Kantarion (Hypericum perforatum) je jedna od najpoznatijih lekovitih biljaka, cenjena zbog svojih brojnih terapeutskih svojstava. Međutim, uprkos širokoj upotrebi od davnina i blagotvornim efektima, kantarion nosi i značajne rizike, naročito u kontekstu izlaganja sunčevoj svetlosti.
Fototoksičnost i druge opasnosti koje nosi kantarion po kožu
Koristi se u različitim farmaceutskim oblicima (tinktura, mast ili ulje) kako za unutrašnju, tako i za spoljnu primenu.
Kantarion spada u fototoksične biljke zbog prisustva hipericina, jedinjenja koje u kombinaciji sa UV zračenjem može izazvati fotohemijske reakcije u slojevima kože. Ove reakcije mogu da rezultiraju inflamatornim promenama poput eritema, stvaranja plikova i opekotina, naročito ako je koža prethodno tretirana uljem kantariona. Upravo zato se osobama koje koriste kantarion oralno ili topikalno, savetuje da izbegavaju sve oblike aktivnosti na otvorenom tokom sunčanih dana. To važi za šetnju, vožnju bicikla, plivanje i slično.
Izuzetno je važno naglasiti da mazanje kantarionovog ulja radi zaštite kože od sunca može da ima jak kontraefekat. Zapravo, može rezultirati teškim oštećenjima epiderma. Ova ulja, naročito ako su domaće izrade, nemaju mehanizme kontrolisane zaštite. Pod uticajem UV zračenja mogu da pričine mogo veću štetu nego korist.
Hipericin i zdravlje očiju: Potencijalna povezanost sa kataraktom
Pored dermatoloških efekata, hipericin može delovati i na očna tkiva. Istraživanja su pokazala da izlaganje hipericinu i UV svetlosti može izazvati oksidativne promene u proteinima sočiva oka, što se dovodi u vezu sa razvojem katarakte.
Ove promene su posebno opasne jer su kumulativne i asimptomatske tokom godina. To znači da osobe koje redovno koriste kantarion, posebno u kombinaciji sa svetlosnom terapijom za sezonski afektivni poremećaj, mogu biti u dugoročnom riziku bez jasnih ranih upozorenja.
Kantarion: Terapijski potencijal i indikacije za korišćenje
Međutim, potvrđeno je da kantarion ima antibakterijska, antivirusna, antimikotična i antiinflamatorna svojstva, zahvaljujući aktivnim komponentama kao što su hipericin, tanini i flavonoidi. Tradicionalno se koristi za ublažavanje simptoma blagih i umerenih oblika depresije, gastrointestinalnih tegoba (posebno čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu), dispepsije i grčeva. Njegov analgetski efekat čini ga pogodnim i za terapiju reumatskih bolova, gihta, neuralgija. Takođe, i za tretmane povreda i zapaljenskih procesa na koži.
Vaginalete na bazi kantariona pokazuju efikasnost u tretmanu kandidijaze, dok se antivirusna dejstva istražuju u kontekstu infekcija HIV-om i hepatitisom C. Takođe, lokalna primena se preporučuje kod hemoroida, uboda insekata, vitiliga i strija, zbog podsticanja epitelizacije kože.
Neophodnost testiranja pre upotrebe: Oprez i proba!
Dermatolozi upozoravaju da je pre svake topikalne primene kantariona neophodno izvršiti test osetljivosti. To se najefikasnije postiže nanošenjem male količine preparata na unutrašnju stranu podlaktice tri dana zaredom, kako bi se proverila eventualna preosetljivost ili razvoj kontaktnog dermatitisa. U slučaju alergijske reakcije, simptomi se mogu manifestovati sa zakašnjenjem, ponekad i veoma burno.
Dakle, iako kantarion ima značajne terapijske prednosti, njegova fototoksičnost predstavlja ozbiljan rizik, koji ne treba zanemariti. Pravilna upotreba podrazumeva informisanost o potencijalnim interakcijama sa lekovima, sunčevom svetlošću i individualnom osetljivošću i sklonosti alergijskim reakcijam. Konsultacija sa stručnim licem (farmaceutom, fitoterapeutom ili dermatologom) preporučuje se pre započinjanja bilo kakvog korišćenja.
