepom prirodnom ambijentu, šumovitim predelima, nacionalnim parkovima, rezervatima prirode, mestima odakle se pruža lep pogled tokom šetnje, pored reka ili jezera, a mogu da budu i polu-ravničarske i brdovite.
Šta je hiking, da li je siguran i dostupan svakom
Damjan Borisavljević za eKliniku kaže da je ovaj vid aktivnosti u svetu odavno obavezna relaksacija, pa je zbog toga i ovaj termin odomaćen i opšteprihvaćen. Često se koristi i izraz ‘“outdoor“ aktivnost, što znači aktivnost koja se dešava napolju, na otvorenim terenima, u prirodi.
– Hiking podrazumeva pešačenje u prirodi na već unapred isplaniranoj ruti, na obeleženim stazama gde se okvirno zna i vreme trajanja. Takođe, kod ovakvih staza je važno da se nalaze nedaleko od glavnih puteva, što uliva dodatnu sigurnost. Pešačenja mogu biti poludnevna ili celodnevna. Hiking ture mogu biti i višednevne po unapred utvrđenom programu za svaki dan – objašnjava.
Razlika između pojmova „hiking“ i „treking“
Još jedan izraz koji se višestruko koristi kod pešačenja i koji je takođe preuzet i prihvaćen jeste ‘’treking’’.
Borisavljević kaže da je osnovna i važna razlika između ovih pojmova to što su treking rute teže, višednevne, često su nepristupačne i rade se na neobeleženim stazama, što iziskuje i bolju opremu i pripremu šetača. U poređenju sa planinarenjem, kod hiking ruta je svakako cilj da ne budu previše teške i da su sa manjim usponima. Planinarske rute, sa druge strane, imaju za cilj popeti se na vrh neke planine.
Oprema i priprema
Od opreme za hiking, obavezna je dobra obuća (planinarske čizme ili patike koju su nepromočive), poželjno je imati štap za šetnju (štap možete napraviti sami, od drveta, pronaći u prirodi, ili kupiti u prodavnicama planinarske opeme), ranac, voda, eventualna zaštita od insekata (opciono krema za sunce).
– U zavisnosti od izbora rute, postoje lakše i teže staze. Svaka ruta odnosno pešačenje podrazumeva vođu puta, iskusnog šetača – planinara. Može i bez, ako je ekipa iskusna. Svakako, postoji usmena priprema koja podrazumeva i pitanja od strane vodiča – vođe puta upućena potencijalnom šetaču. Najčešća su: da li je osoba već radila slične aktivnosti i ako jeste, koje tačno, kako bismo ga dodatno uputili ili eventualno procenili da li osoba može na ovakvu turu. Tada se i određuje i savetuje težina staze. Pre svakog polaska, opisuje se tura i proverava oprema- kaže Borisavljević.
Hiking pešačenjem, prema njegovim rečima, može da se bavi svako – ova aktivnost je pristupačna i starijim osobama, kao i porodicama sa malom decom.
Brojne prednosti, oprez za hronične bolesnike
Sagovornik eKlinike kaže da je značajno da se što pre počne sa ovakvim aktivnostima da bi se stekla kondicija, navika i razvijali mišići. Svakako, osobe sa hroničnim oboljenjima treba da se posavetuju sa lekarom, naročito srčani bolesnici. Uz adekvatan savet, ovaj vid aktivnosti je preporučljiv i poželjan i za njih.
– Hiking može biti terapija, prevencija, sinergija sa prirodom, antistres program… Blagotvorno dejstvo za svakog čoveka je sam čin boravka u prirodi. Daleko od grada, zagađenih sredina. Svež vazduh, podsticaj mišića tokom pešačenja, apsolutno oslobađanje od stresa… Osećaj upoznavanja sa prirodom je neverovatan. Tokom šetnje moguće je jesti voće koje raste u divljini, domaće, neprskano… Takođe, tu je i mogućnost branja lekovitog bilja – dodaje.
Pandemija ljude vratila prirodi i lepotama Srbije
Ako uzmemo u obzir aktuelne okolnosti, nije čudo što je i kod nas ovaj vid rekreacije u ekspanziji. Najčešće hiking ture obeleženim stazama od nas su: nacionalni park Fruška gora (više različitih staza), Avala i Kosmaj, Deliblatska peščara, Vršačke planine, Bukulja, planina Rudnik, valjevski kraj dolinom reke Gradac, Lunjevica i Jablanica kod Gornjeg Milanovca, staze kroz nacionalne parkove Tare, Đerdapa i Kopaonika, Stara Planina. Vredno je napomenti i uživanje u šetnji kroz rezervat prirode Obedska bara i Carska bara.
Hvala za dobar tekst, svi u šetnju nemoj da ste lenji !