Vasa Pelagić bio je lekar i narodni prosvetitelj koji svojom knjigom „Pelagićev narodni učitelj“ nije želeo da širi nazovilekarstvo, već je opisivao samo bilje čija su dejstva na određene zdravstvene tegobe klinički dokazana.
Kako se čuva lekovito bilje
Vasa Pelagić je sastavio spisak svog lekovitog bilja koje kako kaže „svaka kuća, a osobito sa decom, treba da ima u dovoljnoj količini, sve do nove berbe“. Dakle, Vasa savetuje da se lekovito bilje bere, ali, iako ga kupujemo u biljnim apotekama, važno je da znamo kako se čuva da bi bilo delotvorno.
− Svaku lepo osušenu biljku, treba čuvati u novim kesama od jake hartije ili, još bolje, u kartonskim kutijama koje se potpuno zatvaraju. Sve to skloniti u čist orman ili sanduk na suvom, mračnom i hladnom mestu. Na svaku kutiju treba čitljivo napisati koja se biljka u njoj nalazi i datum kad je brana. Bilje se ne može čuvati beskonačno dugo. Većina se mora svake godine obnavljati: staro treba baciti ili još bolje spaliti, a novo stavljati u nove kutije, jer u starim se može desiti da ima plesni, moljaca, crvi i drugih štetočina. Ne treba gubiti iz vida da se i najlekovitije bilje može brzo pokvariti i da ono može izgubiti lekovitost pod razornim dejstvom vlage, toplote, sunčeve svetlosti, kiseonika iz vazduha, nečistoće i nagle promene temperature. Zato se bilje mora čuvati što bolje zapakovano i sklonjeno na suvo mesto koje se može često provetravati, ali koje mora biti zaklonjeno od sunca – pisao je Vasa Pelagić u svom „Narodnom učitelju“.
Šta svaka kuća mora da ima
− Loš je običaj da se razno bilje pomeša i tako čuva. To ne valja. U jednoj kesici ili kutiji sme se čuvati samo jedna vrsta bilja. Ne može svaka domaćica imati sve bilje koje se ovde navodi. Ravničari ne mogu imati lincure, ali zato mogu nabrati kičice, jer obadve biljke imaju isto dejstvo. Što je za stanovnike pored velikih naših reka beli slez, to je za brđane i planince oman itd. Da navedemo neko najvažnije bilje koje treba da ima domaća apoteka:
– Pupoljci od majske ruže, crne topole, jablana, breze i belog bora.
– Cvetovi od tigrice ili kamilice, lipe, lavandule, belog i crnog sleza, zove, ruže, trna, hajdučice, divizme, ljubičice, jagorčevine, podbela, trandavilja, turčinka i drugog neotrovnog bilja.
– Listovi od pitome i divljih vrsta nane, matičnjaka, belog i crnog sleza, kupine, maline, šumske jagode, ribizle, ogrozda, gorke deteline, breze, pitomog kestena, žalfije, ruzmarina, bokvice, vranilovke, podbela i dr.
– Trave (cele nadzemne biljke u cvetu, ili vrhovi grančica u cvetu) od majčine dušice, vranilovke, pitome i divljih vrsta nane, kičice, kantariona, hajdučice, podubice, trave-ive, troskota, rastavića, čubra, bosiljka, sitnice i dr.
– Plodovi od šipka ili šipurka (divlje ruže), anisa, morača ili anasona, kima, korijandra, borovnice, peršuna, šumske jagode i maline, pitomog i divljeg kestena, gloga, drena, trna (trnjine), pasdrena, oskoruše i dr.
– Semenje od bundeve (duleka), crne i bele slačice, lana, dunje i lubenice.
– Korenje (i drugi podzemni organi) od belog sleza, sladića, lincure, odoljena, salepa, srčenjaka, trave od srdobolje, ljubičice, jagorčevine, sapunjače, maslačka, gaveza, iđirota, perunike, pirevine, zubače i dr.
– Kore od hrasta i krušine.
– Peteljke od višanja i trešanja.
– Razno: osušeno neotrovno divlje voće (divlje jabuke, kruške, oskoruše, jarebike), ljuske od jabuka, krušaka i dunja, svila od kukuruza i drugo.
U domaćoj biljnoj domaćoj apoteci treba da bude uvek čisto i da bude reda. Možda bi se mogao primiti i ovaj raspored kako je ovde navedeno, jer se bilje i u apoteci tako čuva – kaže Vasa Pelagić.
