Bolje čulo sluha moglo bi biti od velike pomoći da se lakše izborimo sa demencijom ili senilnošću koja je praćena poremećajima pamćenja, učenja, razmišljanja. Novo istraživanje navodi da bi slušni aparati mogli biti moćno sredstvo za jačanje kognitivnih sposobnosti, pa čak i odlaganje demencije koja se najčešće ispoljava u vidu Alchajmerove bolesti.
Slabije čulo sluha kao faktor rizika
Pregled više od 31 studije u kojima je učestvovalo 137.484 osoba naglašava da se korišćenje slušnih aparata ili kohlearnih implantata može dovesti u vezu sa boljim kognitivnim sposobnostima. Istraživači nastoje još uvek da shvate vezu između čula sluha i demencije, s tim da postoje ubedljivi dokazi da se je slabljenje sluha faktor rizika za razvoj demencije.
I demencija i slabljenje sluha se javljaju u starijem životnom dobu, ali za sada postoji malo konkretnih dokaza koji bi mogli da potvrde vezu između senilnosti i problema sa čulom sluha. Studija iz 2011. navodi da naprezanje da se dobro čuju i dekodiraju zvukovi poput govora, može imati negativan učinak na funkcionisanje mozga i ubrzati kognitivni pad, kod osoba koje već imaju faktore rizika da dobiju neki oblik demencije.
Šta se dešava sa ćelijama kojima nedostaje stimulacija?
Neurolog dr Karen D. Sullivan navodi i da društvena izolacija uzrokovana naprezanjem i nemogućnošću da se razumeju zvukovi i reči može biti jedan od činilaca koji će doprineti nastanku demencije.
– Neuroni u slušnom korteksu fino su podešeni na visinu i ton ljudskog glasa. Njihov primarni zadatak jeste da percipiraju određene zvukove. Usled slabe stimulacije moguće je slabljenje ove funkcije, jer ćelije kojima nedostaje stimulacija prolaze kroz proces apoptoze to jest, programirane ćelijske smrti – navodi Sullivan.
Samoizolacija utiče na kognitivno oštećenje
Apoptoza je jedan od mehanizama kojima ćelija uz aktivni utrošak energije i sintezu određenih proteina pokreće vlastitu smrt, koja je sastavni deo fizioloških procesa ili odgovor na neka patološka stanja. Kada određeni neurini počnu da se raspadaju osobi slabi sluh usled čega se povlače u sebe, a ta samoizolacija može uticati na kognitivno oštećenje, smatra dr Sullivan i ukazuje na studiju iz 2021. godine.
Ova studija je pokazala da su starije osobe koje su koristile slušne aparate i imale dijagnozu blagog kognitivnog oštećenja, bile u značajno manjem riziku od razvoja svih oblika demencije u poređenju sa ljudima koji nisu koristili slušna pomagala.
Kako da otkrijemo da nam slabi čulo sluha?
Kao i većina progresivnih stanja gubitak sluha je spor proces. Dr Brian Kaplan iz Baltimore Medical Center naglašava da je bitno posetiti stručnjaka odmah kada osetimo da slabije čujemo. Postoji pet stepeni gubitka sluha; blagi, umereni, umereno teški, teški i duboki. Posle 40. godine već dolazi do slabljenja sluha koje može biti posledica bolesti ili uobičajenih staračkih promena.
Prvo počinju da slabe visoke frekvencije, govor postaje nerazumljiv. Osoba čiji sluh slabi nastojaće da pojačava zvuk, tražiće od drugih osoba da ponove neku reč, imaće osećaj da druge osobe mrmljaju ili šapuću, moguće je i zujanje u ušima. Faktori rizika za oštećenje sluha su buka, rad u bučnim fabričkim halama, na gradilištima.
Autori ove studije nadaju se da će istraživanje podstaći mnoge da pravovremeno reaguju, kada osete smetnje sa sluhom i tako spreče moguća oštećenja, koja nekada mogu biti uvod u nastanak ozbiljnih bolesti. Samo lečenje slabljenja sluha nije u stanju zaustavi demenciju, ali može u biti u određenim uslovima faktor rizika.
