Bršljan je glavni „lek” za kašalj, može li i obična topla voda da pomogne, objašnjava prof. Dragana Pavlović

Bršljan, nana, eukaliptus, majkina dušica neka su od najpoznatijih biljnih sredstava za lečenje respiratornih infekcija. Nekada su čajeve od nane ili plućnjaka bake kuvale na "Smederevcu", danas se biljni preparati koji nam omogućavaju da lakše kontrolišemo simptome respiratornih infekcija češće pripremaju u farmaceutskim kućama, uglavnom u vidu sirupa i tableta. Stručnjaci objašnjavaju da postoje biljni lekovi i tradicionalni biljni lekovi koji su efikasniji od sintetskih medikamenata, posebno kada je u pitanju lečenje mešovitog kašlja, koji počinje kao suv, pa potom prelazi u produktivni kašalj. Napominju da biljne lekove u nekim zemljama propisuju lekari, a čak je preporuka da prvi lek kod kašlja i prehlade bude iz prirode, posebno u pedijatrijskoj populaciji.

Biljni lekovi i tradicionalni biljni preparati

Upotreba lekovitih i aromatičnih biljaka je stara koliko i čovečanstvo, prvi lekovi bili su iz prirode. Danas postoji racionalna fitoterapija, bazirana pre svega na naučnim dokazima ali dobrim delom oslonjena na viševekovna iskustva iz narodne medicine. Postoje biljni lekovi i tradicionalni biljni lekovi, objašnjavaju stručnjaci.

Preporučujemo

- Na evropskom nivou Evropska agencija za lekove bavi se sintetskim, ali i biljnim lekovima. Komitet za biljne lekovite proizvode (HMPC) razlikuje dva tipa lekova: biljne lekove i tradicionalne biljne lekove, a ovu podelu je preuzela i Srbija. Biljni lekovi su oni za koje postoje kliničke studije, odnosno naučni dokazi efikasnosti. Kada je reč o biljnim lekovima, za njih imamo tačno određene doze i tačno definisane ekstrakte biljaka koje ulaze u sastav biljnog leka. To je najveći nivo dokaza. I u nekim zemljama sveta njih propisuju lekari - kaže na početku razgovora za portal eKlinika dr sci. Dragana Pavlović, specijalista kontrole i primene lekovitih biljaka, redovni profesor IAS Farmacija Medicinskog fakulteta Univerziteta u Nišu.

Šta su biljni suplementi?

Registar biljnih lekova vodi Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS), ali mnogo veća grupa su tradicionalni biljni lekovi, koji su prepoznati pod tim imenom u Evropi i kod nas. ALIMS vodi i Registar tradicionalnih biljnih lekova zasnovanih na dugoj tradiciji bezbedne i efikasne upotrebe. Prof. Pavlović napominje da na tržištu kod nas i u svetu postoji i jedna velika grupa biljnih dodataka ishrani, koji se zovu biljni dijetetski suplementi, biljni suplementi.

- Suplementi često sadrže i biljne ekstrakte, odnosno supstance biljnog porekla. Međutim, prema našem najnovijem pravilniku, iako se taj pravilnik za biljne suplemente često menja (2023. je objavljena najnovija verzija, pre toga 2022.) biljni suplementi mogu da sadrže minerale, vitamine, ali i biljne supstance, odnosno biljne ekstrakte. Pravilnik je strog i on kaže da u biljnom dodatku ishrani sme da bude 15 do 65 odsto minimalne terapijske doze biljne lekovite supstance. Znači od 15 do 65 odsto od najmanje terapijske doze biljnog leka ili tradicionalnog biljnog leka - navodi prof. Pavlović.

Profesorka objašnjava da su to najmanje doze, na primer ako je potrebno 10 grama nečega za tu najmanju terapijsku dozu uzima se 6,5 grama, ukoliko je terapijska doza 1 do 5 grama, smete da uzmete 15 do 65 odsto od jednog grama, u najboljem slučaju 0,65 grama supstance. Prof. Pavlović dodaje da suplementi mogu da budu dragoceni i imaju svoje mesto u očuvanju zdravlja, ali da im ne treba pripisivati efekte lekova.

Kako se primenjuje fitoterapija kod infekcija respiratornog sistema?

Prof. Dragana Pavlović naglašava da se fitoterapijom sa uspehom uvek tretiraju gornje partije respiratornog sistema, uglavnom kašalj i prehlada.

- Kada su u pitanju upale pluća, hronične opstruktivne bolesti, astme i slično, tu fitoterapija nema neki veliki uspeh u lečenju. Eventualno može da bude pomoćna terapija. Dakle, tu se nikako ne smemo osloniti samo na fitoterapiju. Zapravo u samoj definiciji fitoterapije stoji da se ona koristi u početnim fazama bolesti, ili kao pomoćna terapija kod hroničnih stanja. Fitoterapija može da bude korisna i za prevenciju oboljenja kod osoba koje imaju neku genetsku sklonost, recimo ka povišenom holesterolu, problem hronične rekurentne urinarne infekcije i slično. U ovim slučajevima ona može da spreči nastanak bolesti ili njeno ponovno vraćanje - naglašava prof. Pavlović.

Smiruju nadražajni kašalj kod prehlade, iritacije grla

U terapiji kašlja i prehlade moguća je primena više tradicionalnih biljnih lekova, nekih četrdesetak odobrenih tradicionalnih biljnih lekova i samo tri biljna leka sa "dobro ustanovljenom upotrebom", kaže prof. Pavlović.

- Indikacije su produktivni kašalj kada se tradicionalni biljni lekovi koriste kao ekspektoransi, olakšavaju iskašljavanje i odlepljivanje te patološke sluzi. Takođe deluju da se sluz razvodni i da se lakše iskašlje. Ovi preparati se primenjuju i kao demulcenti, imaju sposobnost da ublaže iritaciju sluzokože (na primer kod promuklosti). Služe i za ublažavanje kašlja, kao antitusici, posebno u slučaju neproduktivnog, nadražajnog i suvog kašlja. Fitopreparati mogu da pomognu da se smiri taj nadražajni kašalj kod prehlade i iritacije grla - napominje prof. Pavlović.

Postoje li prednosti fitoterapije u odnosu na sintetske lekove?

Sredstva za iskašljavanje, biljni ekspektoransi i antitusici (za ublažavanje kašlja) mogu da se kombinuju, što nije moguće pri primeni sintetskih lekova, kaže prof. Pavlović.

- Za razliku od sintetskih antitusika i ekspektoranasa, biljni preparati za lakše izbacivanje patološke sluzi, ali i ublažavanje kašlja mogu da se kombinuju u jednom proizvodu. U praksi se često javlja takozvani mešoviti kašalj, koji počinje suvim kašljem pa onda prelazi u produktivni, što je i neki normalan put, posebno kada su virusne infekcije u pitanju. Moguće je da nam se učini da taj kašalj bude produktivan, a sledeći put suv. U ovakvim situacijama jako je teško delovati sa sintetskim lekovima, antitusicima ili ekspektoransima, a neki biljni kombinovani preparat bio bi odličan. Inače, preporuka Instituta za kliničku izvrsnost Ujedinjenog Kraljevstva jeste da prvi lek kod kašlja i prehlade, posebno u pedijatrijskoj populaciji, bude iz prirode. Može da se proba sa medom, koji olakšava suvi kašalj. Med može bezbedno da se daje deci starijoj od godinu dana. Utvrđeno je da pomaže, znači smiruje posebno noćni neprijatan suv kašalj kod dece, posebno ako se daje pred spavanje - precizira prof. Dragana Pavlović.

Bršljan je glavni lek za kašalj

Sagovornica portala eKlinika kaže da se za kontrolu simptoma prehlade ili kašlja mogu primeniti mnogobrojne biljke koje su kuvale i naše bake.

- Savetuju se, recimo, bokvica i bršljan. Upravo list bršljana predstavlja glavni lek za produktivni kašalj u obliku sirupa ili drugih preparata. Moram da naglasim da na internetu postoje neodgovorne objave tipa "kako da napravimo sirup u domaćinstvu od šećera i lista bršljana iz parka". To nema smisla, jer ono što sadrži aktivna jedinjenja uopšte nije vodeni ekstrakt. U domaćinstvu obično pripremamo čaj prelivanjem ili kuvanjem čime se izrađuju vodeni ekstrakti, eventualno, ukoliko se koristi rakija ili vino može da se napravi neki vodeno-alkoholni ekstrakt. Ovde, kada je u pitanju list bršljana, efikasan ekstrakt se izrađuje isključivo industrijski. Ekstrakt bršljana ne može nikako da se napravi u kući, jer nema koristi od konzumacije čaja od bršljana. Ekstrakt bršljana se inkorporira u uglavnom sirupe i to su sirupi sa tržišta koji su dobro dozirani i standardnog kvaliteta - objašnjava prof. Pavlović i dodaje da su ovi sirupi prilično bezbedni pa ih preporučuju i pedijatri.

Može li i obična topla voda da pomogne?

- I obična topla voda može da bude dobar ekspektorans, da olakšava izbacivanje sluzi (sekreta) iz disajnih puteva. Međutim, prednost čaja su antimikrobne, antiinflamatorne komponente i samim tim bolji efekat. Fitoterapija svakako može da ubrza proces zaceljenja, odnosno da u nekim početnim fazama i reši zdravstveni problem - kaže prof. Pavlović.

Dr sci. Dragana Pavlović je specijalista kontrole i primene lekovitih biljaka, redovni profesor IAS Farmacija Medicinskog fakulteta Univerziteta u Nišu – UNO Farmakognozija, predsednica Udruženja farmaceuta Nišavsko-pirotskog regiona (FNP), aktivista Inicijative za farmaciju, jedan pd osnivača inovativnog start-up-a HealthControl.

(eKlinika)