Pritisak i bol u uhu nisu uvek bezazleni: 5 skrivenih uzroka koje ne treba ignorisati

Neprijatan osećaj zapušenosti uha, jak pritisak i bol najčešće su posledica prehlade i poremećaja u funkciji sitnih kanala koji povezuju uho, nos i grlo. Ukoliko se ovi kanalići suze ili zapuše usled bolesti ili određenih stanja, može doći do osećaja zapušenosti, pa čak i privremenog gubitka sluha.

Šta je Eustahijeva tuba?

Eustahijeva tuba je kanal koji povezuje srednje uvo sa nazofarinksom (zadnjim delom nosne šupljine), kaže dr Kris Adams, specijalista za uho, grlo i nos. Njena osnovna uloga je da omogući ventilaciju srednjeg uva, drenažu tečnosti iza bubne opne, spreči infekcije i povrede, kao i da reguliše pritisak vazduha između spoljašnje sredine i srednjeg uva.

Eustahijeva tuba se normalno otvara tokom gutanja, žvakanja i zevanja. Kada dođe do njene opstrukcije, mogu se javiti zapušenost uha, osećaj punoće, upale srednjeg uva i poremećaj sluha. Ovi problemi se najčešće javljaju u sledećim situacijama.

Prehlada, grip ili infekcija sinusa

Tokom prehlade, gripa ili infekcije sinusa dolazi do otoka sluznice gornjih disajnih puteva, što može otežati drenažu i izjednačavanje pritiska u Eustahijevim tubama. Kada su tube delimično ili potpuno blokirane, tečnost se teže odvodi iz srednjeg uva, što može dovesti do disfunkcije Eustahijeve tube.

- Pošto se Eustahijeve tube otvaraju u nazofarinks, svako stanje koje izaziva otok sluznice nosa može dovesti do suženja njihovog otvora. Kada se otvor Eustahijeve tube zatvori, dolazi do porasta pritiska iza bubne opne, a u nekim slučajevima i do nakupljanja tečnosti u srednjem uvu - navodi dr Adams.

Prehlada i grip često su praćeni zapušenim nosom, bolom u grlu, slivanjem sekreta niz grlo, kašljem i glavoboljom. Kada se ovim simptomima pridruži i pritisak u ušima, tegobe se ponekad mogu ublažiti kućnim merama. Žvakanje može da pomogne jer podstiče otvaranje Eustahijeve tube tokom gutanja. Inhalacije toplom parom i ispiranje nosnih šupljina fiziološkim rastvorom takođe mogu ublažiti otok sluznice i nelagodnost.

Lekovi bez recepta, poput oralnih dekongestiva ili sprejeva za nos, mogu doprineti smanjenju otoka u sinusima. Njihovu primenu treba, ipak, ograničiti i koristiti isključivo uz savet zdravstvenog radnika, upozoravaju lekari.

- Osobe sa povišenim krvnim pritiskom trebalo bi da se pre upotrebe dekongestiva obavezno posavetuju sa lekarom, jer ovi lekovi mogu dodatno da povise krvni pritisak -  ističe dr Adams. Sprejevi za nos koji sadrže oksimetazolin ne bi trebalo da se koriste duže od tri dana zaredom, zbog rizika od razvoja zavisnosti i pogoršanja zapušenosti.

Ako tegobe potraju, lekar može da propiše terapiju na recept, kao što su kortikosteroidi za smanjenje upale ili antibiotici u slučaju dokazane bakterijske infekcije.

Infekcija srednjeg uva (otitis media)

Otitis media predstavlja infekciju srednjeg uva, koja se karakteriše nakupljanjem tečnosti iza bubne opne. Ta tečnost može da bude sterilna ili da sadrži bakterije i viruse, najčešće usled prehlade, alergije ili infekcije gornjih disajnih puteva. Simptomi su bol u uhu, osećaj pritiska, povišena telesna temperatura i privremeno oslabljen sluh. Deca češće obolevaju zbog kraće i horizontalnije postavljene Eustahijeve tube.

-  Pritisak u uhu nastaje zbog prisustva tečnosti iza bubne opne, ali i zbog upale same bubne opne, koja u ovakvom stanju postaje zadebljala i osetljiva - objašnjava dr Adams.

Akutni otitis media najčešće je praćen jakim, pulsirajućim bolom, oslabljenim sluhom i temperaturom. Terapija uključuje analgetike, a u slučaju bakterijske infekcije i oralne antibiotike. Kapi za uši se uglavnom koriste kod infekcija spoljašnjeg uva, a ne rutinski kod infekcije srednjeg uva, navode lekari.

U nekim slučajevima infekcija srednjeg uva može da se povuče spontano u roku od dva do tri dana, ali kod bakterijskih infekcija antibiotici su najčešće neophodni. Za ublažavanje bola mogu da se koriste lekovi poput ibuprofena ili paracetamola.

- U težim slučajevima može da dođe do pucanja bubne opne,  bola, curenja iz uva i osećaja punoće, privremenog gubitka sluha - navodi dr Adams.

Ruptura bubne opne predstavlja perforaciju membrane koja razdvaja spoljašnje i srednje uvo. U većini slučajeva bubna opna zarasta spontano u roku od nekoliko nedelja. Ipak, u slučaju sumnje na pucanje bubne opne, preporučuje se pregled kod lekara.

Plivačko uvo (otitis externa), odnosno infekcija spoljašnjeg ušnog kanala, može takođe izazvati bol i osećaj pritiska u uhu, naročito kada se voda zadrži u ušnom kanalu.

Barotrauma uha (avionsko uvo)

Barotrauma uha može nastati tokom putovanja avionom ili vožnje kroz planinske predele, kada dolazi do naglih promena spoljašnjeg pritiska. Posebno je česta kod putnika u avionu, a može biti izrazito bolna kod beba i male dece.

- Barotrauma nastaje kada postoji značajna razlika između atmosferskog pritiska i pritiska u srednjem uvu, u situaciki kada Eustahijeva tuba ne uspeva da izjednači taj pritisak - objašnjava dr Adams.

Tokom poletanja i sletanja aviona, razlika u pritisku može dovesti do istezanja bubne opne, što uzrokuje bol, pritisak i prolazni gubitak sluha. U težim slučajevima može doći do pucanja bubne opne ili krvarenja u srednjem uvu.

Ublažavanje simptoma moguće je upotrebom žvake, sisanjem bombona, zevanjem ili gutanjem. Valsalvin manevar  može pomoći, ali se mora izvoditi pažljivo i blago, bez jakog naprezanja, kako bi se izbeglo oštećenje bubne opne.

Kod teške ili hronične barotraume uha, kao terapijska opcija može se razmotriti hirurško postavljanje ventilacionih cevčica.

Poremećaji temporomandibularnog zgloba

Poremećaji temporomandibularnog zgloba, koji povezuje donju vilicu sa lobanjom, mogu izazvati bol koji se širi ka uhu, zubima i slepoočnicama. Ovaj zglob učestvuje u žvakanju, govoru i zevanju. Stezanje ili škrgutanje zubima može dovesti do upale zgloba, osećaja punoće u ušima, bola ili ukočenosti vilice, kao i hroničnih glavobolja i bola u vratu.

Preporučuje se odmor vilice, ishrana mekšom hranom, primena toplih ili hladnih obloga i upotreba antiinflamatornih lekova po savetu lekara.

Da li osećaj punoće u ušima može da bude posledica gubitka sluha?

Gubitak sluha, naročito senzorineuralni, može izazvati subjektivni osećaj zapušenosti ili punoće u ušima.

- Kada sluh oslabi, mozak može pogrešno da interpretira promenu zvučnih signala i stvori osećaj da su uši blokirane ili zapušene  - objašnjava dr Adams.

Šta ako pritisak u ušima ne prolazi?

Pritisak u ušima je česta i uglavnom prolazna pojava. Ukoliko simptomi ne prolaze uprkos primenjenoj terapiji ili se pogoršavaju, neophodan je dodatni pregled kod lekara, po mogućnosti specijaliste otorinolaringologa.

(eKlinika)