Biljni lekovi su prirodna jedinjenja dobijena iz lišća, kore, korena, semena ili cvetova biljaka koje ljudi mogu da koriste u medicinske svrhe. Mogu da imaju terapeutske prednosti kada se koriste kao komplementarni lek, koji nije deo zvanične medicine. Sadrže aktivne sastojke iz biljaka, a njihova upotreba datira hiljadama godina unazad, čak i pre konvencionalne medicinske prakse. Dok mnogi ljudi više vole biljne lekove nego neke medikamente koje prepisuje lekar, drugi ih mogu koristiti u kombinaciji sa lekovima na recept i bez recepta.
Šta su biljni lekovi?
Biljni lekovi su prirodni botanički proizvodi, dobijeni od biljaka, koje ljudi mogu da koriste za lečenje i prevenciju bolesti. Deo su kategorije tretmana koji se nazivaju komplementarna i alternativna medicina. Najčešće se koriste za:
- lečenje blagih i umerenih stanja
- započinjanje lečenja pre uzimanja konvencionalnih lekova
- jačanje imunološkog sistema
- povećanje energije
- za skidanje težine
- poboljšanje raspoloženja
- kvalitetniji san.
Međutim, izveštaj objavljen u Journal of Patient Experience navodi da su faktori koji se dovode u vezu sa upotrebom biljne medicine:
- starost, ljudi stariji od 70 godina
- stručna sprema iznad srednje škole
- upotreba lekova bez recepta
- online naručivanje lekova.
Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da 88 odsto zemalja koristi biljnu medicinu, napominjući da 40 procenata farmaceutskih lekova, uključujući aspirin i artemisinin, potiče iz biljne medicine.
Kako se uzimaju biljni lekovi?
Biljni lekovi dostupni su u obliku tableta, kapsula, čajeva, praha, ekstrakata, kao i u obliku sveže ili sušene biljke, pa u zavisnosti od toga razlikuje se način na koji se lekovi uzimaju:
- gutaju se pilule, praškovi ili tinkture
- nanose na kožu gelovi i losioni
- dodaju se u vodi za kupanje
- piju se kao čajevi.
Doziranje nekih biljnih suplemenata može biti izazovno za ispravljanje. Mnogi faktori mogu uticati na kvalitet biljnih dodataka, uključujući uslove rasta, starost i pripremu biljke.
Doziranje nekih biljnih suplemenata može da bude izazovno, jer mnogi faktori mogu da utiču na kvalitet biljnih dodataka – uslovi rasta, starost i priprema biljke. Kao rezultat toga, ne postoji standardizovan način da se obezbedi tačna doza. Ako razmišljate da počnete da uzimate biljne lekove trebalo bi da izbegnete samopropisivanje i doziranje, već da prvo o tome razgovarate sa lekarom. On će, na osnovu zdravstvenog stanja osobe odrediti najbolju dozu za željeni farmakološki efekat.
Da li su biljni lekovi bezbedni?
Takođe, treba voditi računa o bezbednosti jer neki biljni lekovi mogu da smanje dejstvo ili povećaju neželjene efekte lekova pa je važno biti upućen u interakciju lekova. Bezbedna upotreba biljnog leka podrazumeva da treba:
- pažljivo pratiti uputstva na etiketi
- uzimati samo preporučenu dozu
- prestati sa uzimanjem biljnih dodataka ako su neefikasni.
Sve veći broj ljudi koristi biljne proizvode u preventivne i terapeutske svrhe. S obzirom na to da za proizvođače biljnih suplemenata ne važe isti propisi kao za farmaceutsku industriju, neželjeni efekti i interakcije lekova povezane sa biljnim lekovima uglavnom su nepoznate. Ekstrakt ginka bilobe, na primer, koji se reklamira kao sredstvo koje poboljšava kognitivno funkcionisanje – pamćenje, navodno izaziva spontano krvarenje i može da stupi u interakciju sa antikoagulansima i antitrombocitnim agensima.
Kantarion, promovisan kao lek za depresiju, može da izazove povećan nivo serotonina, dopamina i norepinefrina. Iako kantarion verovatno ne stupa u interakciju sa hranom koja sadrži tiramin, ne treba ga, na primer, koristiti sa antidepresivima koje propisuje lekar. Biljni proizvodi koji sadrže efedrin povezani su sa štetnim kardiovaskularnim stanjima – napadima, pa čak i smrću. Ginseng, koji se široko koristi zbog svojih navodnih fizičkih i mentalnih efekata, generalno se dobro podnosi, ali se smatra da je uzrok smanjenog odgovora na warfarin – antikoagulans koji, na primer, smanjuje rizik od moždanog udara kod pacijenata sa atrijalnom fibrilacijom.
Neželjeni efekti nekih biljnih proizvoda
Na osnovu praktičnog iskustva zabeleženo je da određeni biljni dodaci mogu da imaju ozbiljne neželjene efekte. Ginkgo biloba, na primer, izaziva krvarenje, a kantarion – gastrointestinalne poremećaje, alergijske reakcije, umor, vrtoglavicu, konfuziju, suva usta, fotosenzitivnost. Biljka efedra (Ephedra sinica), poznata i pod imenom ma huang, u tradicionalnoj kineskoj medicini koristi se već duže od 5.000 godina za lečenje astme, bronhitisa i groznice. Međutim, ova biljka ima i neželjene efekte – izaziva hipertenziju, nesanicu, aritmiju, nervozu, tremor, glavobolju, cerebrovaskularne probleme, infarkt miokarda, kamen u bubregu…
Biljka kava, tačnije njen koren, spada u antistresno prirodno sredstvo poreklom iz Polinezije, a neželjeni efekti koje izaziva su sedacija, oralna i lingvalna diskinezija, tortikolis, okularna kriza, egzacerbacija Parkinsonove bolesti, bolni uvijajući pokret trupa, osip…
Ako uzimate ginkgo biloba biljni preparat ne smete da ga mešate sa aspirinom, warfarinom, ticlopidinom (Ticlid), clopidogrelom (Plavix), dipyridamoleom (Persantine).
Kantarion ne sme da se uzima zajedno sa antidepresivima
Biljka efedra ne sme da se meša i uzima zajedno sa kofeinom, dekongestivima i stimulansima.
Kava biljku nikada ne treba uzimati istovremeno sa tabletama za spavanje, antipsihoticima i alkoholom.
Kome se ne preporučuje uzimanje biljnih lekova?
Stručnjaci podsećaju da se uzimanje biljnih lekova ne preporučuje sledećim osobama:
- trudnicama
- dojiljama
- osobama koje već uzimaju druge lekove na recept ili bez
- osobama starijom od 65 godina
- mlađima od 18 godina
- osobama koje su operisane.
- ima operaciju (svako ko uzima biljne lekove to treba da prijavi svom lekaru pre operacije zato što neki lekovi mogu da dođu u interakciju sa lekovima za anesteziju i utiču na krvni pritisak i zgrušavanje krvi tokom i posle operacije).
