Menierova bolest ili Menierov sindrom je poremećaj unutrašnjeg uha, koji uzrokuje povremene vrtoglavice, gubitak sluha, tinitus (šum u ušima) i pritisak u uhu. Napadi mogu da budu prilično nepredvidivi i promenljivi po intenzitetu, učestalosti i trajanju. Osnovni uzrok Menierove bolesti je još uvek nepoznat, ali se dovodi u vezu sa poremećajem pritiska tečnosti u unutrašnjem uhu. Jedna od 2.000 osoba dobije ovu bolest i to između 30 i 50. godine života.
U toku napada mnogima pomaže mirovanje
Menierova bolest obično zahvata samo jedno uho, iako oko 15 do 25 odsto ljudi tokom života ima neke simptome i u drugom uhu. Iako Menierova bolest može da bude prilično problematična i da ometa svakodnevnicu, postoje stvari koje mogu da se preduzmu kako bi se simptomi kontrolisali. Još uvek nema leka za ovu bolest. Trenutno nema leka za ovu bolest, ali većini ljudi može da pomogne promena nekih životnih navika, određeni lekovi, injekcije u srednje uho ili povremeni hirurški zahvati.
Tokom napada osoba oseća vrtoglavicu, gubitak sluha (najčešće u jednom uhu) i zujanje ili buku u zahvaćenom uhu (tinitus), kao i pritisak u ušima. U slučaju napada mnogima pomaže mirovanje u krevetu, a lekar obično propisuje lekove kao što su diuretici, antihistaminici ili lekovi protiv anksioznosti. Hirurška intervencija može da se koristiti u nekim slučajevima, kada su simptomi uporni i teško podnošljivi, ali taj zahvat nosi rizike i retko se preporučuje.
Menierova bolest može hranom da se drži pod kontrolom
Među promenama životnih nakiva, koje mogu da pomognu u sprečavanju ili smanjenju inenziteta napada, najvažnija je ishrana. Ishrana sa malo soli (natrijuma) pomaže u smanjenju pritiska tečnosti u unutrašnjem uhu što može da pomogne u kontroli simptoma Meniereove bolesti. Lekar može da preporuči smanjenje na 1.000 do 1.500 mg natrijuma dnevno što je oko ¾ kašičice ili 4 grama soli. Kako bi pomogli sebi da smanjite unos natrijuma u organizam trebalo bi:
- za početak skloniti slanik sa stola i ne dosoljavati pripremljenu hranu
- birati hranu sa što manje soli kao što je sveže ili smrznuto povrće ili voće
- sveža ili smrznuta govedina, piletina, ćuretina i riba.
Namirnice koje treba izbegavati su:
- većinu konzervisane hrane, koja često sadrži so kako bi sačuvala boju i održala svež izgled
- prerađenu hranu, kao što su sušeno ili dimljeno meso, slanina, viršle, kobasice, mortadela, šunka…
- inćuni, masline, kiseli krastavci i kiseli kupus
- soja i vorčester sos
- sokovi od paradajza i drugog povrća
- većina sireva
- gotovi flaširani prelivi za salatu i mešavina preliva za salatu
- većina grickalica, kao što su čips ili krekeri.
Menierova bolest reaguje na kafein, alkohol, cigarete…
Što se tiče drugih promena životnih navika stručnjaci naglašavaju da može da pomogne:
- manje vode iz slavine, a umesto nje treba piti flaširanu vodu
- izbegavanje kofeina i alkohola, koji mogu da pogoršaju simptome
- prestanak pušenja može da pomogne, odnosno ublaži simptome
- kontrolisanje alergije i njenih simptoma, kao i izbegavanje okidača alergije može da pomogne u ublažavanju simptoma Menierove bolesti
- dovoljno sna
- smanjenje stresa.
Nekim ljudima međutim nije dovoljno da paze na ishranu. Ako je potrebno, lekar može da propiše diuretike kako bi se smanjila tečnost u telu i pritisak tečnosti u unutrašnjem uhu. Antihistaminici takođe mogu da pomognu u slučaju alergijskih reakcija.
