Osvrćući se na početak i tok masovne vakcinacije u Velikoj Britaniji, SAD, zemljama Evropske unije i ostatku sveta, brojni svetski stručnjaci ističu da se vidi svetlo na kraju tunela po pitanju pandemije covid 19. S obzirom na to da je vakcinacija u toku, zdravstveni zvaničnici u SAD su, na primer, optimistični da bi epidemija mogla da se stavi pod kontrolu do kraja 2021. godine. Ali, s druge strane, struka naglašava da pandemija neće biti gotova. Virus će širom sveta i dalje cirkulisati, a u mnogim zemljama će čak biti i naglog porasta zaraze.
Covid 19 može postati bolest siromašnih
Zdravstveni stručnjaci se slažu da je za okončanje pandemije u svetu potrebno sprovesti imunizaciju velikog procenta populacije planete Zemlje. I taj proces zaštite stanovništva treba ravnomerno rasporediti, a ne samo da se sprovede u bogatim zemljama. Ako se to desi, kako kažu, doćićemo u situaciju da covid 19 postane bolest siromašnih. Virus je uglavnom pod kontrolom u bogatim društvima, ali i dalje cirkuliše u mnogim nerazvijenim zemljama.
– Ne želimo da živimo na „ostrvu“, gde su bogate zemlje potpuno imunizovane, dok ostatak sveta umire od covid 19. To jednostavno nije moralno za većinu ljudi – smatra Niko Lusiani, viši savetnik u dobrotvornoj organizaciji Oxfam.
Dostupnost vakcine možda 2023. ili 2024.
Na Zemlji živi oko 7 milijardi ljudi. Većina novih covid 19 vakcina zahteva dve doze, da bi bile efikasne. Dakle, da bi suzbile pandemiju, kompanije treba da proizvedu oko 12 do 15 milijardi doza. Problem je što svet trenutno nema tu količinu vakcina i verovatno ih neće ni biti ove godine. U mnogim „džepovima sveta“ (siromašnim i nerazvijenim zemljama) sve veća je verovatnoća da ljudi neće imati pristup vakcini protiv covid 19 ove 2021. godine. Mnoge porodice će morati da sačekaju do 2023. ili 2024, a pandemija će se verovatno nastaviti do tada.
Patentna prava i monopol farmaceutske industrije
Nameće se pitanje „pa zašto svet jednostavno ne može da proizvede više doza?“ Advokat Brook Baker sa Northeastern University veruje da postoji osnovni uzrok – međunarodni patenti na vakcine protiv covid 19.
– Tvorci vakcine imaju patentna prava i prava na poslovnu tajnu nad tim tehnologijama, i nisu spremni da ih dele sa drugim proizvođačima. Dakle, veštački smo ograničili ponudu – objašnjava advokat Baker, koji proučava kako zakoni utiču na pristup lekovima. Patentna prava potiču iz sporazuma unutar Svetske trgovinske organizacije. Članice STO, koja uključuje 159 zemalja, složile su se da poštuju patente za nove farmaceutske proizvode najmanje 20 godina nakon njihovog razvoja. Ovaj sporazum bio je zamisao farmaceutske industrije još osamdesetih godina prošlog veka, kako objašnjava Baker, i završio je kao sporazum zasnovan na monopolu, koji zadržava prava farmaceutske industrije, umesto da dozvoli konkurenciju.
Moć i kontrola nad vakcinom, svet u mučnoj situaciji
Ovi zakoni o patentima, ističe advokat Brook Baker, doveli su svet u mučnu situaciju, u kojoj nekolicina farmaceutskih kompanija ima ogromnu moć i kontrolu nad vakcinom koja treba da spasava živote. Te kompanije na mnogo načina odlučuju koje će zemlje ove godine dobiti vakcinu, i eventualno okončaju pandemiju, a koje će nastaviti borbu protiv covid 19 samo sa maskama i uz fizičku distancu. A to nije način da se odgovori na hitne slučajeve pandemije, a zapravo, nije baš dobar način ni da se odgovori na potrebu za lekovima uopšte, ističe Baker.
Nerazvijene zemlje traže ukidanje patentnih ograničenja
Mnogi lideri zemalja sa nižim prihodima slažu se sa stavom advokata Brook Bakera. Još u oktobru, Indija i Južna Afrika zatražile su od STO izuzeće – da ukinu patentna ograničenja na covid 19 vakcine i lekove, dok se pandemija ne završi. Ali, mnoge bogate zemlje, uključujući SAD, Kanadu, Japan i Norvešku, blokirale su to izuzeće, navodeći da nema dokaza da patentna zaštita sprečava pristup covid 19 vakcinama.
– Privremeno odricanje ne bi imalo nulti uticaj na pandemiju covid 19. Ne biste imali više dostupnu niti jednu vakcinu – kaže Thomas Cueni, generalni direktor Međunarodne federacije proizvođača farmaceutskih proizvoda u Ženevi. Cueni kaže da problem nisu patenti, već da svet jednostavno nema proizvodne kapacitete da ove godine napravi dovoljno doza za sve. Kada se pogleda globalni kapacitet proizvodnje vakcina, i Indija i Južna Afrika su među 10 najvećih proizvođača vakcina na svetu, kaže Cueni, i – nema „praznog hoda“. Veliki razlog za ovaj maksimalan kapacitet je taj što neki kreatori vakcina, poput AstraZeneca i Johnson & Johnson, već dele svoje patentne recepte sa nekoliko velikih proizvođača u Indiji, Južnoj Africi i Brazilu.
– Ovi posebni sporazumi osiguravaju da će bar neki ljudi u siromašnim zemljama, oko 20 procenata njih, verovatno dobiti vakcinu ove godine. Podela patenata je definitivno dobra i videli smo da su se zaista otvorili proizvodni kapaciteti u jugoistočnoj Aziji i Latinskoj Americi. To je ohrabrujuće. Ali, volela bih da vidim da ima više proizvodnje vakcina u podsaharskoj Africi – kaže Andrea Taylor sa Duke Global Health Institute.
Niko ne zna pravi trošak
Pored toga, mnogi istraživači i aktivisti ističu da proizvodnja nije jedini aspekt distribucije vakcina koji patenti mogu da blokiraju. U prošlosti, kada se radilo o drugim bolestima, patenti su odlagali isporuku vakcina i održavali cene toliko visokim da su mnogim zemljama ostale nepristupačne. Advokat Brook Baker objašnjava da ta ista patentna prava koja omogućavaju kompanijama da čuvaju svoje recepte vakcina u tajnosti, omogućavaju im i da naplaćuju mnogo više od stvarnih troškova vakcine, jer – niko ne zna pravi trošak. To znači da kompanije mogu da naplaćuju šta god žele dok kontrolišu snabdevanje, uprkos činjenici da su američki poreski obveznici, na primer, već platili deo razvoja i proizvodnje ovih vakcina.
– Američka vlada je rizikovala razvoj proizvoda. Platila je klinička ispitivanja, ubrzala je regulatorni proces, uložila je u proširivanje proizvodnih kapaciteta. Ne želim da zvučim zabavno, ali šta je privatna industrija učinila toliko značajno da bi dobila monopol – pita se advokat Baker, stručnjak za uticaj zakona na pristup lekovima.
